Posle Baraka Bahara pripreme su irelevantne, ali Zvezda ne izgleda dobro...

Urbana legenda, koja je postala viralna, po beogradskim kafićima i među fudblaskim ljudima ide negde ovako: posle onog čuvenog petardiranja Fjorentine pred 40 hiljada ljudi na Marakani, pre toga i skalpova Zenita i Fenerbahčea, jedan od članova stručnog štaba Crvene zvezde zakucao je na vrata čelnika srpskog šampiona i dao im predlog da već tada smene Baraka Bahara.

Da, bilo je to u onom periodu kada je euforija među navijačima Crvene zvezde bila na višoj tački nego leta 2017. godine kada je eliminisan Krasnodar. Zvezda je letala po terenu, svi igrači pristigli tog leta u Ljutice Bogdana, delovali su kao momci iz gornjeg doma Lige šampiona. Zvezda se šalila, Kraso je plesao, Bukari trčao sprinteve na svakih 30 sekundi, Marko Stamenić bio stena na sredini terena. Međutim, pomenuti član stručnog štaba Crvene zvezde upoznao je čelnike sa potencijalnim nadlozaćim problemom. Ispotavilo se da je to bio stvaran defekt. Rekao im je da Barak Bahar hvata jače rivale na svežinu, da temelj priprema nije urađen dobro, i da će ekipa brzo da sprži samu sebe, jer nema dobru bazu zbog isuviše lakih treninga.

Tako je i bilo. Morao je kasnije Vladan Milojević da ispravlja fleke i Barakove propuste iz prvenstva. Ali tada je i laicima bilo jasno koliko utisak sa priprema može da zavara.

Stariji se sećaju sigurno i leta 2004. godine kada je Crvena zvezda na turniru u Nemačkoj pod vođstvom Ljupka Petrovića gazila Verder, Briž, Magdeburg i Galatasaraj. Samo nekoliko nedelja kasnije dobila je peticu u Ajndhovenu, pa zatim još četiri gola u Sankt Peterburgu. Bio je tu uvod u jako, jako mučnu sezonu.

Kada bismo irelevantnost Baharovih priprema (pre toga i Ljupka Petrovića) primenili na sadašnji trenutak, možda bismo mogli da konstatujemo da uopšte nije bitno što je Crvena zvezda delovala nekako tromo na pripremama u Austriji na uzorku od tri meča, od toga dva protiv lakših rivala. Međutim, u klubu kao što je Crvena zvezda praktično je to nemoguće. Jer u Ljutice Bogdana sve se meri; svaki potez novajlija; svaki trenerski manevar; ili ulaganja uprave. Da ne govorimo o tome da rezultati u pripremnom periodu mogu da prouzrokuju apatiju ili euforiju (mada se ista obila Baharu o glavu). Crvena zvezda je tokom boravka u Vindišgarstenu pobedila austrijskog drugoligaša Amšteten (2:1), remizirala sa Slovanom, a potom ispustila dva gola prednosti protiv prošlogodišnjeg učesnika austrijske bundeslige Bla Vajsa (2:2). Od šest poluvremena izgledala je pristojno u prvih 45 minuta tokom najjače dosadašnje provere.

MALO ŠUTEVA NA GOL, JOŠ MANJE BRZINE, NEUBEDLJIVA TRANZICIJA I DEJANOVA SPUŠTENA GLAVA

Lepo su crveno-beli davili prvaka Slovačke, mada nije bilo oštrice u poslednjoj trećini, mirnih i preciznih dodavanja. Ostalo je bilo onako – problematično.

Malo šuteva na gol, još manje izgrađenih akcija i uticaja većine pojedinaca na igru Crvene zvezde. Sve to može da se relativizuje onim floskulama o teškim nogama, spartanskom radu i nebitnošću rezultata na kontrolnim utakmicama. Posebno, što za Dejana Stankovića  važi da je totalna suprotnost Baraka Bahara kada je metodologija rada tokom lletnjih meseci u pitanju. I da program njegovog pomoćnika Panončinija predstavlja krugove pakla za brojne igrače. O tome mogu da pričaju i stari stanovnici Marakane, koji su preživljavali Panončinijev dril pre nekoliko godina, u Sloveniji – na Brdu kod Kranja. Videlo se da su igrači u stanju zamora najviše prilikom centaršuteva Naira Tiknizijana. Vrlo nepreciznih iz čistih i izgrađenih pozicija.

