Mani me pravila ponašanja, daj viskija i piva!

“Veliki uspeh, ali slavićemo na kraju sezone, sad je najvažnija sledeća utakmica…”

Moguće je da bi tako odgovorila većina fudbalera. Ali ne i Šveđani. Jer iako severnjaci važe za hladne ljude, umeju oni i te kako dase opuste. A fudbaleri Jurgordena sebi su obezbedili sve pravo sveta da sii daju oduška plasmanom u polufinale Lige konferencije.

Istina, trener Jani Honkavara je najavio da će samo popiti viski sa pomoćnikom Kristerom Matijasonom, poznatijim pod nadimkom “Mače”, te da sumnja da će i igrači organizovati ludu žurku zbog umora posle istorijske pobede nad Rapidom. Ali, demanti ga je uskoro sačekao.
“Mače i Janis u nam rekli da možemo da ostanemo budni dokle hoćemo. Brzo ćemo piti”, rekao je vezista Danijel Stenson.

Donekle očekivano, posle velike euforije na terenu bilo je i pražnjenja ekipe. Ponajviše kad su ušli u… pa, “praznu” svlačionicu.
“Ovde nema šta da se popije?! Iskreno, malo sam razočaran. Nadam se da će da se isprse u hotelu“, zagrmeo je 31-godišnji golman Jakob Rine.

Ni govora dakle o brzom odlasku u krevet.
“Nego šta nego ćemo da slavimo. Naravno da treba da slavimo. Ako ovo ne slavimo, onda je sve ostalo u našim životima sramota. Utakmica sa Gaisom u ponedeljak? Trenutno me ni najmanje nije briga za njih. Moramo da slavimo. Ovo je verovatno najveći trenutak u istoriji ovog kluba”.

Viski?
“Viski je dobar, ali ne penuša. Videćemo šta imaju u ponedi”, dodao je dobro raspoloženi Rine.

Doduše, svlačionica tu nije bila baš jedinstvena.
“Ja se nadam ipak nećem jačem. Ako već idemo na Čelsi, neki fin viski, pričamo o 18 godina starom”, nasmejao se desni bek Adam Stal, koji je pregrmeo već dve operacije kolena koje su pretile da mu unište ionako skromni karijeru.

Jurgorden zaista ima rašta slaviti. Ovo je najveći uspeh u istoriji kluba. I najveći u švedskom fudbalu još otkako je Geteborg savladao Svarovski Tirol 1987. godine i osvojio Kup UEFA. Usput je ove sezone samo od Evrope zaradio nekih 14.000.000 evra.

Nije to neka astronomska suma, ali Jurgorden je ove sezone na pojačanja potrošio sve skupa 7.010.000 evra, a najskuplji je bio Zakarija Savo, koji je pre nekih 20 dana stigao iz kiparskog Arisa za 1.400.000 evra. Više od milion, tačno 1.200.000 evra, koštao je samo još Matijas Siltanen, 18-godišnji vezista kupljen od finskog KuPS-a. Ali, zato je 19-godišnji vezista Lukas Bergval u transferu teškom 10.000.000 evra, ubedljivo najvećem u istoriji kluba, završio u Totenhemu i igra tamo prilično redovno.
“Sportski uspeh i prodaja igrača, a mi smo uspešni i u jednom i u drugom segmentu. Ali, ovo nije do para. Sad nas radi to što idemo u London da odmerimo snage sa Čelsije. Istoriju smo već ispisali, ovo su samo uspomene za naš navijače. Betis, Fjorentina, Čelsi i – Jurgorden. Fantastično”, zadovoljan je sportski direktor Bo Anderson.

Bivši fudbaler Jurgordena, skromne karijere (najviše je dobacio do Brage, a tokom karijere je morao da kratko radi i kao policajac), na toj funkciji je još od 2013, u međuvremenu je prodajama igrača u klub uneo oko 30.000.000 evra. I učinio ga jednim od najbogatijih u Alsvenskan ligi, iako ga je zatekao finansijski zapuštenim. Baš je Anderson svojim kontaktima za male pare – a velike prihode – iskopao Danijela Amartija, Omara Kolija, Tina Kadeverea ili Aliju Bađija, a svi su oni klubu doneli određeni novac.

Pride, Jurgorden je 2009. igrao baraž za opstanak u prvoj ligi i bio ekonomski razoren, a Anderson mu je već 2019. doneo 12. titulu šampiona, prvu posle 14 godina. Uneo je i pehar Kupa, dva puta ga doveo do nokaut faze Lige konferencije.

Ovo sinoć je bilo za pamćenje, pa nek je i posledica glupog crvenog kartona Rapidovog Mamadua Sangarea već u sedmom minutu utakmice. Oko 2.500 navijača Jurgordena radovalo se jedinstvenom uspehu “Gvozdene peći” (nadimak tima dobijem još sredinom prošlog veka zbog fizičkog stila igre) u Beču, a kako je priznao Pontus Vernblum, nekada fudbaler Geteborga i reprezentativac Švedske, a sada TV konsultant…
“Znam da neće svi navijači reći da je ovo ‘dobro za švedski fudbal’, jer mnogi su ljubomorni naravno. Iskreno, i ja sam malo. Ali mislim da je ovo i drugim klubovima dalo mrvu nade da zaista mogu da naprave nešto veliko”.

A napravili su nešto zaista impozantno. Jer, dok Čelsi može da se osloni na milijarde Toda Bolija, koji uporno smišlja načine da presipa iz šupljeg u prazno kako bi sredio finansijske knjige, maleni Jurgorden i dalje je u vlasništvu navijača i deli prostorije sa državnom pomorskom kancelarijom. David protiv Golijata u pravom smislu te reči.

Dok Plavci igrače plaćaju desetinama miliona, Jurgoden se uglavnom oslanja na iskusne momke koji su retko ili nikad izlazili iz skandinavskih zemalja. Uz dodatak Filipa Manojlovića, doskorašnjeg golmana subotičkog Spartaka, Japanca Keite Kosugija i Slovenca Nina Žugelja. Pošto su Žugelj i Oskar Falenijus povređeni, može da se desi da Jurgorden na megdan Čelsiju istrči sa svega 14 igrača sa Uefinom A licencom, ne računajući golmane. Mnogi od njih nemaju ni stranicu na Vikipediji.

Ali nisu imali ni straha kad su ih Rapidovi navijači zasuli svim i svačim s tribina, čak i čašama punim piva. Viktoru Bergu posečeno je uvo. Kako je reagovala ekipa?
“Sad izgleda kao MMA borac. Rekao sam da ću da ga ošamarim po drugoj strani da to izjednačim… To je fudbal, tako treba da bude. Ako dobiješ bocu piva u glavu, prigrli je. Oni su ljuti, mi smo srećni”, smeje se Stal.

Možda su nam daleki, možda nam čak i nisu toliko simpatični, bar zato što ih se nismo nagledali. Ali fudbaleri Jurgordena definitivno jesu prave poslastica za hipstere koje se bune protiv “modernog fudbala”.