NEMAČKA: Interesovanje za reprezentaciju na istorijskom minimumu; bojkot, manjak podrške i vera u poluanonimnog centarfora...

Nemci su debelo podbacili na poslednja dva velika takmičenja. U Rusiji 2018, kao branioci trona, šokantno su ispali u grupnoj fazi, a na potonjem Euru nisu mogli dalje od prve nokaut runde. Promene su bile neizbežne. Iz nacionalnog tima povuklo se nekoliko veterana, dok je na klupu umesto Joahima Leva došao Hansi Flik, u tom momentu verovatno najtraženiji strateg na planeti.

Sa čovekom koji je Bajernu doneo poslednju tripletu Manšaft je krenuo izvrsno, nanizao osam pobeda, da bi potom upao u ozbiljnu krizu oličenu u jednom jedinom trijumfu na poslednjih sedam utakmica (pred odlazak na Bliski istok). A tu je onaj neprijatni poraz od Mađarske (0:1) što je uvukao ozbiljnu dozu sumnje u ovaj sastav.

Generalka sa Omanom (1:0), onakva kakva je bila, reći će mnogi, bolje da se i nije dogodila. U takvim ocenama prednjačio je nemački tabloid Bild (uz konstataciju da rivalima svakako nisu uspeli da uteraju strah u kosti), međutim Flik se potrudio da smiri naciju.

“Namerno smo izabrali i ovakvog rivala i ovakvo vreme. Želimo da se naviknemo na ambijent. Trenirali smo samo jedan dan ovde... Nema razloga za brigu, utakmica je ispunila svoju svrhu. Treba da imate malo razumevanja. Igrači su se štedeli, želili da izbegnu jače duele i povrede”.

Ono što su Nemci odigrali protiv Omana, ali mnogo više njihove partije u poslednjih nekoliko meseci, učinili su da mediji, stručna javnost i kladioničari, ne svrstaju četu Hansija Flika u najuži krug favorita za svetsku krunu. Ispred njih su i Brazil i Argentina i Francuska. Čak i Engleska. Pa opet, zbog svega što znače u svetskom fudbalu i svog nadaleko čuvenog sportskog karaketra (u krajnjem slučaju i statusa druge najuspešnije nacije na Mundijalima), nemoguće je ne računati ozbiljno na četvorostrukog šampiona planete.

MOŽE LI FILKRUG DA BUDE NOVI BIRHOF, HRUBEŠ, DITER MILER...

Nemačka nema elitistički tim kao 1974. ili 1990; nedostatak asova poput Bastijana Švajnštajgera i Mesuta Ozila, odnosno autoriteta kakav je 2014. bio Filip Lam, ili kakav je danas Toni Kros, biće vraški teško nadomestiti. Zbog toga mnogi eksperti stavljaju veliki znak pitanja kraj ovog sastava, posebno podvlačeći sada već tradicionalnu i višedecenijsku rak ranu – nedostatak klasnog centarfora. A za ono što Flik voli i želi da igra, čovek s instinktom ubice u šesnaestercu neophodan mu je.

U najkraćem, fali mu Robert Levandovski koji je pod njim u Bajernu odigrao sezonu života, postigavši 55 golova.

Sad biste mogli da kažete - mnogo bi mu bilo... I verovatno ste u pravu. Ali mogli bi Nemci da budu ubitačni i sa centarforom niže klase. Uostalom, uspevali su svojevremeno sa Birhofom, nešto ranije sa Hrubešom ili Diterom Milerom.

I upravo se za takvim jednim 'autsajderom' u potragu dao Flik...

Postoji pretpostavka da bi u Kataru mogao da batali ideju s 'lažnom devetkom' (povreda Tima Vernera takođe govori u prilog tome) i šansu ukaže iskusnom Niklasu Filkrugu. Malo poznatom van granica Nemačke, ali opasno raspucanom u dresu Verdera iz Bremena ove sezone.

(Za neupućene, radi se o drugom strelcu Bundeslige sa 10 pogodaka, u klubu kome su pred start šampionata predviđali borbu za opstanak)

Uostalom, to što mu je data 'devetka' nešto da znači. A i taj njegov gol što je prekinuo mučenje protiv Omana mora da je ubacio crva u Flikovu glavu. Kome ne bi?

Pa ako dođe do 'hemijske reakcije' u tom zanimljivom eksperimentu čiji bi glavni sastojak mogao da bude poluanonimni, neugledni momak iz Hanovera - eto Nemaca opet u samoj završnici.

Ili i dalje sumnjate?