I sve da je tako, kada govorimo o teškom radu i umoru, mnogo toga su govorile reakcije Dejana Stankovića tokom susreta sa Slovenom i Bla Vajs Lincom. Reditelj prenosa ga je bar pet puta hvatao kako spuštene glave gleda u zemlju i pokušava da ne reaguje na prvu loptu. Jasno je da je želeo da izbegne podizanje tenzija, što bi možda neiskusniji Dejan uradio.

Ali jedino je dobro što je trener Crvene zvezde odbio da relativizuje aktuelnu temu i sve ono što smo videli od Crvene zvezde u Austriji. Bio je prilično oštar, pokušavajući da probudi ego starijih igrača, ili da novajlijama stavi do znanja gde su došli.
„Ovo protiv Blau Vajs Linca je bilo šamponiranje. Malo toga je bilo dobro danas, ali nije loše da nam se ovo desi. Da se svi malo zategnemo. Za dve sedmice počinjemo prvenstvo, za 18 dana Evropu. Da sam znao da će ovako da bude ne bih igrao ovaj meč. Razumem da su glave već kućama, da se igralo na 50 stepeni, ali odnos je morao da bude bolji. Makar zbog Zvezdinog dresa. Ne možeš u tom dresu da igraš na 50 posto. Više bismo imali koristi da smo igrali jedni protiv drugih u Beogradu, podeljeni na crvene i bele. Neću ni da analiziram ovaj susret. Mi nemotivisani, rival motivisan“, rekao je po završetku meča Dejan Stanković.

Crvena zvezda je na pripremama u Austriji postigla četiri gola. I to u režiji starih kajli Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića. Stvorila je suviše mali broj velikih šansi, imala i sumnjiv broj udaraca u okvir rivala. Što bi rekao Dejan Stanković-  postoji ozbiljan broj pitanja.

SINDROM PRVOG UTISKA: KANGVA I ENDIJAJE, ČAM, BALOV I LOIZU

Pre svega da li Loizu i Bugarin Balov mogu da iznesu traženi nivo. Kipranin je bio jedan od najboljih igrača izraleskog prvenstva, Balov je  nesumnjivo perspektiva. I samo je pitanje da li će se Crvena zvezda odlučiti na put strpljenja sa njim. Kao i svaki istorijski klub mnogo prostora za čekanje.

Teško je Loizua, Balova i Čama ocentiti posle dve sedmice. Jedva da su skupili tri poluvremena, neki i na iznuđenim pozicijama i na kontra strani. Abu Fani je bio više nego pristojan i istakao kandidaturu za Elšnikovu zamenu.

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Posebno, što i tu Crvena zvezda ima različita iskustva. Na primer Kingsa Kangvu pojeo je sindrom prvog utiska. On je leta 2022. godine izgledao u Sloveniji kao moderna afrička zverka. Šalio se sa rivalima, ali je brzo počeo da pada. Slično kao Žan Filip Kraso. Ima još takvih primera u bližoj prošlosti. Dok je sa druge strane Šerif Endijaje izgledao u prvom trenutku kao veliki promašaj skauting službe srpskog šampiona, ali je kasnije postao napadač od koga je Crvena zvezda zavisna. I bez sumnje reč je o jednom od najboljih napadača u ovom veku.

Crvena zvezda ima vremena da uhvati formu, jer je pravi izazovi, verovatno u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, očekuju tek za mesec dana. Moraće i da radi na brzini, samo je pitanje na koji način. Dosoljavanjem proverenog kvaliteta u prelaznom roku ili verovanjem da će ovaj kadar uz povratnike Arnautovića i Seola izgledati drugačije. Posebno, što će Dejan Stanković možda i trenerskim maneverima pojedincima pružio više minuta u Austriji kako bi svi shvatili da oni ne mogu.

19.00: (4,90) Kanada (3,45) Maroko (1,87)

Već protiv Zenita se očekuje da tim koji je najbliži startnoj postavi odigra između 60 i 70 minuta. Verovatno sa Seolom na desnom boku koji bi trebalo da paletom kvaliterta raširi krila mladom Kipraninu Loizau. Prva je to šansa da se porpavi utisak, jer će biti malo eksperimentisanja.

Pripreme su varljiva kategorija, ali činjenica je da Zvezda ne izgleda dobro.