“Za” i “protiv”: Ko je najbolji fudbaler na svetu?

Ko god da večeras u Parizu iz Ronaldinjovih ruku primi Zlatnu loptu, otvoriće se polemika da li je zasluženo ili ne. Ugledna nagrada Frans fudbala će ozvaničiti fudbalskog kralja za prethodnu sezonu 2024/25, ali svet fudbala neće dobiti suverenog vladara jer postoje argumenti “za” i “protiv” kod svakog od favorita za laskavo priznanje.

Na kraju će da se pamti samo pobednik i to će biti ultimativna fudbalska istina, ali... Kada prođe malo vremena i kada polemike splasnu, osvajač Zlatne lopte će moći samozadovoljno da konstatuje da se popeo na fudbalski Olimp. To je Zlatna lopta, najprestižnije individualno priznanje u svetu fudbala. Koliko god se FIFA trudila da njena “Best” nagrada preuzme taj primat, Zlatna lopta ima 69 godinu dugu tradiciju i neosporan status Oskara u svetu fudbala.   

Pobednika Zlatne lopte odlučuju glasovi po jednog odabranog novinara iz 100 najbolje rangiranih fudbalskih zemalja na FIFA rang-listi. Svaki novinar glasa za desetoricu fudbalera. Prvom daje 15, drugom 12, trećem 10 bodova i tako dalje (8, 7, 5, 4, 3, 2 i 1 bod). Bodovi se sabiraju i dobija se rang-lista.

Bira se i Zlatna lopta u konkurenciji fudbalerki, gde je takođe 30 finalistkinja za koje se glasa po istom sistemu. U obe konkurencije se dodeljuje i “Kopa trofej” za najbolje u konkurenciji do 21 godine. Tu je odabrano po deset finalista. U obe konkurencije se dodeljuje i “Jašin trofej” za najbolje golmane. Biraju se i najbolji treneri kao i najbolji timovi u obe konkurencije. Od ove sezone se dele i nagrade “Gerd Miler” za najboljeg strelca i “Sokrates” nagrada za humanitarni rad.

Naravno, najviše pažnje privlači nagrada za najboljeg fudbalera. Za razliku od godina u kojima su dominirali Leo Mesi i Kristijano Ronaldo, sada je konkurencija izjednačenija. Prošle godine je nagradu dobio Rodri sa 1.170 bodova, dok je drugoplasirani Vinisijus Žunior imao 1.129. Mnogo manja bodovna razlika nego u nekim prethodnim sezonama kada su trijumfovali Leo Mesi (2023) ili Karim Benzema (2022).

Deluje da će i ove godine biti tesno…

Uprkos raznim lobijima i kampanjama, utisak je da makar trojica, ako ne i četvorica kandidata za Zlatnu loptu imaju valjane razloge zašto su je zaslužili. I zašto nisu. A tu su i neki diskretniji fudbaleri koji takođe po nekim kriterijumima imaju argumente zašto su bili bolji od drugih.

USMAN DEMBELE

ZA: Možda mu nisu predviđali Zlatnu loptu, ali je oduvek etiketiran kao vanserijski potencijal za najveću fudbalsku pozornicu. I ako ne bude iznenađenja, na nju će se popeti večeras - ne i bukvalno pošto se spekuliše da neće prisustvovati ceremoniji dodele nagrade - kao najbolji fudbaler sveta za sezonu 2024/25. Samo što je zbog svoje lude glave i upitnog mentaliteta morao da ide zaobilaznim putem i imao sreće da na njemu sretne Luisa Enrikea. Španac je u potpunosti promenio razmišljanje nonšalantnog, na momente nezainteresovanog momka, napravivši od njega presing mašinu. Rezultat? Dembele je izrastao u predvodnika ekipe koja je osvojila četiri trofeja među kojima i istorijski prvi u Ligi šampiona, pride dogurao do finala klupskog Mundijala.

Na tom putu Francuz je kao najbolji strelac tima (35 golova) odigrao vrlo važnu ulogu: postigao je jedini gol na Enfildu protiv Liverpula u revanšu osmine finala Lige šampiona, zabeležio dve asistencije u dvomeču sa Aston Vilom u četvrtfinalu, gol i asistenciju protiv Arsenala u polufinalu i još dve asistencije u finalu sa Interom. Ni na Svetskom klupskom prvenstvu se nije ‘sakrio‘. Grupnu fazu je propustio zbog povrede, ali je u nokaut fazi ponovo bio od vitalnog značaja. U četvrtfinalu je golom dotukao Bajern, u demoliranju Reala u polufinalu učestvovao sa po golom i asistencijom.

