MOZZART ANALIZZA: Zašto Junajted bira Onanu ispred Davida de Hee

Poslednjim danom juna, Davidu de Hei zvanično je istekao ugovor sa Mančester Junajtedom. Poslednjih meseci bili smo svedoci brojnih teorija i priča koje su uključivale i njegov ostanak, ali i njegov odlazak, obe opcije pod raznoraznim uslovima. Pominjalo se drastično smanjenje plate, odlazak, pa onda i mogućnost ostanka, ali kao rezervne opcije... Na kraju, De Hea se oprostio od Old Traforda.

U sred svih tih priča, pojavila se informacija da je Erik ten Hag zainteresovan da ponovo radi sa bivšim golmanom Ajaksa, sa kojim je beležio velike uspehe. Andre Onana je, kako stvari stoje, voljan da se oproba u Premijer ligi, a Junajtedova spremnost da okonča 12 godina dugu romansu sa Davidom de Heom, možda će se ispostaviti kao istorijski korak, jer bi takva promena svakako bila svojevrsna prekretnica čak i u istoriji kluba. Birati između Davida de Hee i Andrea Onane je izbor između zaostavštine, prošlog vremena i budućnosti i nastavka ideološkog razvoja koji je Ten Hag postavio svojim dolaskom. Što zbog nedovoljne kupovne moći, ali i želje da zadrži kor ekipe i da ona ostane što stabilnija, Ten Hag nije insistirao da odmah po dolasku, prošlog leta, promeni golmana, iako pretpostavke kažu da je on to svakako želeo da uradi.

Početak sezone, greške, problemi i mučenje u razvijanju napada na način na koji je Ten Hag zamislio naterale su ga da promeni pristup, da, dok ekipa ne napreduje i ne upije barem deo njegovih zamisli, postane konzervativnija, direktnija, da De Heu koristi kao nuždu i sredstvo za duge lopte i bežanje od pritiska, umesto poigravanje sa njim, za šta Španac dakako nije spreman. Vreme je donelo napredak, kolektivni, a blago i individualni. De Hea jeste distribuciju popravio, toliko da se može reći da smo videli nekih pozitivnijih primera. Međutim — tu staje sve. Takvih primera bilo je sekvencionalno, a onih u kojima je ekipa na više načina patila bilo je znatno više.

Kada pričamo o Davidu de Hei, izvesno i razlogu zašto je tretiran kako je tretiran od strane gotovo svih španskih selektora, ne govorimo samo o distribuciji. Ona statistički ume i da zavara u nekim aspektima, koji pokazuju da, recimo, na nivou karijere beleži 63,3% uspešnih dugih dodavanja, što je sasvim pristojan broj. Međutim, drugi aspekti su veliki problem, a oni se tiču igre u polju, (re)pozicioniranja, komfora u igri pod pritiskom, nivoa tehničke razvijenosti, nalaženja različitih tipova dodavanja na različitima distancama… U gotovo svim ovim momentima igre u posedu, David de Hea je prosečan, ako ne i lošiji od toga.

Onanina prodaja gasi požare na Old Trafordu i Đuzepe Meaci

Golmanova mogućnost učestvovanja i doprinošenja u igri je možda i važnija od same raznovrsnosti u distribuciji, koja je neretko samo dodatni kvalitet i sposobnost kojom on može praviti dodatnu prednost. Golman sa visoko razvijenim tehničko-taktičkim kvalitetima u smislu igre u polju je igrač više i prilika ekipama da razvijaju svoj napad sa prirodnom brojčanom prednošću kojom bi loptu dovodili u delove terena u koje žele. U toku aktuelnog fudbalskog talasa u kojem se ekipe koje imaju loptu podosta suočavaju sa intenzivnim pritiskom, golman koji bi trebalo da bude dodatno sredstvo i prednost, a koji ne može da igra i rešava momente pod pritiskom, veći je teret nego značaj ekipi.

