Simone nije Simeone, Inter je legitiman kandidat za titulu prvaka Evrope

Minimalnih 1:0 pred put u Madridu apsolutno nisu garancija bilo čega. Ni bolji timovi od Intera ne bi smeli da se opuste pred vreli revanš sa Atletikom na Metropolitanu. Umeo je Čolo Simeone da se izvuče i preokrene situaciju u revanšima i protiv Mesijeve Barse...

Međutim, ono što bi nekadašnjeg vezistu Intera trebalo da brine pred revanš osmine finala protiv bivšeg kluba je utisak nemoći koji je ostavio. Inter je zaslužio da slavi i ubedljivije od 1:0. Atletiko se provukao sa minimalnim porazom i ostao u igri.

Simeoneov tim je završio meč bez šuta u okvir gola. Prvi put ove sezone. Trebalo mu je dobrih sat vremena da prvi put zapreti na utakmici kada se u šansi našao levi bek Lino. I to je bilo sve od ofanzivnog potencijala Kolčonjerosa. Inter ih je pročitao kao otvorenu knjigu i od početka do kraja diktirao ritam utakmice kako je hteo. Čak i u poslednjim minutima meča kada se italijanske ekipe obično povlače da čuvaju vođstvo, Inter nije prepustio loptu Atletiku niti mu je dozvolio da ga na bilo koji način ugrozi.

Simone Inzagi je održao taktički čas Dijegu Simeoneu koji je nekada bio specijalista za ovakav tip utakmica u nokaut fazi. Inter je bio defanzivno stabilan, strpljiv i spreman da u svakom času prođe kroz najmanju pukotinu u odbrani rivala koji bi se pojavila. Atletikovi igrači su imali čak 117 izgubljenih lopti na meču što je zasluga domaćina i agresivnog pristupa na svakom delu terena. Ali greh bi bio etiketirati Inzagijevo taktičko remek-delo samo kroz defanzivnu kliniku. Simone nije Simeone i ono sinoć je bila unapređena verzija odbrambenih specijala argentinskog „ubice fudbala“. Italijanski strateg je nacrtao partiju u stilu slavnih zemljaka Kapela, Lipija, Ančelotija... Podjednako izbalansiranu u oba smera igre.

Uz betonirane pristupe golu Zomera, Inter je bio budan i koncentrisan da u svakom momentu napravi organizovanu ofanzivnu akciju. A to protiv Atletika nikada nije lako. Retki su oni koji će uprkos dobroj igri stvoriti pregršt šansi protiv Simeoneovog tima. Te retke šanse moraju da se koriste... Inter je iskoristio jednu od nekoliko i to je jedini minus sinoćnjeg izdanja. Nedostajala je malo bolja realizacija koje bi možda i bilo u drugom poluvremenu da se nije povredio Tiram i da na njegovo mesto nije ušao nespremni Arnautović kojem je trebalo nekoliko prilika da pogodi metu. Nerazuri su imali čak 19 šuteva na meču što se protiv Atletika baš retko dešava. Ove sezone su samo Hetafe i Real Madrid imali više šuteva u mečevima protiv Jorgandžija.

Sve to je potvrda dobrog i kontinuiranog rada Simonea Inzagija na klupi Intera. Kritikovan u prvoj sezoni, mladi stručnjak je preživeo bure nezadovoljstva, a uprava na čelu sa Bepeom Marotom pokazala ozbiljnost da veruje treneru i pruži mu vreme za ono što je zamislio.

„Savladao je pritiske i kritke. Kada je došao, bilo mu je potrebno vremena da sagleda sve i ostavi pečat. Put kojim ide je fantastičan. Uživamo u poslu koji radi i nadamo se da ćemo dugo sarađivati zajedno“, rekao je sinoć Interov direktor Đuzepe Marota.

Gubitak titule u prvoj sezoni protiv Milana je boleo sve u crno-plavom taboru, a nekonkurentnost Napoliju u prošloj sezoni je poništila Liga šampiona. Inzagi je doveo Inter do finala elitnog takmičenja u kojem je bio apsolutni autsajder ali je opet pokazao da taktikom može zamaskirati evidentnu razliku u individualnom kvalitetu. Bila je to najteža utakmica za Siti u sezoni. Gvardiolin tim nije dominirao i na kraju mu je bila i potrebna sreća da sačuva minimalac. Lukaku je propustio šanse da uvede finale u produžetke... Siti je tada prvi put u sezoni osetio strah.

Taj Interov plasman u finale je do danas ostao potcenjen van granica Italije. Ponajviše zbog imidža Serije A kao lige u padu koja navodno nije konkurentna Englezima, Špancima i Nemcima. Što rezultati u ovoj i prošloj sezoni demistifikuju jer su Italijani u najboljoj poziciji od svih liga da kroz rezultate u Evropi obezbede i petog predstavnika u Ligi šampiona. Bilo je i priče o srećnom žrebu za Inzagijev tim što je donekle tačno jer je druga polovina žreba sa Realom, Sitijem, Bajernom, Pari Sen Žermenom, Liverpulom, Čelsijem bila objektivno jača. Ali Inter je tada bez primljenog gola eliminisao uvek neprijatni Porto, a potom i Benfiku koja je u prvom delu sezone igrala spektakularan fudbal i niko je ne bi poželeo za protivnika. Potom je očitao lekciju gradskom rivalu Milanu u polufinalu sa ukupnih 3:0. I u finalu opet potvrdio da je zasluženo tu gde jeste.

