Ulepšavanje Partizanove stvarnosti

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Kazahstana)

Ni crna, ni bela. Svakako je Partizanova stvarnost bolja nego što je bila kad je sezona počela, a može da dobije dimenziju više ukoliko Parni valjak neokrznut prođe još jednu stranicu na putu ka Ligi konferencije. Na 4.200 kilometara od Beograda dalekom Kostanaju crno-beli imaju priliku da poprave i sopstveni, kao i imidž našeg fudbala koji se ovog leta nije baš proslavio izdanjima na međunarodnoj sceni.

Ekipa Saše Ilića je u sjajnom raspoloženju dan pred revanš sa Tobolom. Na to utiče više faktora, pre svega komotnih 3:0, zarađenih na terenu stadiona u Humskoj prošlog četvrtka. Uz sve manjkavosti u igri, koje maltene svakodnevno potencira baš šef stručnog štaba, srpski predstavnik je u dobroj poziciji da protiv kazahstanskog opravda status favorita i zakaže dvoboj sa Hetafeom. Možda dotle ni ishod žreba, pre osam dana, neće izgledati tako surovo kao u prvi mah...

Jer, Partizan je dosad dobio sve tri utakmice u Evropi. Dvaput je savladao UNA Štrasen iz Luksemburga (4:0, 1:0) i jednom Tobol (3:0). Rezultatski, deluje da sve teče kao po loju, iako i Grobari i treneri i ljudi iz kluba, pa i igrači znaju da to nije bilo nešto bogzna šta. Čak i u takvim okolnostima, gde je bio sklon propustima, pre svega u defanzivi, sastav sa Topčiderskog brda doneo je srpskom fudbalu bodove na UEFA rang listi i to mu je dovoljno jak argument za kojim može da se posegne kad se povede rasprava ko koliko doprinosi nacionalnom koeficijentu, bitnom za određivanje statusa nosioca ili nenosioca prilikom kasnijih izvlačenja parova u Nionu.

Na primer, Crvena zvezda zasad ima samo dve pobede nad nejakim Larnom, Vojvodina je pretrpela sva četiri poraza (po dva od Ferencvaroša i Ajaksa), a Železničar dvostruki od Brage i oni nisu ništa doprineli. To odmah stavlja Partizan u znatno bolju perspektivu nego što se činilo do pre samo nekoliko sedmica. Ako još protiv Tobola bude sve u redu, onda bi crno-beli mogli da se pohvale da su koeficijent dodatno nabildovali i sve to bi im bio sjajan zamajac pred projektovani duel sa Hetafeom.

Pobeda Partizana u Kazahstanu - 2,20!

Naravno, u Partizanovoj ekspediciji u Kazahstanu niko ne želi još javno da priča o duelu sa ekipom Hosea Bordalasa, ali provejava mišljenje da sa njom može da se igra i da i ona ima slabe tačke. Čak se u neformalnim razgovorima mnogi uzdaju u činjenicu da je prvi meč na programu u Madridu, pa da se onda, pred krcatim tribinama u beogradskom revanšu, juri plasman u ligaški deo Lige konferencije, koji bi bio od ogromnog benefita za klub. Takmičarskog, finansijskog, promotivnog...

No, prvo da se odradi Tobol. Bukvalno da se odradi. Jer, posle skoro pet sati leta, vremenske razlike (tri časa u odnosu na Beograd), utiska da ekipa iz Kostanaja bolje rezultate beleži na domaćem terenu, niko ne pominje „umetnički dojam“. Niti je Kazahstan inspirativna destinacija da se baš ovde izvode neke fudbalske vratolomije. Svima u ekipi je na umu da budu malo više takmičarski nastrojeni, a malo manje naivni, kao tokom duela sa Zemunom ili IMT-om. Čak i u prvom susretu sa Tobolom videlo se koliko Partizan može da bude ranjiv i zato bi čvrsta, sigurna partija bez previše rizika, koja bi umanjila mogućnost eventualnih povreda, naročito sad kad su van stroja Ognjen Ugrešić i Milan Aleksić, bila prioritetni zadatak Saše Ilića. Ako se na nju nakalemi i neki efektan gol, potez vredan pažnje, rast pojedinca ili kolektiva, tim bolje...

Još dva detalja privlače pažnju. Tokom leta od Beograda do Kostanaja na licima Partizanovih igrača nije mogla da se pročita zabrinutost. Ni u obrisima. Bili su raspoloženi taman koliko bi trebalo da budu pred revanš sa objektivno slabijim protivnikom, a istovremeno su delovali skladno kao grupa, dovoljno fokusirani na obaveze koje slede. Večeras će na trening, sutra posle doručka na aktivaciju, potom na utakmicu, pa da se u Srbiju vrate u još boljem raspoloženju. Deluje da su i rukovodioci malo relaksiraniji u odnosu na period od pre sedam do deset dana. Makar tako izgledaju generalni direktor Danko Lazović i sportski direktor Radosav Petrović. Ni kod njih, makar posmatrano sa strane, nema naznaka panike, bez obzira na najave o povlačenju kompletnog rukovodstva u slučaju izostanka plasmana u Ligu konferencije. Tu temu maltene niko i ne pominje pre duela koji samo na prvi pogled nije toliko bitan kao onaj u Srbij, ali kad ste u Partizanu sve je bitno.

Naravno, i ambijent. Drastično je promenjen nabolje i posle vesti da je Crvena zvezda ispala iz kvalifikacija za Ligu šampiona, da menja trenera, da su potresi registrovani na stadionu „Rajko Mitić“ i to su okolnosti koje, hteli ili ne, u Partizanu prate kao što je ranije bio slučaj u obrnutom smeru. I kao što će bitu ubuduće, kakav god da je odnos snaga. Bez obzira na razlike u budžetima i kvalitetu tima, to večito rivalstvo je oduvek uticalo na jedne ili druge. Tako i sad. Nema ni razloga da se krije.

Jer, odjednom ni crno-beli nisu tako loši kao što se činilo. Negativa javnosti se preselila na suprotnu stranu Topčiderskog brda, što Saši Iliću i njegovim pitomcima može da garantuje još malo mira. Naročito ako se pobedi Tobol.