De Hea je u tom aspektu jako problematičan za Mančester Junajted. Preoslonjen je na desnu nogu, što nije nužno dramatično loše, ali je tehnički nekomforan da čeka i igra pod pritiskom — koordinacija pokreta, motorika zglobova i nogu mu je spora (što ima veze i sa građom i tehničkim kapacitetom), čime je svestan da ne bi bilo ni pametno da se upušta u rizik, od koga, zato, prečesto svesno beži. Time Junajted gubi svoju prednost. De Hea neretko, i kada nije pritisnut, ne prepoznaje i ne oseća se spremno da pritisak protivnika navuče na sebe i tako oslobodi nekog od saigrača u polju. To nije njegova zona komfora, te se njoj i ne izlaže. Umesto provociranja pritiska, vođenja lopte do reakcije protivnika, on često bira preuranjeno rešenje i dugo dodavanje.

Osvajanjem dostupnog prostora i pomeranjem lopte prema napred, pritisak se prirodno navlači, a time se stvara prednost usled koje jedan od saigrača može ostati nebranjen u sledećoj liniji. Takve prednosti Junajted retko ostvaruje, baš zato što De Hea ne kontroliše prostore i ne donosi prednosti kroz svoju igru u polju, pre svega zbog svoje nesigurnosti i nedovoljne tehničke razvijenosti.

Umesto pomeranja lopte unapred i osvojenog prostora kojim bi sebi popravio ugao za nalaženje novog rešenja, on često bira preuranjena dodavanja na srednje ili duge distance, preskačući pritisak koji bi direktno njega mogao da ugrozi.

Zbog svojih tehničkih ograničenja i odluka da pod lošijim uglovima traži određena dodavanja, dolazi i do grešaka i ne tako retkih poklonjenih lopti unutar polovine svoje ekipe. Ili dolazi i do veoma nepreciznih dugih dodavanja, mahom zbog lošeg i pomalo usiljenog položaja tela iz kojeg odigrava dodavanja kako ne bi preterano rizikovao sa popravljanjem pozicije kroz predugo vođenje i zadržavanje lopte. Tako kod De Hee veoma često možemo videti tehnički neupotrebljive i neprecizne duge pasove.

A takvi primeri zaista nisu retki.

Sve polazi od dobrog ugla tela i dobre odluke. De Heine odluke „šta“ i „na koji način“ da radi ga vode ka problemu koji kaže „kako“ da nešto radi.

Kod Andrea Onane to nije problem. On insistira na tome da iznosi loptu, da prelazi često i preko visine svojih štopera, time kao plejmejker organizujući iz dobrih pozicija potencijalne prednosti za svoju ekipu; provocirajući pritisak protivnika ili samo sebi popravljajući ugao i situaciju za naredni pas.

Po aktuelnim tendencijama, uloga golmana bi sve više trebalo da se odnosi na kreiranje početne prednosti, tako da ritam i fluidnost napada ne pate, već da budu na još višem nivou. Junajted je u tom segmentu često patio tokom neposredno završene sezone. Češće nego što je potrebno a i željeno, Junajted je iz (potencijalnog) pritiska izlazio dugom loptom, preskačući mogućnost protoka lopte i razmene dodavanja protiv pritiska, mahom zbog De Heine nemogućnosti da pronađe dobar ugao kojim bi inicirao razmenu pasova, ili zbog toga što i ne prepoznaje kako može da iskoristi određene momente.

Umesto dodatno osvojenog terena, iniciranja protivničkog pritiska i popravljanja pozicije da se pronađe slobodni vezni igrač koji može da ubrza napad i naknadno pronađe slobodnog, nepritisnutog igrača, De Hea bi birao preuranjeni dugi pas, izbegavajući potencijalni problem u kojem se ne oseća komforno.

Onana, sa druge strane, takve stvari svesno radi, veoma inteligentno čekajući momenat pritiska kako bi ga eliminisao i pronašao slobodnog veznog koji dalje može da ubrza igru.

