Ilić od transfer liste do Abateovog čoveka

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Tokom juna su kružile uobičajene glasine, cirkulišu već dve godine ako ćemo da budemo pedantni, o želji Torina da proda Ivana Ilića. Srpski fudbaler je u januaru 2023. godine plaćen 16.500.000 evra Veroni. Reč je o drugom najskupljem transferu u istoriji Torina, samo je Simone Verdi koštao više kada je pre sedam godina prešao iz Napolija u redove Granata.

Nakon fantastičnog starta u dresu Torina i prvih godinu i po dana, počeli su problemi za reprezentativca Srbije, odnosno od propalog transfera u redove Spartaka iz Moskve. Od tada je Ilić izgubio status startera u timu Torina i u prethodnom prvenstvu je odigrao samo osam utakmica, a poslednji meč u kome je bio starter odigrao je početkom novembra (derbi sa Juventusom).

Ilić nije imao sreće sa povredama, a ni sa trenerima. Odlični odnosi sa Ivanom Jurićem, koji ga je lansirao u Veroni, gde su bili zajedno pre Torina, pokvarili su se, a sa Paolom Vanolijem i Markom Baronijem nije uspeo da pronađe zajednički jezik.

Budući da Iliću ističe ugovor sa Torinom sledećeg leta, bilo je logično da klub pokuša da ga proda i inkasira par miliona evra. Međutim, dolazak novog trenera Injacija Abatea promenio je sve. Bivši fudbaler Milana u Iliću vidi važan stub za svoj tim u sledećoj sezoni. Već od prvog dana priprema Abate je dao poverenje Iliću, tretira ga kao startera i posvećuje veliku pažnju njemu ne samo na kolektivnim treninzima već i prilikom individualnog rada.

Ilić je veoma pozitivno odgovorio na ukazano poverenje Abatea i na pripremama Torina u Pincolu je najzapaženiji element postavke torinskog kluba. Talenat i potencijal Ilića su neosporni, ali u prethodnom periodu falili su mu samopouzdanje, agresivnost i volja. Sa Abateom su se stvari promenile, plus Ilić je napunio 25 godina i nije više „bambino“, kako ga je iz milošte zvao Jurić dok su bili u gradu Romea i Julije.

U svakom slučaju, u Torinu se više ne priča o prodaji Ilića, naprotiv, Nišlija bi konačno mogao da uhvati zalet i vrati svoju karijeru na brzi kolosek, na kojem je bila sve do pre dve godine.

ZANIOLO NE MOŽE BEZ FRKE

Nikolo Zaniolo je klasičan primer ljudi koji ne mogu da žive bez neke frke, konflikta i isterivanja pravde. Taman kada se pomislilo da je italijanski fudbaler pronašao svoju dimenziju i mirnu luku u Udinama - Udineze ga je otkupio od Galatasaraja za deset miliona - isplivao je na površinu problem sa platom i ugovornim klauzulama iz ugovora koji je sam Zaniolo odobrio. Ima i onih koji misle da se iza spora Zaniola i Udinezea krije neki od velikih italijanskih klubova koji želi da iskoristi priliku i uzme ga po sniženoj ceni. Istini za volju, i u Udinama mnogi misle da je to pravi motiv Zaniolovog nepojavljivanja na pripremama kluba.

Kako god bilo, Udineze je postavio ultimatum Zaniolu: ili će se pojaviti na prozivci za polazak na pripreme u Linc ili će biti stavljen van tima. Istovremeno, čelnici Udinezea obavestili su Zaniolovog agenta da nemaju nameru da ga prodaju i podsetili ga na slučaj Jakvinte.

Zaniolo je dosad svoje odsustvo pravdao lekarskim opravdanjima, ali ona ga neće spasiti od kazne ako ne bude ispoštovao klub. Inače, bivši igrač Rome, Atalante, Fjorentine i Galatasaraja ne može da svari visinu plate, milion i po evra, on bi želeo dva miliona, plus bonuse, kako pozitivne tako i negativne.

Naime, Zaniolov ugovor predviđa dodatnih 300 hiljada evra ako postigne određeni broj golova, odigra utvrđeni broj utakmica. Iz Zaniolovog okruženja stavili su do znanja da je reč o teško dostižnim bonusima, što znači kao da ih nema. Na drugoj strani, Zaniolu se ne sviđa ubacivanje kaznenih klauzula vezanih za njegovo eventualno nepoštovanje discipline, postignutih dogovora i tačaka samog ugovora.

PROBLEMI SA VIŠKOVIMA

Italijanski klubovi nalaze se u veoma nezgodnoj situaciji: s jedne strane kubure sa kešom i finansijskom likvidnošću, a s druge imaju čitave čete fudbalera na koje novi ili stari treneri ne računaju u novoj sezoni. U prevodu na konkretne brojeve, plate igrača koji uopšte ne igraju povećavaju ukupan iznos plata od 10 do 20 odsto, u zavisnosti od kluba do kluba.

Primera radi, timovi koji nastupaju u evropskim kupovima imaju 70 prekobrojnih fudbalera. U najtežoj poziciji je Juventus. Bjankoneri imaju 15 fudbalera koji nisu u vidokrugu Lučana Spaletija. Njihove plate koštaju Juventus 35 miliona evra, i među njima se posebno ističu Openda, Artur, Niko Gonzales i Žoao Mario.

Slična je situacija i u Napoliju. Aurelija De Laurentisa posebno nervira što ga igrači van planova Alegrija koštaju 30 miliona, a neće biti lako prodati Lukakua sa neto platom od osam miliona, plus Milinković-Savića, Lindstroma, Oliveru, Kažusta, Ngongea, Folorunša, Macokija itd.

Milan izdvaja 18 miliona evra za igrače koje je Amorim precrtao i među njima su najzvučnija imena sa najvećim platama Loftus-Čik (5,2 miliona bruto iznos) i Benaser (3.700.000 bruto iznos). Pored njih tu su i mladi Kamarda, Musa, Teračano.

Inter, i pored vrlo drastičnog „spending reviewa“, ostao je sa teretom ugovora Pavara, Aslanija i Fratezija koji koštaju oko 15 miliona evra. Dobra vest za Nerazure je što sva trojica mogu da pronađu novu sredinu i olakšaju poziciju Nerazura.

Roma se nalazi u sličnoj poziciji kao Inter, s tom razlikom što dobar deo od 14 miliona evra potrošenih uzalud, gotovo polovina, otpada na Dovbika. Ukrajinac želi da ostane u Romi, ali Gasperini tvrdoglavo ponavlja da ga ne želi čak ni kao rezervu za Malena. Jedini klub koji je pokazao interesovanje za Dovbika je Đenova Danijelea De Rosija, ali bi ga uzela samo na pozajmicu i pod uslovom da Roma plati deo njegove plate.

Sa prevelikim brojem igrača van upotrebe suočava se i Komo. Na Fabregasovom spisku nisu više Audero, Poš, Dosena, Maciteli, Brauneder, Fumagali, Ali Džasim i još par igrača, ali su njihove plate znatno skromnije pa ne prelaze, sve zajedno, deset miliona evra. Ipak, ne radi se o maloj cifri ako imamo u vidu da ukupan iznos plata Larijana iznosi oko 48 miliona evra.

Od uspešnosti sportskih i tehničkih direktora da prodaju ili udome prekobrojne fudbalere zavisi i kampanja pojačanja. To se pre svega odnosi na Juve i Napoli, a u manjoj meri na Milan, Inter i Romu.