Radnički nema ni trenera, ni golmana, a ni „leđa“...

Treba dobro protalaškati kompletnu arhivu evropskog fudbala, pa opet, da li biste smeli da se opkladite da biste pronašli sličan primer, makar u elitnim rangovima nacionalnih takmičenja? Da isti trener u istoj sezoni drugi put napusti klupu jednog istog kluba.

Došlo je do, sada definitivnog, rastanka između niškog Radničkog i Nikole Trajkovića, nakon svega što se desilo u porazu od Železničara (2:3) u Pančevu, u meču 24. kola Mozzart Bet Superlige. A desilo se mnogo toga...

Već neko vreme je jasno da Radnički više nema „leđa“ u, nazovimo to tako, kompletnoj srpskoj fudbalskoj organizaciji, kakva je, recimo, imao u sezonama 2017/18 i 2018/19, kada je na sebe navukao gnev dobrog dela sportske javnosti u našoj zemlji. Pisale su Nišlije zvanično saopštenje i pre neku nedelju, nakon pobede nad Javorom (1:0), a bilo je mnogo razloga za strepnju na Čairu pred gostovanje Železničaru.

Dok su svi još sabirali utiske posle burnog i sadržajnog večitog derbija, u potpunoj senci okršaja dva naša najbolja kluba, Radnički je u Pančevu odigrao utakmicu u kojoj mu, posebno u drugom poluvremenu, niti jedan „sitan“ prekršaj na sredini terena nije sviran u korist, koju su, kao da su igrali sa nožem u zubima - a bilo je potpuno obrnuto, igrali su mlitavo – njegovi fudbaleri završili sa pet žutih kartona (domaćin nije dobio nijedan), od čega su oni za Ilića i Mesarovića isključujući za sledeći meč protiv Crvene zvezde.

Utakmicu posle koje će se, ipak, najviše pričati o drugom golu Železničara, postignutom nakon očiglednog prekršaja Pavlova nad golmanom Vasiljevićem, na šta su i sudija Jovan Šegrt, ali i VAR soba ostali potpuno nemi. A kad je tako, malo treba da se među navijačima raspire najniže strasti i pokrenu se već viđene teorije zavere o nepravednom tretmanu prema južnom delu Srbije i „beogradizaciji“ Superlige. 

Iako bi najlakše bilo baš svu krivicu za novi neuspeh svaliti na spoljni faktor, bilo bi i jednako nepošteno prećutati da je Radnički prikazao još jednu bledunjavu partiju protiv rivala koji je bio jednako neubedljiv i ne konstatovati da je samo u tih nekoliko minuta u finišu prvog poluvremena, kada je preokrenuo nakon dve bravure Jusufa Bamidelea, niški tim odigrao punim gasom.

Kad je jesenas odlazio sa Čaira, Nikola Trajković je ostavio utisak trenera koji je, iz ne baš kvalitetnog sastava, izvukao maksimum i čije su igre bile daleko ispred postignutih rezultata. Otišao je u momentu kada njegov tim na deset uzastopnih utakmica u prvenstvu nije primio više od jednog gola.

Sada, nakon drugog mandata, ekipa je na tri od pet odigranih mečeva primila po tri gola, a ostao je utisak da, makar na papiru, dosta kvalitetniji tim nije prišao ni blizu svog vrhunca – ukoliko je to uopšte bilo moguće u situaciji u kojoj je većina zimus dovedenih igrača stigla iz perioda dužeg neigranja takmičarskog fudbala, a dobar deo njih (Jamkam, Faj, Čolović, Stojanović...) prethodnih nedelja kuburio sa povredama.

Ivica Tončev (©Starsport)

Radnički je vezao dva poraza od ekipa slabije plasiranih na tabeli, oba se, bez obzira na okolnosti, podvode pod ozbiljne kikseve, i ponovo je na tabeli samo bod iznad zone direktnog ispadanja. Opet, svojim personalitijem, Trajković je predstavljao istinsko osvežeje za srpski fudbal i prava je šteta što ga napušta ovoliko ogorčen.

Radnički je, dakle, (ponovo) ostao bez trenera, ali će mu zamenu svakako pronaći (možda tek tokom predstojeće reprezentativne pauze, mada je pitanje ko će voditi utakmicu protiv Zvezde, pošto je maltene ceo stručni štab isključen zbog prigovora u Pančevu). Ali, još veći problem bi mogla da predstavlja činjenica da uoči odlučujućih bitaka za opstanak u ligi deluje da nema – golmana!

Rizičan potez napravila je uprava niškog kluba ove zime odlukom da Vojvodini, za sitan novac, proda Dragana Rosića, najbolje ocenjenog čuvara mreže Mozzart Bet Superlige u jesenjem delu sezone. Argumenti su bili da mu za koji mesec ističe ugovor, kada bi svakako otišao bez bilo kakvog obeštećenja, te želja da se „promeni krvna slika u svlačionici“, ali prolazno vreme stavlja veliki znak pitanja iznad takvog transfera. Makar iznad izabrane alternative.

Nije Nikola Vasiljević od juče u srpskom fudbalu, ne mogu se zaboraviti odlična izdanja u dresovima Radnika, Proletera, Napretka. Nije slučajno bio izbor Crvene zvezde, u nekoliko navrata i na širem spisku A reprezentacije... Utoliko su greške koje pravi teže objašnjive.

Dođu golmanima takvi dani kada samopouzdanje iščezne, ali Vasiljević je reakcijom kod vodećeg gola Radnika u prethodnom kolu, ali i kod sva tri primljena u Pančevu, čak i situacije u kojoj je fauliran, a posebno kod prvog, jednostavno povukao za sobom čitavu ekipu u ponor. Nema Radnički luksuza da to istrpi, ali nema ni mnogo rešenja, jer tu je još samo „golobradi“ Dimitrije Stevanović.

Ukoliko postoji ideja da se njemu pruži šansa, a čini se da je Vasiljević sve kredite ispucao, možda uoči predstojeća dva meča treba obratiti pažnju na neke činjenice iz bliske prošlosti – protiv Crvene zvezde je jesenas popio „petardu“ u kup utakmici, a protiv Napretka u Kruševcu, u prošlosezonskom plej-autu, bio igrač utakmice.

Nevezano za utakmicu u Pančevu, na Čairu izgleda ne može da prođe ni dan bez nekih potresa. Sportski direktor Bratislav Ristić napustio je Radnički posle nepunih mesec i po dana, u predvečerje nastavka sezone, bez da se klub o tome oglasio jednom rečju, kao da nikad nije ni bio tu. Iako su mnogi tipovali na Vojvodinu, Javor, Novi Pazar, opet su Nišlije te koje, sticajem okolnosti, prve menjaju trenera u ligi u jednoj polusezoni. Pred meč sa Železničarom, sasvim iznenada, promenjen je i kapiten. Nedavno je stigao zvanični podatak fudbalske opservatorije CIES da je Radnički i ove sezone u Top 10 evropskih klubova po broju iskorišćenih fudbalera u prvenstvu (38)...

A za sve to vreme, publike je na tribinama Čaira sve manje.