Jedna od ključnih stvari kod inicijalnih vertikalnih, odnosno pravolinijskih dodavanja ka defanzivnim veznim igračima koji mogu da povežu igru jeste način na koji se pas odigra i koja noga se traži. Vezni igrač koji traži loptu od golmana najčešće će biti leđima okrenut, neće imati frontalni pogled u odnosu na pritisak koji mu dolazi, kao ni u odnosu na protivnički gol. Zato, da bi on, leđima okrenut, mogao da što kvalitetnije reaguje, veoma je važno dati mu loptu na pravo mesto, što smanjuje potrebu njegove improvizacije i potencijalnog ulaska u nepotrebno veliki broj kontakata sa loptom i time eventualni problem. Onani se upravo odluke o tome ka kojoj nozi svog saigrača šalje loptu ubrajaju u važne kvalitete.

U konkretnom primeru iznad — prepoznaje da je Brozoviću pritisnuta leva noga, odnosno da protivnik hoće da ga napadne sa te strane. To je automatski znak za Onanu da traži desnu nogu svog veznog igrača kojem je tako posao povezivanja igre olakšan i on uspeva da iz prve odigra naredni pas.

Otprilike u ovom segmentu možemo videti najveći jaz između De Heinih i Onaninih sposobnosti, barem kada su tehnička obučenost, komfor i generalno igra u polju u pitanju. David de Hea veoma često neće ni prepoznati momenat kada može da pronađe slobodnog veznog igrača između linija, čak i kada mu on traži loptu, svestan dobre pozicije i situacije da ubrza napad ekipe.

Umesto pronaleženja defanzivnog veznog, Kazemira, koji je imao čistu opciju da potom pronađe štopera sa kojeg je pritisak na De Heu i došao, Španac je panično reagovao i odlučio da ne rizikuje pod pritiskom. Rezultat je još jedna neupotrebljiva duga lopta kojom je Junajted ostao bez poseda.

A nije jedina.

A kada prepozna ili odluči da rizikuje, malopre pominjani faktor biranja i odlučivanja na koju nogu poslati loptu saigraču dolazi do izražaja kao još jedan u nizu De Heinih problema u odlukama i igri u polju. Najsvežiji i najradikalniji primer — primljeni gol protiv Sevilje koji je trasirao loš meč i još lošiji rezultat za Junajted u Andaluziji.

Ne prepoznajući da je Hari Megvajer okrenut tako da samo pravolinijskim dodavanjem unapred koji bi mu došao na levu nogu on može da primi loptu i izbegne pritisak, De Hea je poslao pas na desnu nogu, čime je naterao Megvajera da se okreće, menja položaj tela i da pod pritiskom mora da prima loptu i traži rešenje u tehnički zahtevnoj situaciji — u kojoj je na kraju izgubio loptu koja je nekoliko trenutaka kasnije završila iza De Heinih leđa. Na kraju, Megvajer jeste direktno izgubio loptu, ali je njegova krivica u konkretnoj situaciji najminimalnija moguća — čitav problem dolazi iz De Heinih ograničenih sposobnosti u donošenju odluka, distribuiranju lopte i kontrolisanju situacija pod pritiskom. Njegov pad na važnom ispitu, ako ništa drugo, koštao je Junajted možda boljeg rezultata u Sevilji i potencijalnog plasmana u samu završnicu Lige Evrope.

Nekada, da bi se izvela ovakva dodavanja unapred, prema veznim igračima ili generalno pod pritiskom, važno je da golman poseduje komfor korišćenja obe noge, koji bi mu omogućio da brzo menja ugao svog tela, ali i da promenom noge kojom kontroliše loptu promeni i opcije koje može da potraži dodavanjem. Ista pozicija, ali i druga noga kojom je lopta kontrolisana su velika razlika.

Stvar je u navici i tehničkoj obuci. Kod De Hee, taj aspekt ne postoji na razvijenom nivou, i svoju slabiju nogu koristi samo povremeno, kao nuždu pri ispucavanju lopti. U momentima kada može promenom noge koju koristi da iskreira određenu prednost, on to ne prepoznaje i čak i ne pokušava.