Kada se podvuče crta: 35 golova u svim takmičenjima (najviše od trojice glavnih kandidata u trci za nagradu), pride i 14 asistencija. I detalj koji nikako ne treba zapostaviti – Dembele je bio najbolji francuski fudbaler francuskog tima u njegovoj najboljoj sezoni ikada i ujedno jedini ozbiljan francuski fudbaler kandidat za osvajanje nagrade koju dodeljuje francuski list.

PROTIV: Nije preterano jak argument jer svima se može dogoditi loše veče, ali valja podsetiti da je u polufinalu Lige nacija u direktnom okršaju sa Španijom Lamina Jamala bio nevidljiv. Bila je to ona luda utakmica u kojoj je Španija u jednom trenutku vodila sa 5:1, a onda Francuska u zavšrnih desetak minuta smanjila na 5:4. Taj ‘povratak’ Francuske desio se tek nakon što je između ostalih i Dembele napustio igru. Zabagovao je i u finalu SP za klubove protiv Čelsija gde nije izneo ulogu prve zvezde u favorizovanom timu. Oni što ne žele da ga vide sa Zlatnom loptom u rukama podsetiće i da je prvi deo sezone praktično prespavao, da je do decembra 2024. godine kraj svog imena po šest golova i asistencija, što predstavlja tek četvrtinu njegovog celokupnog učinka u sezoni. Ono što bi moglo da mu umanji šanse jeste i činjenica da medijski nije ‘ispraćen’ kao primera radi Lamin Jamal koji je često u centru pažnje. Percepcija koju javnost ima o fudbaleru nije zanemarljiva, a Usmanova nije najsjajnija usled nediscipline i ispada koji su ga pratili ranije tokom karijere.

 LAMIN JAMAL

ZA: Zato što se u njegovim igrama najviše uživalo prošle sezone. Zato što je iz njegovih kopački izašlo najviše fudbala. Onog koji vas prikuje za ekran, onog od kojeg se protivniku tresu noge. Zato što je napravio 245 uspešnih driblinga naspram Dembeleovih 76 ili Rafinjinih 73, a dribling je najlepša stvar u fudbalu. Lamin Jamal je sa samo 17 godina imao sav fudbal sveta u nogama. On je zvezda zbog koje danas neki klinci traže od roditelja da ih upišu na trening fudbala. Idol novih generacija. Posebno je bio inspirsian u najvećim utakmicama španskog fudbala. Osvojio je sva tri domaća trofeja i preko sva tri dolazio preko najvećeg rivala. U svakom od četiri El Klasika je upisao makar po gol ili asistenciju. On je razlog najveće zavisti Real Madrida kao nekada kada je Barsa imala Ronaldinja i Mesija, a Real nije. U Ligi šampiona je dao samo dva gola u grupnoj fazi, ali je pravio razliku u nokaut fazi. Nosio je i igru reprezentacije do finala Lige nacija, posebno bio insipirisan protiv Dembeleove Francuske u polufinalu. Lamin Jamal je danas fudbaler broj jedan kojeg bi poželeo neki drugi klub. Malo je onih koji bi rekli neko drugo ime ako bi mogli da izaberu jednog fudbalera na svetu da dođe u njihov klub.

PROTIV: Statistika mu je značajno lošija od direktnih konkurenata, a nije došao ni do onog najbitnijeg trofeja – Lige šampiona. I ne može mu se zameriti da je trokirao kada je bilo najvažnije. Jeste Barselona ispala od Intera, ali je Jamalova odgovornost bila među najmanjima. Pogotovo u onom čudesnom revanšu kada je Barsa ispala. Blistao je te večeri, radio sa loptom šta je hteo, ali neverovatni Jan Zomer i milimetri u nekim situacijama su ga sprečili da odvede Barselonu u finale. Što se ne može reći za finale Lige nacija protiv Portugalaca u kojem je odigrao jednu od najlošijih partija sezone, izgubio “milion” lopti i nije napravio razliku koju je trebalo. Buran život van terena i neki ispadi takođe mu nisu od pomoći za onaj kriterijum u kojem se gleda i slika sportiste.