Pozicija u samom špicu napada u danima pred sam start takmičenja izaziva najviše polemika u Nemačkoj. Da, Filkrug se nameće kao logično rešenje, kao element bez kog Flikove ideje neće biti moguće realizovati, ali to bi onda značilo da u startnih 11 nema mesta za Kaija Haverca.

Superstar Čelsija najlepše se oseća kada igra iza špica (na tom mestu, igrajući za Bajer Leverkuzen, postao je najskuplji igrač u istoriji nemačkog fubala), međutim šta onda sa Tomasom Milerom kad se oporavi?

A Džamal Musijala?!

Tinejdžer iz Bajerna igra kao u transu i trenutno nema razigranijeg igrača njegovih godina na celoj planeti. Flik trpi veliki pritisak da ga gurne u vatru od prve utakmice, od prvog minuta...

I tako lagano prelazimo put od (najrasprostranjenijeg) mišeljenja da Nemačka nema ni dubinu ni talent kao ranijih godina, maltene do eklatantnog dokaza da možda baš na najvažnijim pozicijama preliva od 'slatkih muka'.

Miler, Musijala ili Haverc?

Ako ništa drugo, niko ne može da ospori da će Flik imati preozbiljnu širinu u izboru načina na koji će napadati rivale.

I još jedna od prilično popularnih zabluda: “Nemci nemaju dovoljno iskustva, njihovim mlađim igračima fale trofeji i pobednički DNK”.

Sigurni ste?

Ekipi u kojoj polovina igrača ima trofej Lige šampiona ili Mundijal ili oba trofeja? Pa neće biti!

U tu grupu mlađih i sada već prilično trofejnih igrača spadaju startna krila Serž Gnabri i Leroj Sane. Ovaj prvi pronašao je pravu formu u pravi čas. Na poslednje dve utakmice Bajerna četiri puta je pogađao mrežu rivala. S druge strane, Sane je tek izašao iz povrede i verovtano će mu trebati vremena dok uhvati zalet.

Na centralnim ofanzivnim mestima šansu sa klupe čekaće Julijan Brant i Mario Gece, dok su rezervne opcije za krilne pozicije Jonas Hofman i mladi Karim Adejemi.

Flik se nije libio da na konačan spisak uvrsti tinejdžere ili novopečene dvadesetogodišnjake. Konkretno Adejemi (a verovatno ni Jusufa Mukoko), neće imati veliku minutažu, ali zato van nemačke mnogo manje poznati (ili gotovo nepoznati) Jonas Hofman (30), mogao bi da bude njegov X faktor.

Hofman je vrsta koja izumire, jedna od onih majstor – lenština varijanti, često na terenu ume da izgleda kao prebijena mačka. Voljni momenat ume da bude krajnje upitan. Međutim kad 'ustane na pravu nogu' može da napravi dar-mar. Osetili u Bajernu pre oko godinu i po dana, kada je u preokretu Menhengladbaha (od 0:2 do 3:3) postigao dva i namestio ključni pogodak.

Ove sezone igra na visokom nivou. U proseku ili gol ili asistencija na uvodnih 15 utakmica.

Hansi Flik obožava njegovu univerzalnost. Koristio ga je kao desno krilo, centralnog veznog. Čak i kao desnog beka?! Nemojte da se iznenadite ako baš na premijeri protiv Japana bude zaigrao uz desnu aut-liniju, što je inače najspornije mesto kada je ovaj nemački sastav u pitanju.

Hofman kao bek može da bude veliki adut protiv slabijih ekipa jer će zapravo biti 'bonus' igrač na polovini rivala...

Opcije na tom desnom boku su još Lukas Klosterman, Tilo Kerer i Niklas Zile. Snažni štoper Dortmunda dobro se pokazao poslednjih nedelja kao desni bočni u Bundesligi, davao golove, asistirao, ali teško da će se Flik odlučiti da raspari standardni štoperski par Zile – Ridiger.

David Raum u dresu RB Lajpciga ne igra kao prošle godine u Hofenhajmu, pa opet, Flik mu veruje, očekuje da nadođe, i ukazeće mu šansu na mestu levog spoljnjeg. Radi se o igraču izuzetno ofanzivno orijentisanom, s izrazitom dobrom levicom. Uostalom, o tome najbolje govori čak 13 asistencija u prvoj bundesligigaškoj sezoni.

Od ostalih igrača iz poslednje linije opcija za startnih 11 još je samo Niko Šloterbek, 22-godišnji centralni bek Borusije iz Dortmunda. Njemu će se mesto otvoriti ukoliko Niklas Zile bude prekomandovan uz desnu aut-liniju.

