Motivaciona poruka Zorana Terzića za Piksija: Šta zna dete šta je 300 kila

Šta sve treba da se poklopi da bi se jedna reprezentacija popela na svetski tron?

Odgovor na ovo pitanje zna tek nekoliko selektora u našoj zemlji... Jedan od njih je Zoran Terzić, odbojkaški stručnjak koji u biografiji ima čak 10 osvojenih medalja na najvećim takmičenjima, uz još deset na manje bitnim. Na svetskim prvenstvima je uspeo da dođe do dva odličja, a putevi do njih su bili sasvim drugačiji. Bronzu je uzeo 2006. kao potpuni autsajder, zlato 2018. kada je njegov tim izneo na leđima veliki pritisak i izborio se sa ulogom favorita.

Odbojka je jedno, fudbal je drugo. Ali, sport je sport. Da sednu za sto selektori fudbalske, odbojkaške, rukometne i vaterpolo reprezentacije i počnu da pričaju na temu svetskog prvenstva, sigurno da bi brzo pronašli zajednički jezik.

Fudbal kao najpopularniji privlači najveću pažnju, tako da o njemu sigurno može da se priča sa svim sportskim radnicima. Pred početak učešča Srbije na šampionatu u Kataru Zoran Terzić je podelio dragoceno iskustvo koje je skupio vodeći našu žensku odbojkašku selekciju do krova sveta, ali i prokomentarisao njegova očekivanja od čete Dragana Stojkovića. 

"Naravno da sam pratio sve što se dešavalo... Vrlo lepo izgleda. Svi mnogo dobro znamo da neki u prošlosti nisu hteli da igraju zbog ovoga ili onoga... Te nisu raspoloženi za ovo ili ono takmičenje, ne odazivaju se uvek. Sada se vidi da je to jedna prava ekipa, funkcionišu baš timski kako treba, a onda taj kvalitet, koji mi definitivno imamo može da dođe do izražaja. I dolazi već neko vreme. Sad koliko će to biti dovoljno da mi na Svetskom prvenstvu napravimo uspeh – to već ne zavisi samo od nas. I drugi imaju veoma dobre ekipe, ali ono što smo do sada videli daje nam za pravo da se nadamo da će biti dobro", rekao je u razgovoru za Mozzart Sport Zoran Terzić.

Fudbalska reprezentacija već dugo čeka neki veliki rezultat. Posle svega što su prikazali u poslednjih godinu dana, deluje da je došao trenutak da se igrači sa jednog takmičenja vrate nasmejani, a ne pognutih glava... Nisu u grupi favorita, ali mnogi veruju da mogu da budu iznenađenje.

Baš tako je šansu iz senke ugrabila ženska odbojkaška reprezentacija 2006. godine, kada je šokirala favorite i stigla do bronzane medalje. Njihovu priču sigurno da bi trebalo da znaju i fudbaleri...

"Od 24 ekipe koje su učestvovale 2006. na Svetskom prvenstvu na svetskoj rang listi samo je Kostarika bila iza nas. Bili smo totalni autsajderi. Otišli smo na jedno prvenstvo gde nismo znali ni naše mogućnosti, a kamoli protivničkih ekipa. Kad kažu: ’Šta zna dete šta je 300 kila’. Tako smo mi išli na ovo takmičenje i pobeđivali redom. Nikom ništa nije bilo jasno do momenta kada smo videli da nam se smeši polufinale i borba za medalje. Onda je tek krenula frka, malo se uvukao strah... Do tada je bilo sve fantastično".

Prisetio se Terzić prvenstva 2006, a onda prebacio priču 12 godina kasnije. Tada su odbojkašice došle u nekoj sasvim drugoj ulozi, a uspele su da iznesu veliki pritisak i popunu se na krov sveta.

"Bili smo 2018. godine u najužem krugu favorita. Bila je to neka sasvim druga priča, druge igračice... One su već bile veoma iskusne, imale su mnogo medalja iza sebe, mnogo velikih takmičćenja takmičenja, mnogo finala odigranih. To je potpuno drugačija situacija u odnosu na 2006. godinu. Bilo je lakše jer su preživljavale neke utakmice na drugačiji način, mnogo mirnije i staloženije. Mogle su lakše da se fokusiraju na ono najvažnije, nego što je to bio slučaj ranije“.

