Iliev lansirao Meniga u orbitu: Medeni mesec Partizanovog Holanđanina

Na početku je vukao Rikardo Gomeš – na kraju Kvinsi Menig. Oba stranca angažovana u letnjem prelaznom roku ugradila su sebe u seriju Partizanove nepobedivosti i na poseban način obeležili sjajnu jesen na domaćoj sceni. Golovima. Pokazatelj da su u Humskoj znali šta rade kad su Afrikanca vratili posle boravka u pesku arapskog sveta, a u slučaju Holanđanina bili dovoljno strpljivi čekajući ga da proradi.

Vratilo im se na priželjkivan način. Do kraja oktobra Rikardo je postigao 16 golova, predstavljao lokomotivu uspeha, nametnuo se kao lider tima, a kad je usporio usled umora i psihofizičke iscrpljenosti – samo dva pogotka u poslednjih mesec i po – štafetnu palicu u napadu preuzeo je Menig nagoveštavajući da bi mogao da bude pojačanje kakvom su se na Topčiderskom brdu nadali. Samo u poslednjih mesec dana novajlija iz Ajaksa ostvario je učinak kao da je na sedmom nebu: u pet kola Superlige zaslužan je za sedam pogodaka, vrativši Parni valjak na magistralu trijumfa posle proklizavanja u sudaru sa novosadskim Proleterom.

Otad je bio precizan protiv Vojvodine, Voždovca, Metalca (dvaput) i Kolubare, asistirao na mečevima sa Zmajevima i Novim Pazarom i pozicionirao se kao jedan od lidera ekipe ovenčane statusom jesenjeg prvaka. Zanimljivo, na krovu Tržnog centra, u Gornjem Milanovcu i u subotnjem duelu sa Lazarevčanima baš je Holanđanin otključavao bravu rivala, u prvenstvu na leđima nosio povredama osakaćen sastav i konačno počeo da promalja glavu. Za njega je minulo meseci bio meden.

U orbitu interesovanja Grobara dospeo je pošto mu se posvetio Ivica Iliev. Sportski direktor Partizana je posle remija u Belgiji javno kritikovao Meniga, zamerio mu da nije dovoljno agresivan u završnoj trećini terena i kao da ga je tim rečima izazvao da bude bolji.

„Jedino me kod njega brine što u završnoj trećini terena ne vidim da radi ono što od njega očekujem. Draže bi mi bilo da pokušava i da nije u formi, nego da to ne radi. Voleo bih da se to promeni. Lično ću raditi na tome“, pričao je Iliev neposredno po okončanju duela sa Gentom.

Možda bi se neki srpski fudbaler uvredio, eventualno reči shvatio kao udar na sujetu, ali je momak iz Surinama shvatio da sugestija pretpostavljenog može da mu koristi. Zapeo je iz sve snage i sa lansirane rampe „Zemunela“ stigao do učinka vrednog pažnje. Na kraju jesenjeg dela prvenstva, kad je trebalo preživeti bez Bibarsa Natha, Lazara Markovića i Ivana Obradovića, preuzeo je ulogu oslonca i vodio Parni valjak ka pobedama.

Osim direktne posvećenost Ilieva, razgovora vođenih posle meča u Flandriji i ukazivanja na koridore koje bi trebalo da napada, Kvinsi Menig je proigrao i posle selidbe sa levog na desno krilo. Mesto mu se otvorio prinudno, povredom Lazara Markovića, a poklopilo se da je baš u vreme kapitenovog odsustva, sa mesta odakle se nekadašnji član Benfike i Liverpula zaletao na protivničke odbrane, doprinosio povoljnim rezultatima, što i odluku Aleksandra Stanojevića o transformaciji krilnog napadača daje karakter dobre. Može biti da mu ta strana napada više prija jednako kao polje delovanja u samom špicu. Jer, u Gornjem Milanovcu je zaigrao sa Markom Milovanovićem u tandemu, u drugom poluvremenu duela sa Kolubarom partner mu je bio Rikardo, te nije slučajno što je približavanje golu rezultiralo pogocima.

Naredni korak koji Kvinsi Menig mora da napravi tiče se pečata na nekoj velikoj utakmici. Zasad je pokazao sposobnost da rešava male, mada kao stranac na čiji se učinak uvek gleda kroz mikroskop, potreban mu je učinak na večitom derbiju ili zahtevnom evropskom duelu. Sparta iz Praga i Crvena zvezda su protivnici na kome će tržaiti prelazak na viši nivo.