Niko ne pita Sona što više nema 24 godine - pritisak je isti! Koreja gubi korak, ali ne smeš da je potceniš

(Fudbalska planeta treperi kao migavac. Klupska sezona se već arhivira u sportskim almanasima, vreme je da se okrenemo Mundijalu! Jeste, biće naporno, biće ostajanja do kasno u noć, biće možda i ekipa kojima ovde objektivno nije mesto. Ali biće uzbudljivo, biće i suza i plakanja i biće vrhunskog fudbala. I vrhunskih priča, a naš zadatak biće da vam ih sve približimo. Počevši od predstavljanja svih učesnika što smo ovog puta uradili na malo drugačiji način. Uz relevantne sagovornike za SVAKU od čak 48 reprezentacija koje ćemo u narednih mesec i po dana gledati u SAD, Meksiku i Kanadi. Biće tu svega. I stručnih analiza i romantičnih priča i zanimljivih anegdota. Uživajte)

Južna Koreja će ovog leta vezati svoj 11. Mundijal, ukupno 12. u istoriji, ali se čini da je ova azijska fudbalska zemlja odavno prošla kroz svoj pik. Popularni Tigrovi Azije dostigli su vrhunac 2002. godine, kada su kao domaćini osvojili četvrto mesto na Svetskom prvenstvu, dok su danas u periodu ozbiljne stagnacije.

Atmosfera u Južnoj Koreji pred predstojeći šampionat planete daleko je od euforične. Javnost je izuzetno skeptična, a prvi put od 1986. godine dogodilo se da reprezentacija nije zvanično ispraćena na Svetsko prvenstvo. Stručni štab je zbog toga bio odlučan u nameri da se znatno ranije otputuje u Sjedinjene Američke Države kako bi se ekipa što pre aklimatizovala. To je već dalo određeni rezultat u pripremnom periodu, pošto je Trinidad i Tobago savladan sa ubedljivih 5:0, a pobeđen je i El Salvador (1:0), doduše, sa mnogo manje atraktivnosti.

Kada se spomene fudbal u Južnoj Koreji, jedno ime se među lokalnim stanovništvom izgovara sa posebnim poštovanjem. Dejan Boske Damjanović apsolutna je legenda tamošnjeg fudbala, najbolji strani strelac u istoriji K-lige i zvanično najbolji strelac u istoriji azijske Lige šampiona.

Čovek koji mentalitet i fudbalsku filozofiju Južne Koreje poznaje bolje od većine tamošnjih stručnjaka, u razgovoru za Mozzart Sport detaljno je analizirao atmosferu, očekivanja i trenutno stanje unutar državnog tima.

Selektor Hong Mjung Bo je velika legenda i kapiten najslavnije generacije u istoriji ove zemlje, koja je 2002. bila četvrta na planeti, ali mu se u javnosti zamera da je konzervativan i da se nije uhvatio u koštac sa modernim trendovima.
"On je jedna od najvećih legendi korejskog fudbala, stvarno je čovek cenjen i ima veliko ime, ali reprezentacija sa njim, za sada, ne izgleda dobro. Kao da nije postavio autoritet, da se zna ko je, tako da baš su onako malo skeptični svi, svi malo uplašeni. Igrački nisu loši uopšte, ali ta ekipa sad nije na vrhuncu, nije najbolji trenutak glavnim igračima. Son je otišao u MLS, koji je uz dužno poštovanje, ne može da se poredi sa ozbiljnim ligama, i periodu kada je igrao u Totenhemu. Kim nema dobru sezonu u Bajernu, In Bom Hvan je bio pola godine maltene povređen. Hi-čan je ispao iz lige sa Vulverhemptonom, jedna od lošijih njegovih sezona u Premijer ligi. Tako da su slabe sezone tih nekih igrača, od kojih se najviše očekuje, a oni treba da budu motori. Sonu može da bude i poslednje veliko takmičenje, da probaju nešto da urade zajedno sa njim. Nadam da mogu da prođu grupu, koja je korektna, ali mislim da preko toga neće uspeti ništa da urade", kaže Damjanović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Korejska javnost je proteklih godina bila naviknuta na ozbiljan kvalitet, pa je i sada nametnula ogromna očekivanja. Pitanje je da li će to ovaj sastav uspeti da isprati rezultatom i kvalitetom igre.
"Generalno su negativni, ali ja moram da budem realan - ti ne smeš da potceniš Korejce, oni imaju stvarno dobre igrače. Vrlo su nezgodni, brzi, jaki, hitri. Imaš tu i malo Kang-ina koji stvarno izgleda dobro, imaš Pajka iz Čempionšipa, koji stvarno ima dobru sezonu. Imaš ti tu, imaš Đe-songa iz Majnca. To su stvarno dobri igrači. Imaš špica Hjon-gjua, koji ima vrhunsku sezonu u Bešiktašu. Možda nije atraktivan, ne izgleda lepo na terenu, ali taj čovek zna da postigne gol. Jak, brz, skočan, vrlo nezgodan. Tako da ne smeš da ih potceniš, ali vidim da nacija nije baš oduševljena izgledom reprezentacije, verovatno će mnogo zavisiti od prve utakmice protiv Češke".

