Gospel iz Almazana

Novorođenče plače u očevom naručju svega nekoliko sati po dolasku na ovaj svet. Dali su joj ime Vega. Ona je druga ćerka Viktora Markeza Matea. Euforični otac zove prijatelje i familiju kako bi na spikerfonu po prvi put čuli bebin glas.

Iščekivanje i uzbuđenje je gotovo opipljivo pre no što Vega konačno raspori tišinu svojim bebećim plačem na drugoj strani 'žice'.

Kakav dar od Boga!

Tridesetšestogodišnji Viktor ostavlja svojoj ženi neophodne sitnice dok polazi kući u Almazan, na jednu dremku na brzaka, pre nego što se opet vrati u porodilište. Mora biti budan za svega par sati, jer njegova druga velika ljubav - SD Almazan, španski petoligaš, tipičan amaterski tim iz tamošnje beton-lige - samo što nije saznao ime svog protivnika u prvoj rundi Kupa kralja.

Osnovana 1967, ova šarmantna družina provela je najveći deo svog dosadašnjeg postojanja životareći u najnižim slojevima španskog fudbalskog društva. Četvrta liga je najveće dostignuće ekipe koja svoje mečeve igra na živopisnoj La Arboledi, igralištu s jedva 2.000 sedišta koje po svemu nalikuje srpskoligaškim poljanama.

Čitav Almazan ima manje od 6.000 duša - sa sve Vegom Mateo i njenom starijom sestrom - i ovaj lokalni klub im je sve i svja.

A naročito predsedniku kluba, Viktoru Markezu Mateu.

Posle 15 godina igračke karijere provedene u klubu, ovo je druga sezona otkako im šefuje. Volonterski, dabome, u svakom smislu te reči. Jer on ima regularni, stalan posao, baš kao i svi Almazanovi igrači - radnik na pumpi, poslastičar, programer, zidar, bankar...

Svi ovi radnici-udarnici tog jutra preusmeravaju svoju pažnju na samo jednu stvar - na kuglice i žreb koji može da im promeni živote. Makar na 90 minuta. Oni su na vezi s Viktorom, njegovom suprugom i njihovo dvoje dece... Manje od 24 časa od Veginog dolaska na svet, Viktor je pred još jednim životno važnim trenutkom. Glavešine španskog fudbalskog saveza izgovaraju imena klubova, i u jednom momentu začuje se i dugo očekivano - SD Almazan. A zatim, eto i njihovog protivnika - biće to niko drugi do Atletiko Madrid!

Kakav dar od Boga!

Svojevrsni Gospel iz Almazana (reč gospel, danas poznata pre svega po muzičkom pravcu s razigranim, punačkim crnkinjama i pratećim horovima, izvorno znači 'dobra vest', ili ako vam je draže, prevod na naški glasio bi 'jevanđelje').

"Razmišljali smo neprestano o žrebu poslednjih nekoliko dana. Nadali smo se da ćemo dobiti nekog vrhunskog protivnika, a dobili smo vala najboljeg od svih!", objašnjava Viktor, nakon što su scene Almazanovih igrača u ekstazi posle žreba obišle svet zahvaljujući društvenim mrežama.

"Osećamo ogroman entuzijazam i ogromnu emociju zbog toga što ovaj meč znači za naš gradić, za naš tim i sve nas. Ovo je za istoriju!"

Čini mu se, kaže, da su osvojili prvu nagradu na velikoj Božićnoj lutriji koja se tradicionalno svake godine održava u Španiji. Ovaj put, veli, Deda Mraz je poranio i silno ih obradovao.

Za klub, čiji je ceo godišnji budžet oko 180.000 evra - u poređenju sa Atletikovih više od 400.000.000 - ne radi se ovde o eventualnoj pobedi. Jer takav ishod je praktično i nemoguć. Reč je o nečem drugom, o samoj prilici da ugoste giganta, stanu mu rame uz rame, pogledaju ranjenog diva pravo u oči i uživaju u svakom bogovetnom trenutku. Nemajte ni zrno sumnje, prigrliće sve što im donosi to veče koje će ući u knjige starostavne ovih autsajdera loptanja.