RAFINJA

ZA: Statistički je bio najbolji igrač prošle sezone u Evropi. Dao je gol manje od Dembelea, ali zabeležio osam asistencija više. U stvaranju velikih prilika i ključnim dodavanjima je daleko ispred što je, takođe, bitan fudbalski parametar. Bio je prvi strelac i prvi asistent Lige šampiona što je poseban podvig. Retki su objedinili ta priznanja u jednoj sezoni. Na samo tri od 14 mečeva u Ligi šampiona nije imao gol ili asistenciju… Uništio je Bajern u Ligi šampiona het-trikom, blistao u nokat fazi protiv Benfike i Borusije… Posebno je bio impresivan u direktnim duelima protiv Real Madrida koji su u prošloj sezoni bili najatraktivnije utakmice svetskog fudbala. Sisao je krv na pamuk Merengesima. U četiri meča protiv njih je dao pet golova i zabeležio dve asistencije. Razarao im je odbranu. Proglašen je za najboljeg igrača La Lige i tako direktno priznat kao najbolji fudbaler Barselone u kojoj je i Jamal. Rafinjina eksplozija u prošloj sezoni po dolasku Hansija Flika je jedan od najvećih skokova nekog igrača u modernoj istoriji fudbala, s obzirom da je Barsa pokušavala da ga proda pre dolaska nemačkog stručnjaka.

PROTIV: Kada je dao gol za 3:2 protiv Intera u Milanu, delovalo je da je odveo Barsu u finale Lige šampiona. Usledio je čudesan preokret Nerazura i eliminacija Katalonaca. Upravo se taj meč možda i najviše zamera Rafinji, jer dok je Jamal pravio rusvaj po desnom krilu, njega nije bilo na očekivanom nivou u većem delu meča i falio je Barseloni. Do tog polufinala, Rafinja je po većini prognoza bio favorit za Zlatnu loptu. Takođe, utakmica u kojoj je nestao sa terena je bio i debakl Brazila protiv Argentine u južnoameričkim kvalifikacijama. Bio je tada u top formi u klubu i očekivalo se da bude udarna snaga Brazilaca na Monumentala i glavni razlog za nadu u pozitivan rezultat. Pojeli su ga! Jeste Brazil u većem delu kvalifikacija bio ispod svakog nivoa, ali utisak je da se ni Rafinja nije nametnuo kao lider i da mu je nelagodno u konkurenciji Vinisijusa i Rodriga.

 MOHAMED SALAH

ZA: Iz godine u godinu oni kojima njegov stil nije najdopadljiviji, najavljuju mu pad. Umesto toga egipatski faraon svake naredne sezone je sve bolji pa je uprkos tome što je tokom većeg dela prethodne vladala neizvesnost oko njegove budućnosti na Enfildu isporučio brojke kakve nije nikad ranije. Bio je prvi strelac Premijer lige (29), ujedno i njen najbolji asistent (18) izjednačivši rekord Alana Širera i Endija Kola star više od tri decenije po broju premijerligaških golova u kojima je učestvao u jednoj sezoni (47). Kad na to dodamo i učinak u ostalim takmičenjima, Salah ima veći zbir golova i asistencija od sve trojice najvećih favorita za osvajanje Zlatne lopte.

PROTIV: Ono što Mohamed Salah nema jesu – trofeji. Osvojio je ‘samo’ Premijer ligu, 20. u Liverpulovoj istoriji. A možda bi ih imao više da je i na drugim frontovima bio podjednako uticajan kao i u Premijer ligi. U finalu Liga kupa protiv Njukasla bio je nevidljiv, u osmini finala Lige šampiona bolno nemoćan u duelima sa Nunom Mendešom.  

VITINJA

ZA: PSŽ i Dembele ne bi osvojili to što jesu da iza sebe nisu imali Vitinju. Omaleni Portugalac je srce Enrikeovog Pari Sen Žermena. Plejmejker kakvi se rađaju jednom u desetak godina. On je vukao konce senzacionalne sezone Svetaca. Smiren, hladan sa rešenjima koje nekad samo on na terenu vidi. Fenomenalnim pasom za Duea je otključao finale Lige šampiona i trasirao Svecima put za deklasiranje Intera. Procenat tačnosti njegovih dodavanja je suludih 93,7 odsto! Ako bi se delila Zlatna lopta za najboljeg plejmejkera, bio bi favorit. Osvojio je i Ligu nacija sa reprezentacijom i zaokružio fantastičnu sezonu.

PROTIV: Kada se sa ove distance pogleda fudbalska vrednost Ćavija, Pirla, Inijeste ili Krosa (Modrić je izuzetak jer je jedini osvojio), utisak je da su mozgovi nekih fudbalskih dinastija bili nepravedno zapostavljeni i da su zaslužili mnogo više. Bili su diskretni heroji iza superzvezda poput Mesija ili Ronalda. Zato su i Vitinjine šanse za Zlatnu loptu male koliko god da je njegov doprinos bio nemerljiv, pa čak i ključni za najuspešniju sezonu u istoriji Pari Sen Žermena. Statistika ovakvih igrača ne vrišti, njihovi individualni učinci su uvek podređeni kolektivu, ali, oni čine saigrače boljima. Daju im ideju, slobodu i rasterećuju ih.