Pod ovim položajem tela, dodavanje desnom nogom prema zadnjem veznom nije najlakše, s obzirom da pritisak protivnika ide upravo na De Heinu desnu nogu. Značajno bi mu pomoglo da je promenio nogu kojom kontroliše loptu, stavljajući je nešto dalje od pritiska protivnika, ali i sebi obezbeđujući bolji ugao za pas. Ovako, kada je prepoznao da mu pritisak dolazi na desnu nogu, ne želeći da rizikuje, odlučio je da je sigurnije rešenje duga lopta, ili možda bolje rečeno — ispucana lopta, ne preterano kontrolisana, koja je ponovo lako završila u posedu protivnika. Svaka tako izgubljena lopta iz dobro postavljenog napada (gledano iz prizme timske strukture) prokockana je prilika da se ostvari dobar napad i manipuliše protivnikom. Junajted iz upravo navedenih razloga takve prilike propušta prečesto.

Sličan primer toga…

Sa druge strane, Onana je u aspektu komfora i sposobnosti brze promene težišta tela i noge kojom kontroliše loptu možda i najbolji u svetu fudbala. Zato što je dovoljno mobilan, staložen i tehnički obučen da kontroliše situaciju i protivnički pritisak, a ima sjajnu viziju i tehničko-taktičko razumevanje igre koje mu pomaže da zaključuje koje su opcije najbolje, u skladu sa čim procenjuje koja su mu sredstva potrebna da bi te opcije iskoristio. Često se u njegovoj igri to odnosi upravo na promenu noge kojom kontroliše loptu.

Time pomaže sebi, ali i ekipi. Brzo selektira odluke i uspeva da se preorijentiše na drugu nogu, prepoznajući da mu taj položaj tela i taj ugao mogu doneti priliku za pas koji želi da odigra.

A mogućnosti pri dodavanjima su mu fantastične. Sposoban je da traži i duga dodavanja, dodavanja na srednjim i kratkim distancama koja su u vazduhu, ali ga i te kako karakterišu i oštri vertikalni pasovi između linija. Sve ove tipove dodavanja sposoban je da odigra sa obe noge — a to je možda i ponajveći kvalitet.

Brzo čita prostore između igrača i između linija, sjajno koristi prirodnu prednost toga što čitavu utakmicu provodi frontalno posmatrajući događanja, što, kombinujući sa vizijom igre i tehničkim atributima, koristi za neka veoma efektna i delotvorna dodavanja unapred.

To je sposobnost koju De Hea naprosto ne donosi ekipi. Nije golman koji će svojom distribucijom praviti niti direktnu niti indirektnu prednost u posedu. Dodavanja ovog tipa koje Onana izvodi bez ikakvog problema, mogu na duže staze gledano imati ogroman benefit za ekipu koja u golmanu ima još jednog dodavača koji može da kreira i svojim pasovima stvara direktnu prednost na terenu.

De Hea to Junajtedu ne donosi, a time direktno odnosi veliki broj poseda, odlučujući se za duga dodavanja koja su, čak i da su uvek precizna, kako kaže Roberto de Zerbi, svojevrstan tip kocke.

Onana je progresivna dodavanja unapred sposoban da šalje i na ogromnim distancama, čak i pod pritiskom. A igra pod pritiskom je ono što Junajted sebi mora da obezbedi, kako bi napredovao kao ekipa.

Nešto ranije smo rekli kako sve počinje od dobre pozicije i dobrog ugla za delovanje. Odluke se nadovezuju na to, sposobnosti i komfor funkcionisanja u datim situacijama. Pritisak je nešto sa čim De Hea ne sme i izbegava da se suočava. Onana u pritisku uživa, čak ga i provocira, svestan da će ekipa imati prednost ako je on kao golman pod pritiskom. On je prirodno jedanaesti igrač na terenu, uvek dodatan igrač ekipi koja ima loptu, s obzirom da se onoj ekipi koja se brani golman kao jedanaesti igrač uključuje tek u nekim drugim tipovima situacija.