'Abverom' će, kao i u prethodnih 12-13 godina, komandovati Manuel Nojer. Tu makar nikakave dileme nema. U pitanju je po mnogima i dalje najbolji golman na svetu. Uprsko tome što je zagazio u 37. godinu. Osvojio je sve što se može sa Bajernom u poslednjoj deceniji, sa Nemačkom uzeo titulu prvaka sveta 2014, a Mundijal u Kataru biće mu poslednji. Imao je problema s povredom uoči početka turnira. Ipak, takmičenje dočekuje potpuno spreman. Sa njim na golu Nemci imaju posebnu sigurnost. Poseduje zarazno samopouzdanje koje će biti od velikog značaja mlađim momcima iz defanzivne linije.

KO UZ KIMIHA U SRCU TERENA?

Nije malo onih što veruju da, pored centarfora, najvažniji šraf u nemačkoj mašineriji leži u srcu terena. A tu je samo jedna dilema: s kim upariti Jozuu Kimiha, možda i prvi metronom današnjeg fudbala.

Leon Gorecka ili Ilkaj Gundogan?

Kako niko ne sumnja da je Fliku i dalje na pameti ono čuveno komadanje Barsine odbrane u četvrtfinalu Lige šampiona pre dve godine - a sve u režiji Kimiha i Gorecke – čini se da Bajernov tandem ima prednost. Pritom, Kimih i Gundogan nisu baš sjajno funkcionisali u septembru na Vembliju, kada je Nemačka ispustila 2:0 protiv Engleske i na kraju se jedva spasla poraza.

A sad možda i o većem nemačkom problemu od špica ili od toga ko će iza špica – PODRŠKA. Dobro upućeni kažu da je na istorijskom minimumu. I to nije tako lako objasniti. Euforija se, kažu, ne oseća. Nema je ni svega nekoliko dana pred prvi meč sa Japancima. Nema velikih javnih rasprava na televiziji, specijalnih emisija, pivnice su poluprazne, dresovi se ne prodaju ni izbliza kao pred neka ranija velika takmičenja; broj prodati ulaznica Nemcima prepolovljen je u odnosu na Mundijal u Rusiji.

Teško je oteti se utisku da se retko gde manje iščekuje početak Svetskog kupa nego u zemlji najuspešnije fudbalske nacije Evrope. Mrtvilo do te mere vlada da čak može da se konstatuje kako su tamošnji mediji uspeli da ubede navijače da Svetski šampionat u Kataru treba bojkotovati.

Doduše, tako nešto moglo je i da se nasluti tokom prethodnog vikenda, pošto je na više stadiona širom zemlje, na utakmicama elitnih i nižih liga, bilo transparenata s parolama uporenim protiv Fife i domaćina Mundijala.

Tematika manje-više svukud ista: mrtvi radnici, užasna situacija u vezi s ljudskim pravima u arapskom svetu, kupovina i prodaja fudbala...

Ali to nije sve. Nemački navijači ljuti su i na svoje fudbalske glavešine. Njihovo interesovanje za reprezentaciju konstantno opada od trijumfa u Brazilu pre osam godina.

“DFB je od nacionalnog tima počeo da pravi brend. Sve je postalo marketing. Sve je više biznisa i sve manje sporta u celoj priči”, stoji u obrazloženju jedne registrovane navijačke grupacije.

Korporacijski klubovi poput RB Lajpciga ili Hofenhajma, što su izvrdali zakon i čuveno pravilo '50+1', previsoke plate igrača, bezobrazno visoki transferi, sve veće cene ulaznica (i sve to u kombinaciji sa lošijim životnim standardom običnih građana) - odvajaju fudbalere kao idole od širokih narodnih masa u Nemačkoj. Pa samim tim i fudbal kao igru.

Korupcionaške afere što se vezuju za DFB (vuku korene još od domaćinstva SP 2006), sve prljavija borba za vlast u fudbalskim organizacijama, pa i debata oko evropske Superlige u kojoj nemački velikani više nisu tako bučni s isključujućim stavom, takođe ne doprinose popularizaciji državne selekcije.

I kao šlag na torti – zima. Mundijal u novembru i decembru, to je ono što Nemci ne žele da prihvate.

“Ne pamtim da smo bilo kada uoči Svetskog kupa slabije poslovali. A i ko bi danas uopšte obukao dres. Koliko su jutros izmerili, tri ili četiri stepena Celzijusa”, žalio se pre nekoliko dana prodavac suvenira u Berlinu.

Umeju Nemci da se zainate, stoji, ne vole kad ih izbace iz njihovog sistema navika i običaja. Navikli da se pitaju. Ali nisu ni oni nesvet. Mundijal je to, ehej!

Pa kad prođu grupu...

O da, i te kako će da zagrmi, od Minhena do Hamburga: Deutschland über alles!