PEDRI

ZA: Ako uđete na Flashscore ili bilo koju drugu sličnu platformu kako biste proverili ko su strelci, retko kada ćete tamo videti njegovo ime. Ako prstom prevučete udesno nekoliko puta mahom ćete ga naći među najbolje ocenjenim akterima utakmice. Posebno je to bio slučaj u protekloj sezoni u kojoj je po prvi put posle dugo vremena uspeo da ostane zdrav (odigrao 59 utakmica u svim takmičenjima za Barselonu, više od bilo kojeg saigrača) i zasija punim sjajem od početka do kraja. Načinom na koji uprkos naizgled krhoj građi oduzima loptu rivalu (radio je to više od bilo koga drugog u pet najjačih evropskih liga prošle sezone), kontrolom lopte obezvređuje protivnički presing i diktira tempo čini ga jednim od stubova Barselonine ‘domaće’ triplete, onim što je Rodri bio u pohodu Mančester Sitija na istorijsku tripletu, a što mu je kasnije donelo Zlatnu loptu.

PROTIV: “Otkako ju je Rodri osvojio, pokazalo se da igrač koji igra u veznom redu, diktira tempo i ritam igre može da osvoji Zlatnu loptu”, reči su Pedrija još sa kraja aprila ove godine. Problem je što je u Rodrijevoj sezoni igrač sa najboljim brojkama bio Vinisijus Žunior sa 24 golova i 11 asistencija, učinkom neuporedivo slabijim od trojice najvećih favorita u ovoj godini. Pedrijeve očekivano ne upadaju u oči (šest golova, osam asistencija) mada se njegov značaj najmanje oslikava kroz brojke...

FABIJAN RUIZ

ZA: Ako bi se u fudbalu delio Oskar za najbolju sporednu ulogu za prošlu sezonu, na binu bi izašao vižljasti Španac i pokupio priznanje. Ruiz je verovatno najpotcenjeniji igrač današnjice. Kontrola lopte, tehnika, pregled igre… Fabijan je vrhunski u svemu tome. I verovatno najbolji šuter sa poludistance u evropskom fudbalu. O inteligenciji kretanja u igri sa i bez lopte, ne bi trebalo trošiti reči. Valja je pokazivati na fudbalskim seminarima i predavanjima. Retko gubi lopte, stvara šanse saigračima, pogađa i asistira. Bio je takav i u Napoliju, radio je to sve isto, ali nije bio u luksuznom izlogu kao sada igrajući u Pari Sen Žermenu. Da je Ruiz poput Rodrija prošle sezone imao neki veliki trofej sa reprezentacijom, i njegove šanse za Zlatnu loptu bi bile realnije.

PROTIV: Iz istog razloga kao i saigrač Vitinja, nije među favoritima. Ne zato što ne zaslužuje fudbalskim znanjem već zato jer je njegova uloga sporedna, manje atraktivna i individualno nedovoljno cenjena. On je simbol i predstavnik svih tihih majstora koji igraju jednostvan fudbal bez posebnog poriva da odskaču i sebe guraju u prvi plan, ali, Zlatna lopta je nagrada za sve osim za jednostavan fudbal. Ona ide glvanim glumcima, a ne sporednim.

OSTALI

Fenomenalno je branio Điđo Donaruma u Pari Sen Žermenu i zaslužuje visok plasman. Čudesnu sezonu su imali bekovi Svetaca Ašraf Hakimi i Nuno Mendeš i niko neće zameriti ako se po broju bodova nađu u Top 10. Kilijan Embape je u debitantskoj sezoni bio prvi strelac La Lige, imao sjajan idividualni učinak, ali i sam priznaje da ne zaslužuje Zlatnu loptu. Veliku sezonu u dresu dva kluba je imao i Hviča Kvarachelija, Hari Kejn je rešetao mreže u Nemačkoj, Lautaro Martinez bio među najboljim igračima Evrope do famoznog Interovog sloma u finišu sezone… Sve to nije dovoljno da se nađu među favoritima za Zlatnu loptu.

Dembele, Jamal i Rafinja plus možda Vitinja su favoriti između kojih bi trebalo tražiti najboljeg igrača sveta za sezonu 2024/25. Ronaldinjo će nam večeras nešto posle 21.00 časova saopštiti ko je novi kralj svetskog fudbala. I otvoriti polemike…