Slađan Šćepović: Partizan izlazi iz okvira današnjeg fudbala

Ako neko može da proceni koliko Partizanova deca vrede, to je definitivno Slađan Šćepović. Ne samo što poznaje dosta momaka iz sadašnjeg tima još iz perioda kad su igrali u omladincima, već zato što mu je rad sa mladima postao jedna od glavnih preokupacija onog momenta kad je 1997. završio karijeru u Španiji.

Momci poput Milana Roganovića, Nikole Simića, Vanje Dragojevića, Ognjena Ugrešića postali su ljubimci navijača. iako su jedni od najmlađih u sadašnjem timu. Zato se publika i vratila na stadion u Humskoj.
„U vreme kada sam ja igrao, utakmice su bile neizvesne do kraja. Nikad nisi mogao da budeš siguran da ćeš da osvojiš bodove, morao si da se potrudiš. Fudbal se ranije igrao zbog publike, a ne zbog novca – sada je sve otišlo u neku drugu krajnost. Milo mi je kad vidim da Partizan izlazi iz tog okvira današnjeg fudbala i podržava našu mladu decu, a navijači su prepoznali da oni igraju sa puno emocija i strasti i zato su se i vratili na stadion“, rekao je Šćepović u emisiji "Priče iz svlačionice", emitovanoj na Jutjub kanalu crno-belih.

Ono po čemu ga navijači najviše pamte je nezaboravna utakmica protiv Seltika u revanšu prvog kola Kupa pobednika Kupova. Prvi meč koji se igrao u Mostaru završen je pobedom Parnog valjka (2:1), ali je revanš u Glazgovu poprimio oblik mitološkog. Sve začinjeno dozom mistike zbog nedostatka TV prenosa. Jedini glas koji su slušaoci mogli da čuju bio je onaj Jordana Ivanovića sa Radio Beograda. Šćepović je postigao gol za 5:4.
"Moca Vukotić je pre te utakmice podneo neopozivu ostavku, tako da nas je vodio njegov tadašnji pomoćnik Ivan Golac. Nismo osećali nikakav strah pred taj meč u Glazgovu, jer su nas svi već bili prežalili. Seltik je tada imao baš dobru ekipu, ali mi smo verovali u to da ćemo proći dalje. Golac je dobro poznavao fudbal u Engleskoj i Škotskoj, motivisao nas je, ušli smo u tu utakmicu rasterećeno i odigrali meč za pamćenje“.

Po Seltik je tada bio koban, ali je Šćepović uvek bio posebno motivisan kad spram sebe ugleda Dinamo iz Zagreba.
"Uvek postoje ekipe koje vam leže, u mom slučaju, to je bio Dinamo. U skoro svakoj utakmici koju sam igrao protiv njih sam dao gol. Sećam se kad smo pobedili sa 1:0, postigao sam gol i dobio crveni karton. Mislim da sam u karijeri dva puta bio isključen. Tad protiv Dinama je bio neki sudija iz Makedonije. Damir Lesjak je krvnički startovao na Milka Đurovskog, ja prilazim pitam "šta ti je čoveče?", dolazi arbitar i daje meni i Lesjaku crveni. Samo da bi kompenzovao".

Šćepovića su trenirali Miloš Milutinović, Momčilo Vukotić, Ivica Osim i ostali. Rođeni Pribojac je sad u koži trenera, nekoga ko usmerava igrače iz podmlatka.
"Najbitnije je da postanu dobri ljudi. Ne mogu svi da budu sportisti, neko će doći do prvog tima, neko neće, ali jednog dana kad se negde sretnu da jedni druge pamte po tome da su dobri ljudi. Trudim se i kad treniram decu da budem strog i pravičan kao što su bili treneri koji su mene trenirali. Sad radim u klubu kao savetnik, mentor, pošto sam iskusniji - milo mi je kad vidim da dolaze naši bivši igrači da budu treneri - poput Ivana Radovanovića, Miroslava Vulićevića i drugih, u prvom timu je Marko Jovanović. Uvek im govorim da treba da budu smireni, radni, posvećeni i da svi radimo u interesu kluba - što je najvažnije. Kad radiš u interesu Partizana, onda dođe i nagrada“.

Kao i svi, Slađan je imao saigrače sa kojima je provodio najviše vremena.
"Družio sam se sa Ušketom Vučićevićem, Bajrom Župićem, Fadiljom Vokrijem, braćom Bajović. Nije bilo puno kafića i diskoteka kao danas, tu smo izlazili. Provodio sam vreme i sa igračima Crvene zvezde kad god se vidimo u gradu. Drugačije je vreme bilo. Sad kad neko vidi da se igrači Zvezde i Partizana druže, to kao da je ne znam ni ja šta. Uvek sam govorio deci koju treniram "vi ste sad rivali, kad se završi utakmica onda se drugari". Ne sme da bude zle krvi", objasnio je Šćepović.