Mnogi treneri pričaju o važnosti povratnog pasa, odnosno dodavanju unazad. Ono, između ostalog, izvlači protivnika, provocira njegovog izlazak — izaziva određenu reakciju, ali i uključuje veći broj igrača ekipi koja ima loptu. De Heina velika mana su reakcije na upravo ta povratna dodavanja koja dobija kada ekipa želi da ga uključi kao svog jedanaestog napadača. Kako taj povratni pas inicira pritisak na De Heu, tako on postaje nesiguran i često te povratne lopte brzo, panično i nekontrolisano distribuira, ili bira loša rešenja koja ekipu iz najbolje namere i potencijalne prednosti vode u problem.

Umesto da povratni pas sa leve strane u prijemu usmeri prema drugoj strani, potencijalno prenese težište na drugu stranu i gleda ka novim opcijama (što mu je na trećoj slici iznad i gestikulirao Bruno Fernandes), De Hea nije prepoznao da ima prostora da pomeri loptu u desno i tamo preorijentiše napad svoje ekipe, tražeći slobodne saigrače. Posledica je njegova panična reakcija na pritisak koji dolazi, a rezultat je izgubljena lopta koju je nekontrolisano poslao u aut.

Ovakvih situacija je mnogo. Previše za ekipu koja generalno kao jedan od principa ima čestu promenu strana napada i traženje momenata za prenos težišta na deo terena gde je pritisak manji, a gde su slobodni De Heini saigrači.

Sve to dovodi i do čestih loših odluka i haotičnih rešenja. Primer ispod pokazuje kako je, svestan toga da mu dolazi pritisak nakon povratnog dodavanja, odigrao dodavanje ka svom štoperu koji nije bio pozicioniran tako da uopšte može da primi loptu, pritom odigravajući pas nekoliko metara daleko od njega, čime je uveo i saigrača i ekipu u veliki problem.

Onana sve to može da promeni. Pre svega zbog sjajnog osećaja za pozicioniranje, promenu pozicije, prilagođavanje u odnosu na položaj lopte, nuđenje za prijem, ali i komfora koji ima čak i kada je svestan da mu pritisak protivnika dolazi.

Loptu koju bi De Hea potencijalno ispucao, Onana je usled sjajne demarkacije mirno sproveo na nepritisnutu stranu, ka slobodnom saigraču koji je mogao da dalje ubrza napad svoje ekipe.

Konstantno se demarkira i pojavljuje saigračima kao čista opcija za naredni pas. Sve to mu i obezbeđuje dobru poziciju i izbegavanje pritiska koji direktno može da ga ugrozi ili ga uvede u problem koji mora da rešava panično. Tehnički komfor i obučenost su velika prednost, ali su i oni neefektni ako tehničko-taktička obučenost pozicioniranja i donošenja odluka nije na visokom nivou.

Doduše, kod Onane je tehnički nivo toliko visok da, čak iako je u problemu, on isti može da reši i driblingom svega nekoliko metara ispred svoje gol-linije. Nekada to izgleda i spektakularno.

Istorijska važnost Davida De Hee, sve ono što je ostavio iza sebe u dresu Mančester Junajteda, ali i svi njegovi kvaliteti koji su, pre svega u defanzivnom smislu brojni, nikada neće biti izbrisani. Dovoljno je dugo bio tu, dovoljno je značajan bio u određenim fazama istorije kluba.

Međutim, čini se da su u klub došli ljudi, pre svih glavni trener, Erik Ten Hag, ali i novi zanos koji neke stvari mora iz korena da promeni, čime bi zaustavio stagnaciju. De Hea je prva karika koja će biti promenjena na toj prekretnici koji može da predstavlja ovogodišnji letnji prelazni rok. Još će neka pojačanja stizati u Mančester Junajted, ali se čini da nijedno od njih ne bi moglo da ima ideološku i istorijsku težinu kakvu bi mogao da ima dolazak Andrea Onane, u ovom trenutku možda najspecifičnijeg golmana na svetu. Takav kakav je — a iz nekih, pre svega karakternih aspekata, nije lak za saradnju — on bi mogao da bude ono što je potrebno Junajtedu da zacementira svoj put i učini ga daleko uspešnijim u bližoj i daljoj budućnosti.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener