Ključne pripreme za Veljka Nikolića: Greh mladosti, izgubljene godine i reči sa seminara UEFA

(od izveštača MOZZART Sporta iz Beleka)

Ne, Veljko Nikolić nije mitska ličnost. On postoji, debitovao je za Crvenu zvezdu, a odlaskom Vladana Milojevića postojao je jedan od prioritetnih zadataka novog šefa stručnog štaba srpskog šampiona Dejana Stankovića. Opklada bivšeg asa Lacija i Intera, kao trenera u odrastanju,  koju bi bilo dobro da dobije zarad srpskog fudbala.

Ima tome više od tri godine kada je dečačić iz Padinske Skele stigao na Marakanu sa oreolom velikog talenta i dobio blanko verbalnu podršku kompletnog sportskog sektora Crvene zvezde. Ponavljamo – verbalnu.

Jer svima su bila puna usta urođenih kvaliteta Veljka Nikolića, njegovih sposobnosti da stalno gura loptu napred, ali je momak rođen 1999. godine tapkao u mestu, gravitirao u vrlo nezahvalnom ambijentu velikog projekta čije vreme još nije došlo. I tako je bilo 2017. godine na Kipru kada je prvi put trenirao sa seniorskim timom… I tako je bilo tokom svih ovih za Zvezdu uspešnih godina… Prevladavao je jedinstveni stav da je Veljko mnogo više od vrlo dobrog veznog igrača, da čak ima nešto što drugi vezisti nemaju, ali da „njegov hleb još nije pečen, jer  nije fizički sazreo“.  Tu dolazimo do one prve rečenice iz teksta da su navijači, pre njegovog debija, za prvi tim pitali postoji li u klubu taj igrač o kome se priča, a gotovo nikada ga ne vide na terenu.

Da počnemo od Veljkovih slabosti. Pogrešno je verovati da će on ikada fizički da sazri i da ojača do te mere da bi svi bili zadovoljni. Sa nogama debljine grisina on je u Grafičaru već osetio sve zamke seniorskog fudbala i pokazao da, makar u manjoj meri, može da demonstrira potencijal kao u mlađim kategorijama svih reprezentativnih selekcija. Ali u  tom stalnom čekanju da ga Zvezda pozove (mislimo prvi tim) Veljko Nikolić je počeo da čini tipične grehove mladosti. Možda i razočaran zbog marginalizovane uloge i kaljenja u Grafičaru, Veljko Nikolić je počeo da nesvesno čini greške, tako tipične za mlade godine i plahovit temperament. Upućeni kažu da je tu bilo svega i da su svi ti podaci o lošim životnim navikama Nikolića dolazili do ušiju navijača, zatim i Zvezdana Terzića. Možda je tu bilo i laži, preterivanja i urbanih legendi,  ali i pored svega klub nije odustajao od Veljka Nikolića.

Vezista, koji se najbolje snalazi na poziciji kreatora igre, zato na prečišćavanje igračkog kadra Crvene zvezde može da gleda kao na jednu od poslednjih šansi. Došao je do zida, jer više nije tako mlad o čemu govori sudbina njegovih klasića iz omladinskog tima. Elem, Uroš Račić je već osetio kako je igrati u dve jake lige, Joveljić je prodat Ajntrahtu za četiri miliona evra, braća Ilić preko Holandije traže put u Mančester Siti, Luka Adžić je sada u Emenu kao fudbaler Anderlehta… Samo je – od top projekata – Veljko Nikolić ostao, bar za sada, nedorečen i bez opipljive šanse. Istina, Vadanu Milojeviću nije mogao da se nametne letos u Vindigarstenu, jer je propustio pripreme zbog operacije kile. A, kasnije je morao da stane u red i gleda u leđa mnogo iskusnijim i plaćenijim Marinu i Mirku Ivaniću. Stigao je tek da debituje i odigra 60 minuta u Kup duelu poritv Mačve.

Uz nešto mlađeg Željka Gavrića obeležio je Zvezdin debi u Turskoj protiv poljske Arke. Dovoljno za prve pozitivne signale i prisećanje na anegdotu sa jednog od seminara UEFA. Tada je Veljko Nikolić, ispred predstavnika španske federacije, apostrofiran kao prototip igrača koji će u budućnosti moći da pokrije poziciju „osmice“. Na tim lepim rečima je sve stalo, ali Dejan Stanković suočen sa lepim grejs periodom od šest meseci ima sve argumente da pokuša da nadogradi talentovang vezistu. I zatim to predstavi kao svoju veliku trenersku pobedu.

Jer, jedan bivši trener Crvene zvezde i danas priča da klub sa Marakane u svojim redovima – dok ne sazri generacije 2003. - ima samo jednog top projekta. A da to je Veljko Nikolić, jer njegovi urođeni kvaliteti, sposobnost da osvaja prostor bez duela – se ne izučava. Sa tim se igrač rađa.

Foto: MN Press