Novi Maksimir već na udaru: Liči na kutiju za alat, gradimo najskuplji spomenik komunizmu u Zagrebu

Retko koja arhitektonska ideja u Hrvatskoj poslednjih godina izaziva toliko burnih reakcija kao pobedničko rešenje za novi Maksimir. Projekat stadiona koji bi u budućnosti trebalo da postane novi dom zagrebačkog Dinama podelio je javnost, navijače, bivše igrače i ljude bliske klubu, a sada se u raspravu veoma glasno uključio i Mihael Mikić. I to bez mnogo uvijanja.

Nekadašnji fudbaler Dinama, čovek koji je godinama nosio dres zagrebačkog velikana, a kasnije radio i kao pomoćni trener u klubu, izuzetno oštro je kritikovao izgled budućeg stadiona. Mikić je tokom igračke karijere ostavio dubok trag u Dinamu, osvojio veliki broj domaćih trofeja i pripada generacijama koje su veoma dobro upoznale i klub i stari Maksimir, zbog čega njegove reči u hrvatskoj javnosti imaju dodatnu težinu.

Kasnije se oprobao i u stručnim i rukovodećim ulogama, pa je, između ostalog, bio deo stručnog štaba Dinama, a radio je i kao sportski direktor Maribora. Upravo zato njegova reakcija na novi Maksimir nije prošla nezapaženo. Dok je, recimo, Zvonimir Boban javno stao u odbranu izabranog arhitektonskog rešenja i govorio o njegovom značaju za identitet Dinama (mada i najavio da će doći do određenih izmena u dizajnu nakon reakcija javnosti), Mikić je zauzeo potpuno suprotan stav. Već na početku nije ostavio mnogo prostora za dilemu šta misli o projektu.
"Borili smo se da komunizam pošaljemo u istoriju, a sada mu gradimo spomenik. Jasno mi je da su želeli da naprave neku vrstu kopije starog stadiona, ali ovakvo rešenje jednostavno nije prihvatljivo. Duboko smo u 21. veku, postoji toliko sjajnih ideja koje su mogle da budu realizovane, a oni izaberu ovo... Nemojte me zezati", poručio je Mikić za Sportske novosti.

Mikić priznaje da je ostao ozbiljno razočaran kada je prvi put video kako bi novi Maksimir trebalo da izgleda.
"Zaista sam razočaran. Znam da nije popularno napadati ovakve odluke, kao što znam i da je nama Hrvatima često sve katastrofa, ali ovo je velika greška.“

A onda je usledio verovatno i najslikovitiji deo njegove kritike. Spoljni izgled stadiona Mikića je podsetio na nešto potpuno drugo.
"Kada sam ga video, našalio sam se da stadion izgleda kao ona kutija za alat iz reklame za Bauhaus. Prijatelj mi je rekao da će atmosferske vode uživati, krov preko krova i tako dalje".

Iako je sve začinio humorom, iza njegovih reči nalazi se mnogo ozbiljnija kritika. Mikić smatra da projekat objekta takvog značaja, posebno imajući u vidu količinu novca koja će biti uložena u izgradnju, mora da bude daleko ambiciozniji.

Novi Maksimir ne bi trebalo da bude samo mesto na kojem će Dinamo igrati utakmice, već jedan od glavnih sportskih simbola Zagreba i Hrvatske u narednim decenijama. Upravo zbog toga Mikić smatra da arhitektonsko rešenje ne sme da bude nešto oko čega će se javnost pomiriti samo zato što je konkurs završen.
"Kada se za novi stadion koji će se nalaziti usred Zagreba troši toliko novca, rešenje mora da bude mnogo bolje od ovoga. Zaista sam ostao zatečen kada sam video kako bi novi stadion trebalo da izgleda. Nadam se da će na kraju ipak prevladati glas razuma".

Njegove reči samo su dodatno raspalile debatu koja je počela gotovo istog trenutka kada je javnosti predstavljeno pobedničko rešenje. Jedni u njemu vide pokušaj povezivanja starog Maksimira sa novom erom Dinama, drugi moderan stadion sa jakom simbolikom, dok kritičari tvrde da je projekat vizuelno zastareo, previše težak i nedovoljno reprezentativan za objekat koji bi trebalo da postane jedan od najvažnijih stadiona u regionu.

Sada ostaje da se vidi hoće li reakcije Mikića i dobrog dela hrvatske javnosti ostati samo kritike na društvenim mrežama i u medijima ili će autori projekta i odgovorni za novi Maksimir zaista poslušati poruke da pobedničko rešenje još jednom treba ozbiljno preispitati.