Na Mundijalu u fudbalu šampion treba da odigra sedam mečeva da bi stigao do cilja, a odbojkašice su 2018. imale čak 13 duela. Oba takmičenja su svakako dugačka, samo što je između fudbalskih utakmica veći razmak... Izazov je zadržati fokus, kako god okreneš.

"S jedne strane jeste teško, jer je veliki broj utakmica... A sa druge strane, bar kad je naš sport u pitanju, od 24 ekipe ima nekoliko njih koje su po kvalitetu mnogo, mnogo slabije. Imate mogućnost i da odmorite igrače, a i da odigrate utakmicu sa pola gasa. Napravili su ta svetska prvenstva da traju baš dugo. Pa imaš dovoljno vremena i da treniraš... Mi smo uvek pravili varijantu da na početku ne budemo u nekoj ekstra formi, nego da je dižemo tokom prvenstva i da pokušamo od četvrtfinala da budemo najbolji. Uspevalo nam je do sada, nadam se da će i ubuduće“.

Dragan Stojković je više puta naglašavao da više vremena potroši da pripremi svoj tim, nego što se bavi protivnikom. Baš takva je i filozofija Zorana Terzića.

"Mi smo se više koncentrisali na sebe, definitvno. To je generalno moj način rada. Moraš mnogo toga da znaš o protivniku da bi napravio taktiku, ali pre svega smo uvek bili posvećeni tome da mi odigramo najbolje što možemo, pa možda čak i po cenu toga da neke stvari neispoštujemo taktički, ali da naša igra bude na prepoznatljivom nivou, jer smo znali da posedujemo takav kvalitet da ako mi odigramo najbolje što možemo – vrlo teško možda bilo ko da nas pobedi. Tako da smo se vodili tom mišlju".

Za iskusnog stručnjaka koji je sada na klupi Rusije, uvek je Svetsko prvenstvo bilo cenjenije nego Olimpijske igre... Iako mnogi smatraju drugačije. 

"I ove nagrade koje država daje pokazuju da se više poštuju Olimpijske igre. Za mene je to neuporedivo. Na Olimpijskim igrama ima milion sportista, ustaješ u pet ujutru da bi išao na utakmicu ili se vraćaš sa nekog meča u dva posle ponoći. Organziacija je mnogo drugačija, da ne kažem slabija, ali drastično drugačija u odnosu na Svetsko prvenstvo. Imaš 12 ekipa, od tih 12 imaš predstavnike Afrike npr... nije kvalitet kao što je na SP. Titula svetskog prvaka je meni uvek bila mnogo draža i mislim da je teže do nje doći nego do olimpijskog zlata. Na OI je teško kvalifikovati se, nije lako osvojiti – daleko od toga, ali lakše nego SP".

Svašta mora da se poklopi da bi reprezentacija došla do svetskog zlata. Pokušao je trofejni stručnjak da sumira šta je on to imao na raspolaganju kada je napravio taj uspeh.

"Prvo moraš da imaš kvalitetnu ekipu, to se podrazumeva, onda da sve bude u redu zdravstveno, pa da se radi i trenira kako treba. A i da igrači na takvom nivou psihički, a onda i fiizički, mogu da izdrže takvo takmičenje – u smislu da se ne uplaše, da nemaju problem te vrste na važnim utakmicama koje rešavaju. Onda obično dolazi do uspeha“.

Trenutak kada padne poslednja lopta u finalu Svetskog prvenstva teško da može da se zaboravi.

"Sećam se dobro... Prazno je bilo prilično. Sanjaš taj momenat, misliš da ćeš se radovati do neba, a onda budeš kao izduvan balon otprilike. Nije to bilo preterano ispoljavanje preterane radosti, ali taj trenutak je nešto što ostaje za ceo život", podvukao je Zoran Terzić, koji će u budućnosti pokušati da ređa uspehe sa reprezentacijom Rusije.

MEDALJE ZORANA TERZIĆA NA NAJVEĆIM TAKMIČENJIMA

Svetska prvenstva: zlato 2018, bronza 2006.

Evropska prvenstva: zlato 2011, zlato 2017, zlato 2019, srebro 2007, srebro 2021, bronza 2015.

Olimpijske igre: srebro 2016, bronza 2021.