S. TanasićPrababa i pradeda, kapljica baskijske krvi i Dešanovo ignorisanje
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 5min | sre. 15.07.26. | 18:09
Iliti kako je Ajmerik Laport, kapiten mlađih kategorija Francuske, promenio sportsko državljanstvo, zaigrao za Španiju i sinoć u tandemu sa Pauom Kubarsijem učinio da aždaje budu neprimetne
Pištaljka se začula poslednji put, Ajmerik Laport pao je na kolena i čvrsto stisnuo pesnice. Suze su potekle. Ne samo zbog pobede i prolaska u polufinale Mundijala, ima tu nešto više od toga…
Ajmerik Laport rođen je na jugozapadu francuske – u Aženu. Mestašce smešteno negde na pola puta od Tuluza i Bordoa. Tu je napravio prve fudbalske korake, igrao je za lokalni klub, da bi se kao tinejdžer preselio u Španiju. Dobio je poziv Atletik Bilbaa, ali su mu prethodno na San Mamesu dobro pročešljali rodoslov. Pronašli su pretke Baske i shvatili da ima pravo da igra za klub za koji mogu da nastupe samo „odabrani“. Ali, uprkos tome što je promenio sredinu, što je otišao preko granice i nastavio da odrasta u drugoj zemlji, samo pod jednom zastavom je želeo da stoji i jednu himnu da sluša.
Izabrane vesti
Trobojka i Marseljeza bili su izbor Ajmerika Laporta. I dobijao je pozive, igrao je za mlađe kategorije Francuske do 17, 18, 19 i 21 godine (čak 51 utakmicu). Delio je svlačionicu, primera radi, sa Adrijenom Rabioom i Antonijem Marsijalom, nosio je i kapitensku traku, a, ipak, sinoć je, kao i nekoliko godina unazad, branio boje Španije i u tandemu sa Pauom Kubarsijem učinio da aždaje, poput Kilijana Embapea, Majkla Olisea i Usmana Dembelea, budu neprimetne.
Španija šampion sveta - kvota 1,65
Svi pobrojani završili su u kavezu, ali prethodno je štoper uz Ažena morao da izađe iz „ saudijskog zlatnog kaveza od 25.000.000 evra“, a još pre toga prihvati da u Francuskoj, iako je u tom trenutku igrao za Mančester Siti i spadao u red veoma dobrih defanzivaca, neće u dogledno vreme dobiti šansu, a sve zbog toga što je čovek na klupi Trikolora verovao da mu nije neophodan.
Ovo je priča o prababi i pradedi, kapljici baskijske krvi i upornom ignorisanju Didijea Dešana.
(©Reuters)Atletik Bilbao ima ograničenja kakva nema nijedan drugi klub koji u evropskom fudbalu teži izlasku na evropsku scenu i osvajanju trofeja. Nema mu druge nego da vodi računa o svoj deci odrasloj u severnoj španskoj pokrajini, pa i šire, jer nekada su Baski živeli čak do Bordoa, a poslednjih decenija rasprostranjeni su na daleko manjoj površini. Ipak, ima ih i dan-danas u delovima Francuske, uz granicu. Klub sa San Mamesa uzeo je Ajmerika Laporta pod svoje, igrajući u crveno-belom dresu sa crnim detaljima izrastao je u pouzdanog štopera, a u zimu 2018. godine prešao je u Mančester Siti u transferu vrednom 65.000.000 evra.
Igrao je kod Pepa Gvardiole, ali kod Didijea Dešana ni da omiriše teren. Prvo je odbijao da ga pozove, više je verovao Rafaelu Varanu, ali i Samjuelu Umtitiju, Loranu Košćelnom, Elijakimu Mangali i Adilu Ramiju, kasnije i drugima. Najzad ga je pozvao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje se igralo u Rusiji, međutim, tek da bude tu, a za turnir – ni toliko. Nakon njega ga je ponovo izostavljao i štoperu Građana je prekipelo.