Čini se da je iz naše perspektive teško pretpostaviti o kakvoj je zapravo fudbalskoj naciji reč.
"Njima je sve fudbal! Ali, mnogo me nervira što je liga počela ozbiljno da stagnira. Neću da kažem da je bila svetsko čudo kad sam ja bio tamo, ali je bila ekspanzija, bili su rezultati. Bila su ulaganja. Tad smo mi imali najbolje strance u Aziji, mi i Japanci. Sad otprilike, kad je dobar stranac, on će pre da ode na Tajland, jer tamo ima neto ugovor. A u Koreji sad imaš ozbiljan porez. Čim igrač odradi jednu godinu, on odmah ide. Ja sam igrao pet-šest godina, pa nisam hteo da idem, iako sam mogao svake godine da idem. Sada, jednu godinu odrade, odmah hoće da idu, zato što mogu da uzmu veći novc negde drugde. Koreja je ranije držala standard, nisi hteo nigde da ideš. Liga je stagnirala. Kvalitet fudbala je po mom mišljenju ozbiljno opao, umesto da napreduje, kao što je slučaj sa Japanom, koji je otišao unapred 10 godina. Mi smo još uvek u tom nekom starom vremenu - samo trka, tuča, ne igra se fudbal. I to je najveća mana korejske lige trenutno. Sve manje reprezentativaca dolazi iz korejskog prvenstva. I ti koji su tamo su sve stariji igrači, koji su bili ranije, igrali i sa mnom. Mislim da će generacije imati ozbiljne probleme. Vidim i ove mlađe selekcije, kadeti (U17) ispadnu u četvrtfinalu Azijskog kupa. To ne sme da se desi, to je ranije uvek bilo finale. Japan, Iran, Koreja, to je to, nema ko drugi. Sad ne mogu da prođu četvrtfinale. Mlađe generacije ne nadolaze kvalitetom kao ranije, imaće ozbiljnih problema".

JUŽNA KOREJA PROLAZI GRUPU - KVOTA 1,45

Prosperitet svake lige se na neki način gleda i zavisti od rezultata reprezentacije.
"Tako je Azija koncipirana, bukvalno je reprezentacija najbitnija. Mi smo igrali Ligu šampiona, osvajali titule, sve, ali da bi te neko video, da bi napravio neki marketing oko svoje lige, oko svojih igrača, reprezentativaca, da bi ih sutra možda prodao, da bi se proširio taj njihov fond igrača po Evropi, samo reprezentacija daje realnu sliku da li su oni dobri ili nisu. Japanci su to dobro uradili, prepoznali, oni već 10 godina konstantno šalju sve što valja u Evropu, od malena. Šta god da želiš, on će prihvatiti, samo mu daj neke procente, oni svi idu. I bukvalno cela reprezentacija Japana je iz Evrope. Svi iz najjačih liga, top igrači. Oni već godinama sve šalju u Evropu, svi nadolaze. Korejci tu imaju ozbiljnih problema. Mnogo je teško dovesti Korejce u Evropu. Još uvek traže avione, kamione. I to je ozbiljna mana, zato je taj fudbal tu gde je i zato oni imaju ozbiljnih problema".

Selektoru nije samo problem da se uhvati sa modernim tekovinama svetskog fudbala, već mora da se izbori i sa samom svlačionicom.
"Izgleda da on više ima problema u kontroli tih glavnih igrača i kako da napravi jednu homogenu grupu, da skloni te kao neke mini-klanove. To je u stvari najveći problem u reprezentaciji. To je i i ranije bio problem. Tu si imao mlađe, starije, pa je tu bilo malo tenzije. Ovi stariji hoće da glume 'korejski stil', a ovi mlađi - kao što je Kang-in, oni su već dugo u Evropi, njih to ne zanima. Oni su Korejci samo na pasošu. Oni u glavi više nisu Korejci. Onda je i tu bilo malo tenzija. Ako to uspe da sredi, onda verovatno taj njihov individualni kvalitet može da dođe do izražaja".