Inazgijev rad u prethodne dve sezone je potpuno sazreo u ovoj. Inter je u Seriji A ubedljivo prvi i samo diže formu kako sezona odmiče. Ima najbolju odbranu u „ligama petice“ sa samo 12 primljenih golova. Efikasniji od njega je samo Bajern koji je dao dva gola više. To ništa nije slučajno. Prvi put od dolaska Inzagija na klupu, Inter je vezao devet pobeda u svim takmičenjima.

„Inter sada ima sve sastojke za uspeh na najvećoj sceni. Ovaj sastav koji Inzagi na raspolaganju je po kvalitetu jednak onom koji je osvojio trostruku krunu sa Murinjom. Kvalitet ekipe se pokazuje kroz ligaški deo sezone, dok u nokaut fazi odlučuju i sreća, potez, detalj... Potrebno je te sitnice okrenuti u svoju korist tokom 90 ili 180 minuta. Mislim da je finale Lige šampiona odigralo ključnu ulogu u sazrevanju ovog Interovog tima koji geldamo sada“, rekao je bivši golman Nerazura Frančesko Toldo.

Pošteno je reći da Inter još od „triplete“ sa Murinjom nije igrao bolji fudbal, a hrabro je reći da je Inter u ovom trenutku jedna od najboljih ekipa Evrope i legitiman kandidat za trofej Lige šampiona. Osim Mančester Sitija, trenutno nijedan tim u elitnom takmičenju ne uliva strah kao što je to nekada bio slučaj sa moćnim timovima Bajerna, Barselone, Liverpula, Reala... Samo se Siti izdvaja kao favorit. Ako dođe do reprize finala, za očekivati je da Inzagi bude još konkurentiji Gvardioli jer već iza sebe ima to iskustvo.

„Staviću Inter blago ispod Mančester Sitija i Real Madrida u krugu favorita za osvajanje Lige šampiona. Ta dva tima imaju kvalitet i dobro organizovan plan igre. Inter je odmah iza njih i znatno je porastao u odnosu na prošlu szeonu“, rekao je sinoć legendarni napadač Paolo Di Kanio, koji radi kao stručni konsultant na Skaju.

Naravno, Inter je tek na početku tog puta. Ostao je revanš u Madridu i verujemo potpuno drugačije i ofanzivnije izdanje Atletika. Problem za Simeonea je što se on do sada nije baš proslavio u revanšima u kada bi izgubio prvu utakmicu dvomeča. Za 12 godina na klupi Kolčonjerosa, Čolo je samo dva puta uspeo da prođe dalje kada bi izgubio prvi meč. Protiv Leverkuzena na penale 2015. i protiv Barselone godinu kasnije. A ispadao je u Ligi šampiona i Ligi Evrope od Reala i Barse po dva puta, Sevilje, Čelsija, Mančester Sitija, Rubina... Još alarmantniji podatak za Simeonea je da Inter ove sezone u gostima nema nijedan poraz (11 pobeda i 4 remija). 

Sve te brojke i statistike Inzagijevog Intera nisu slučajnost već konstantno potvrđivanje da se radi dobro i napreduje. Titula u Seriji A je praktično kaparisana (devet bodova više i meč manje) a još više imponuje način na koji Inter grabi napred kako sezona odmiče. U derbiju sezone protiv Juventusa, golman Jan Zomer je bio posamtrač sa najboljim mestom na stadionu. Ni sinoć protiv Atletika nije imao mnogo posla. A i kada ima posla, obično ga obavi fantastično i više niko ne postavlja pitanje da li je Inter bio u pravu kada ga je letos angažovao umesto skupe prodaje Onane.

To je još jedan veliki Inzagijev kvalitet. Da ostane u simbiozi sa potezima klupskog rukovodstva koje balansira na granici sportski i finansijskih zahteva. Inter mora da prodaje i ne može da kupuje baš skupo. Inzagi se tu ne buni kao što bi bio slučaj sa Konteom ili Murinjom, a da i ne govorimo o premijerligaškim trenerima koji odmah kupuju sve što im fali. Marota je Inzagiju dovodio kockicu po kockicu, a Filipov mlađi brat ih je umešno sklapao pa sada Inter na svakoj poziciji ima makar po dvojicu igrača na koje može da se osloni. Nema nezadovoljnih i precrtanih pa povrede i suspenzije ne bole kao u Juventusu i Milanu.

Do pre godinu ili dve navijači Intera su sanjali da Simeonea vide na klupi svog tima, a sada bi većina poželela da tu ostane Simone. Sve što je Čolo nekada radio i što mu je bila lična karta, Inzagi sada radi bolje i atraktivnije. Inter je sinoć 21. put u sezoni sačuvao mrežu mirnom. Na ukupno 34 utakmice. To je bilans kakvim ne može da se pohvali nijedan klub u Evbropi. I treba dobro da zabrine Dijega Simeonea koji je navikao da brani, ali ne i da juri i napada.

„Igrali smo protiv Real Madrida ranije ove sezone i mislim da je Inter na istom nivou kao oni“, rekao je Dijego Simeone pre okršaja sa Interom.

Veći kompliment Inzagi i Nerazuri teško da su mogli da dobiju...