Za njih je to, ostanemo li za časak u bogougodnom duhu - pravo bogojavljenje.

"I bi Čolo Simeone", reći će knjige...

A mi kažemo da bi bogomdani žreb – koji je spojio Almazan i Atletiko Dijega Simeonea – mogao da učini čuda u oba smera. Ovaj slučajni susret dolazi u trenutku kada je ne samo Almazan oduševljen zbog susreta sa Čolom, već bi i najplaćeniji fudbalski trener na svetu trebalo da bude zahvalan na tome.

Njegov donedavno kultni status na Vanda Metropolitanu ubrzano se ljušti zbog sve lošijih rezultata. Atletiko se oprostio od Evrope još početkom novembra, finansijska kriza izazvana ovim posrtanjima već je na vratima, a Jorgandžije deluju potpuno malodušno.

Tužno je gledati usamljenog Saula - kad već drugi igrači brže-bolje pobegoše u svlačionicu - kako mu ogorčeni navijači poručuju da Čolovi sinovi "ne zaslužuju da nose taj dres".

Ovaj konkretni duel s Almazanom - zakazan za 12. novembar - mogao bi da bude sjajna prilika za Simeonea i njegove momke da zastanu za trenutak. Da popričaju sa Viktorom i njegovom vojskom samoupravljača. Da pogledaju u oči te vodoinstalatere, prodavce, pa loptu, pa opet vrate pogled nazad na Almazanove igrače i nekako otkriju u čemu je caka. Kad se to tačno desilo, kad su i u kom trenutku i zašto ostali bez sreće, uzbuđenja, strasti...

Jer taj majušni Almazan, tamo negde Bogu iza tregera usred kontinentalne Španije, još čuva onaj davno izgubljeni sastojak bez kog smo ostali negde usput jureći za koječim. Čolo Simeone više možda i više od svih nas. Da, baš taj koji najbolje zarađuje na celom svetu.

"Za nas je to pre svega prilika da uživamo u divnom meču", dodaje Viktor Markez Mateo. I pomoćni trener se slaže s njim. Tom čoveku zapravo treba da zahvalimo što je čudesna priča o malom Almazanu prešla šengenske i ine granice i stigla u naše domove. On je čovek, taktiku za trenutak u stranu, ujedno i klupski PR, pa mu je u opisu posla da snima i kači ovakve stvari na fejzbuke, instagrame, tvitere i tik-tokove. Nismo sigurni, ali - sledeći tu logiku i podelu posla - ekonom im je verovatno u isto vreme i defanzivni vezni, a kad izuje kopačke navlači odelo, kravatu i pravac banka, gde lagano krčka radni staž.

Konačno, njihovi najverniji navijači su Vegine tetke i ostale žene almazanske koje ne vide fudbal kao dosadnu, mušku stvar, no ga doživljavaju kao neotuđivi deo lokalnog folklora. A folklor se u Španiji voli.

Nije zato ni čudo što ih je razočarala vest da Almazan ne može da ugosti Atletiko na La Arboledi. Španski savez ne dopušta da se mečevi Kupa kralja igraju na kojekakvim poljanama, već moraju da se ispune rigorozni kriterijumi. Zato će se se naši David i Golijat sastati na stadionu obližnje, Srbima ipak od Almazana mnogo poznatije Numansije. Ovaj objekat prima dvaput više ljudi no što čitav Almazan ima popisanog življa.

"Tehnički zahtevi televizije primorali su nas da potražimo drugi teren. I klub i opština su želeli da igramo u Almazanu, ali to je bilo nemoguće. To će biti meč s mnogo fudbalskih zvezda na terenu, biće prenošen na TV-u, i sve mora da bude perfektno",

objašnjava Viktor, koji se postarao za organizovan prevoz sugrađana i komšija na ovaj meč svih mečeva.

Ali šta ako Atletiko u međuvremenu otpusti Simeonea posle predstojećih mečeva španskog prvenstva sa Espanjolom i Majorkom? Iskreno se nadamo da im neće tako šta pasti na pamet. Gospel iz Almazana je nešto što ovaj Argentinac treba da doživi i upamti.

I ne samo Čolo, već i svi mi.

PIŠE: Bojan Babić