Legendarni Hjung Min Son će takođe biti pod velikim pritiskom, iako polako ulazi u pozne igračke godine. Ostaje da se vidi da li će moći da iznese veliki teret.
"Vidite, ja tog dečka znam i privatno. To je mnogo dobar momak i ozbiljan igrač. Stvarno je nerealno koliko ga pritiskaju. I dok je bio u najboljim godinama, oni su očekivali da će sam da predribla trojicu, postigne gol, namesti dva. To je stvarno teško. On prosto nije više u onim zlatnim godinama iz Totenhema sa Poketinom, a pritisak je isti. On je Son. Nebitno je koliko ima godina. Oni tebe gledaju kao kad si imao 24. Takva očekivanja imaju. Imaće ozbiljan pritisak. Ali, imaće tu pored sebe, imaće Kang-ina, imaće ovog malog Hjong-gjua, Đe-songa. To su momci koji bi trebali malo da mu pomognu. Sa Hi-čanom, da malo skine pritisak s njega, pošto je on pregoreti. Kada igra loše, on je nervozan. Onda nosi nervozu ostalim saigračima. To je normalno, jer je glavni".

Boske se odmah prebacio na suštinu kad je u pitanju rezultat koreje na predstojećem Mundijalu.
"Sad ću vam reći. Ako poslednja utakmica sa Južnom Afrikom bude za prolaz, neće pobediti. Ja ih znam najbolje. Daće Bog da grešim i oni dobiju 5:0, ali neće dobiti. Bude li došlo do toga da im za treće mesto, recimo treba pobeda od dva gola razlike, neće dobiti. Verujte mi. Pritisak i mediji će im isprati mozak. Generalno, Azijati vole da čitaju novine, komentare, šta ko misli, iako ti ljudi nisu nikad pored terena prošli, ali oni sve to čitaju. Toliko nabijaju sebi pritisak, neki imaginarni. Oni moraju protiv Češke da naprave nešto i da javnost okrenu na svoju stranu. Da i sami počnu da veruju da mogu da prođu. Da ne budem nešto negativan. Imaju igrače, imaju gasa, ali mnogo loš momenat svima. Eto, tako ću to nazvati".

Koreja od 1960. godine nije osvojila Azijski kup, što je potpuno neverovatno iz fudbalskog ugla, ali svako veliko takmičenje im donosi veliki pritisak, jer ih osvajanje tako nekog velikog turnira oslobađa vojske koja traje 20 meseci.
"Sve im to nabija pritisak. Takva je organizacija, takav je sistem tamo. Ne možeš ti sad to nešto da menjaš, niti si ti tu da menjaš. Nešto se slažeš, nešto se ne slažeš, nešto prihvatiš. I oni su prihvatili, ali sami sebi nabijaju pritisak. Ne znam da li se sećate, Son, Min-dže i Hi-ćan su igrali za za Koreju Azijske igre, kad su dobili Japan pre Olimpijskih igara u Tokiju. Ti možeš tri starija igrača da povedeš. Oni su poveli tri reprezentativca iz Evrope da bi im pomogli da se oslobode vojske. Plakali kao kao deca kad su osvojili. Japan tada spremao ekipu za Olimpijske igre i poslao mlađu generaciju na taj Kup. I dođu do finala. Jedva ih dobije Koreja sa Sonom, 2:0, pred kraj su dali golove. Tako da je ozbiljan pritisak, sve oni shvataju ozbiljno, svuda ima pomalo pritiska. Verovatno to ne mogu da podnesu".

Selekcija koja stiže na turnir nema mnogo mladih nada, što će tek predstavljati problem u budućnosti.
"Sastav, ko sastav po imenima je korektan. Ništa više od toga. Iz lige si doveo ta dva, tri, četiri igrača koji su već bili preko pa se vratili, jer nisu uspeli tamo. Ovi ostali su već u zalasku karijere, osim Min-džea, svi su maltene poslednji voz. Eventualno još neke Olimpijske igre i to je to. A ne vidim ko će da im nadođe. Nema tu mnogo klinaca, to je najveći problem. Najmlađi je maltene ovaj moj Hjong-gju koji je igrao sa mnom u Suonu, ovaj iz Bešiktaša, špic mali, moje dete. Nema ko. To je najveći problem Koreje. Ja ne vidim ko će da nadođe. Ko su ti klinci koji će sutra da to preuzmu. Reprezentacija uvek može na motivaciju, na individualni kvalitet, na neki potez. Još uvek ima njih koji su "mačke". Ali vidite, mlađe kategorije više nisu dominantne. Biće SP U17 u Kataru, a Korejci nisu mogli da prođu grupu Azijskog kupa prošle godine. To je ranije bilo normalno".