Počeo je da istražuje šta treba da uradi da bi promenio sportsko državljanstvo i dobio španske papire…
Iako su mu pradeda i prababa baskijskog porekla, nije automatski imao pravo na njih, ali jeste na osnovu dugogodišnjeg boravka u Španiji. Luis Enrike bio je selektor Crvene furije i namignuo mu je, dobio je znak, a 2021. godine pred Evropsko prvenstvo i „zeleno svetlo“ da može da igra za drugu reprezentaciju. Debitovao je u prijateljskoj utakmici protiv Portugalije, osvojio je Ligu nacija (2023) i evropsku krunu (2024), ali bilo je trenutaka kada se jedan od najpotcenjenijih štopera današnjice našao na tankom ledu i sam je bio kriv.
Nekada je bio starter, nekada u rotaciji i nije mu se to dopadalo, pa je pre tri leta iz Mančester Sitija krenuo put Saudijske Arabije. Bio je deo peščane oluje koja je zahvatila mnoge zvezde, završio je u Al Nasru kod Kristijana Ronalda, međutim, vrlo brzo se pokajao što je napustio Etihad, što je ove godine i priznao.
„Zažalio sam što sam otišao, jer sam bio u najboljem klubu na svetu – u Mančester Sitiju. Način na koji se brinu o igračima je jedinstven, a to tek shvatite kada odete“, poručio je Ajmerik Laport.
(©Reuters)Novac dobar, no Saudijska Arabija nije mu legla, a ima malo i do toga što je Luis de la Fuente tražio da igra na vrhunskom nivou, negde gde je intenzitet veći, pa je zatražio izlaz. Atletik Bilbao video je šansu i – ugrabio ju je. Doduše, uz dosta komplikacija. Papiri su zakasnili, podsetilo je sve na slučaj Davida de Hee i 2015. godinu. Španski golman nije bio u dobrim odnosima sa trenerom Lujom van Galom, hteo je u Real Madrid i sa Santjago Bernabeua su poslednjeg dana prelaznog roka poslali dokumentaciju, ali je Edu Vudvordu bilo potrebno čak osam sati da sve pregleda?! Nije sve na vreme vraćeno, transfer je propao, a Florentino Perez je optužio Mančester junajted da je minirao posao.
Isprva nije prošao ni transfer Ajmerika Laporta, ali mu je naknadno dozvoljeno da pređe iz Al Nasra u Atletik Bilbao, odnosno da vrati u drugu kuću. Samo, kada je u nju prvi put ušao, bio je tinejdžer, a vratio se kao muškarac. Ponovo je počeo da dobija minutažu kod Luisa de la Fuentea, da igra redovno, a na ovom Mundijalu nije propustio ni minut. Upario ga je sa Pauom Kubarsijem (rado bi Barselona da im njih dvojica čine tandem, posle turnira će pokušati da ga potpiše) i pozadi sve više nego dobro fercera. U prilog tome ide podatak da je Španija primila tek jedan gol.
Majkl Olise, Usman Dembele, Kilijan Embape i ostali Francuzi udarili su u zid. Ajmerik Laport odigrao je možda i najbolju utakmicu na Mundijalu (70/76 tačnih dodavanja, četiri dobijena duela, četiri osvojene lopte, četiri otklonjene opasnosti i dve presečene lopte), a Didijeu Dešanu se, u neku ruku, vratilo za ignorisanje. Sa klupe državnog tima ne odlazi kao pobednik, između ostalog i zbog čoveka koga nije video u svom sistemu.
Ajmerik Laport postao je prvi igrač koji je igrajući za drugu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu pobedio reprezentaciju zemlje u kojoj je rođen. Oči su se napunile suzama, a prvi koji mu je pritrčao bio je onaj koji mu čuva leđa – Pau Kubarsi. Možda od ovog leta neće samo u državnom timu, nego i u Barseloni.
(©Reuters)