FIFA u problemu, 40 odsto populacije još uvek bez prenosa Mundijala

Predsednik FIFA, Đani Infantino, nedavno je na konferenciji u Beverli Hilsu promovisao predstojeće Svetsko prvenstvo 2026. godine kao globalni izvor „sreće“ i važnu investiciju za budućnost. Međutim, uprkos optimističnim izjavama lidera svetskog fudbala, organizacija se suočava sa ozbiljnim izazovima u prodaji televizijskih prava na ključnim azijskim tržištima. Prema izveštajima agencije Rojters, koju prenosi magazin Atletik, pregovori sa emiterima u Kini i Indiji, najmnogoljudnijim zemljama sveta, još uvek nisu završeni, što bi moglo ostaviti milijarde ljudi bez zvaničnog pristupa prenosima.

Glavna prepreka u pregovorima je nepovoljna vremenska razlika između Severne Amerike i Azije. Utakmice koje će se igrati u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku u Kini će biti na programu rano ujutru, dok će se u Indiji emitovati uglavnom posle ponoći. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodno prvenstvo u Kataru, koje je bilo u idealnim terminima za azijske gledaoce. Zbog toga lokalni emiteri smatraju da je tržišna vrednost prava znatno manja nego ranije, jer se ne može očekivati isti nivo gledanosti niti prihoda od oglašavanja.

U Indiji situaciju dodatno komplikuje dominacija kriketa i predstojeće Svetsko prvenstvo za žene u ovom sportu, koje se održava u istom periodu. Medijski giganti poput kompanija Džajostar i Soni, nisu spremni da plate 100 miliona dolara, koliko je FIFA tražila za paket prava za 2026. i 2030. godinu. Dok je indijska strana navodno ponudila samo 20 miliona dolara za predstojeći turnir, FIFA pokušava da opravda visoku cenu proširenim formatom takmičenja i većim brojem utakmica.

Iako je FIFA do sada potpisala ugovore sa više od 180 svojih članica, uključujući i nedavni dogovor u Bangladešu, oko 40 procenata svetske populacije i dalje nema obezbeđen prenos turnira. Pored Kine i Indije, nerešena pitanja oko prava postoje i na tržištima Pakistana, Tajlanda i Mjanmara. Jaz između finansijskih očekivanja krovne fudbalske organizacije i realne tržišne vrednosti koju vide azijski emiteri ostaje glavni problem koji FIFA mora da reši kako bi ostvarila cilj o potpunoj pokrivenosti najvažnijeg fudbalskog takmičenja.