Koreja je 2002. godine bila ispred Japana u svim segmentima, ali se u međuvremenu potpuno preokrenulo.
"Mi smo Japance dobijali gde smo stigli. Uz dužno poštovanje, dešavalo se da izgubimo. Oni su dobri fudbaleri, imaju ozbiljne ekipe. Mi smo njih dobijali na devet od deset ili osam od deset utakmica. Sad gledam utakmicu, Korejac ne može da igra s njima. Ne može da bude ni konkurentan. Brane se, izgube 2:0 ili prime brzo gol 3:0, 3:1. Tajlanđani su se više sad koprcali protiv Japanaca nego Korejci. Ozbiljan problem imaju. Ja to pričam. Kao neko ko je tamo igrao toliko godina, uradio to što sam uradio, vole me i cene, ali ne možeš da sakrivaš sve ispod tepiha. To je proces, moraš da napraviš plan od 10 godina, i držiš se toga. I onda možeš da dođeš opet na taj neki nivo, gde ti ćeš imati reprezentaciju iz Evrope, kao što je Koreja imala prethodnih godina. Sad ti koji su u Evropi, nijedan nije na vrhuncu. Tako da ima tu dosta nekih malih stvari u kojima kaskaju i zato imaju problem da naprave rezultat koji se očekuje od njih, jer svi žive od stare slave".

Boske smatra da Koreja mora poput Japana da šalje mlade igrače u Evropu, kako bi brzo sticali ovdašnje navike, razvijali se kao igrači, a onda potom i donosili kvalitet reprezentaciji.
"Svaki prelazni rok 500 Japanaca ode u sveta i onda prirodna selekcija. Pet da ih nadođe, to je to. Evo primera Asana, on u Arsenalu nije video, nebitan čovek. Dođe u Partizan, napravi karijeru, igra za reprezentaciju. I meni je posle ne znam koliko godina dosadilo da igram korejsku ligu. Napamet sam znao i hotel, i karantin, utakmice.. Ali, opet mi smo stranci. Pauza je, odem za reprezentaciju, pa kući na odmor, a oni su konstantno tamo. Zamisli, on igra 15 godina istu ligu. Nema šanse da je on motivisan i nabrijan kao u prve tri godine kad je došao sa univerziteta u prvi tim. To je njima problem. Umesto da već u 23-24 godine svi idu, da ih prodaju ili da ih guraju kao klince odmah po Evropi. Oni su njih učaurili i sad imaš maltene tri-četiri reprezentativca koji su igrali kad sam ja igrao u Koreji. Golman Tokija koji je igrao protiv mene. Golman Ulsana je igrao protiv mene. Min-dže je igrao, ali hajde, on je mlad. To nije pohvala za mene, to je minus za njih. Jer ja već četvrtu godinu ne igram. Vidite, želim im sve najbolje. Ja navijam za Koreju, ali u ovom stanju sad, ako ne dobiju Češku, mislim da neće proći grupu".

Na primeru Crvene zvezde se može videti koliko su Korejci zahvalni kao inostrani igrači. In Bom Hvan i Jong Vu Seol su brzo kupili publiku, kako kvalitetnom, tako i fenomenalnom radnom etikom, što posebno prija trenerima koji su sa njima sarađivali.
"Korejci su generalno fenomenalni za saradnju. Zvezda je pogodila sa oba Korejca, Partizan sa Gohom nije. Ali, Goh je došao sa ozbiljnim pedigreom, kao zvanično najbolji mladi fudbaler. Verovatno da je došao u Zvezdu, u situaciji u kojoj je dominantna, verovatno bi imao više prostora i bio još bolji. Zvezda to dobro radi i siguran sam da će dovesti još nekog Azijata, po mogućstvu Korejca, ali ne verujem da će odbiti i dobrog Japanca. Ali generalno, oni su izuzetno zahvalni fudbaleri - brzi, jaki, poslušni i radni. Sve ono što naši igrači uglavnom nisu. Siguran sam da će to postati trend i da će se Zvezda još nekog dovesti, u zavisnosti kakva bude situacija na tržištu i kako Korejci prođu na Svetskom prvenstvu. Ako prođu dobro, ponovo će sve oči biti uprte u njih, ali se 'prospu' okrenuće se drugima. Ja ih uvek hvalim, u jednom intervjuu za strance sam rekao - ako se prospu, Korejac ovaj prelazni rok neće videti Evropu, ali ako odigraju kako treba i prođu grupu, siguran sam da će bar pet-šest igrača odmah otići u ozbiljne evropske klubove", zaključio je Dejan Boske Damjanović.

GRUPA A:

Prvo kolo

11. jun, 21.00: (1,45) Meksiko (4,20) Južna Afrika (8,00)
12. jun, 04.00: (2,70) Južna Koreja (3,10) Češka

Drugo kolo

18. jun, 18.00: (2,05) Češka (3,30) Južna Afrika (3,80)
19. jun, 03.00: (1,85) Meksiko (3,45) Južna Koreja (4,50)

Treće kolo

25. jun, 03.00: (4,20) Češka (3,45) Meksiko (1,90)