I Did It My Way

U tu proslavu stale su verovatno sve emocije koje su preplavile Gudurića i koje su čučale u njemu godinama unazad. Moralo je da mu se vrati dobrim posle onog promašaja protiv Nemačke u finalu Mundobasketa, kada mu božanske sile nisu bile naklonjene. Samo on zna koliko mu je bilo teško i kakve je bolove trpeo, da bi odigrao dotad najveću utakmicu karijere i pogodio taj šut. Nažalost, nije, ali je sudbina imala spreman plan za njega. I taj dan je došao baš u finalu Evrolige. Bilo je tako predodređeno i zbog kompletne žrtve koju je podneo kako bi postao ultimativni timski igrač i čovek za sve.

Kada je Feneru bio potreban organizator igre, Marko je bio tu. Kada se tražio neko da preuzme odgovornost, Marko je ponovo bio tu. Kada je trebalo neko da dobije packe, Marko bi postavio svoja leđa i istrpeo svaku kritiku trenera i javnosti. Trošio je sebe i svoje telo do maksimuma, dolazio gotovo na svaku reprezentativnu akciju usred sezone kako bi pomogao Srbiji, odmah posle evroligaških obaveza i vraćao bi se odmah nakon kvalifikacionih utakmica, da bi ispunio obaveze u timu koji ga plaća. Zato, naposletku, kada je bio potreban meč viner, Marko je izašao na crtu i odigrao partiju sezone, samo dva dana pošto je zabeležio jedno od najslabijih izdanja.

Sa ovim klubom prošao je sve, najbolje i najteže trenutke, ali na kraju je sve došlo na svoje. Recite da je to srpski inat, nazovite to kako želite, ali vrlo je jednostavno - to je potvrda klase za najveća dela. Zato je dobio i duboki naklon od Šarunasa Jasikevičijusa koji je na konferenciji za novinare jasno i glasno rekao: "Da, Marko Gudurić nam je doneo titulu".

U Fenerbahče je stigao kao talentovani izdanak Crvene zvezde, za njega je tog leta 2017. bilo plaćeno milion evra, sa idejom da bude ono što je Bogdan Bogdanović bio do tada, posle osvajanja prve evrotitule i pošto je kapiten Srbije otišao u NBA. Život i košarka ipak ne pišu tako jednostavne scenarije i nije moguće da jedna osoba samo zauzme mesto druge, da jednostavno uskoči u tuđe patike i radi iste stvari. Ne. Marko Gudurić je gradio svoju priču, tražio svoj put do vrha i naposletku uradio ono što su pre njega postigli Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić. Kao u stihovima čuvene pesme Frenka Sinatre: "I did it my way..."

Srbija je tako dobila novog člana kluba evropskih šampiona. Prvog posle dvostrukog MVP-a Vasilija Micića, pridružio se Milošu Teodosiću, Dejanu Bodirogi, Milenku Tepiću, Dušanu Kecmanu, Milošu Vujaniću, Marku Jariću... Ali i Željku Obradoviću i Dušanu Dudi Ivkoviću u društvu osvajača evropske krune u ovom veku. Posle svega, sasvim zasluženo!

Gudurić je po završetku finala jedva obuzdao emocije. Slomilo se u njemu sve, olakšanje zbog osvojene titule, fizička i mentalna iscrpljenost, grčevi, sreća, zadovoljstvo... Iako je priznao da ni sam ne zna kako je odigrao poslednju četvrtinu jer su ga mučili grčevi, sačuvao je smirenost i neverovatnu hladnokrvnost da spoji sedam poena kojim je stavio tačku na svaku diskusiju o tome ko će da bude evropski šampion. Ispunio je dečački san, popeo se na tron i sada je pred njim samo jedan cilj - evropsko zlato sa Srbijom. Bila bi to kruna jedne fantastične, blistave karijere!

Sada će biti jako interesantno videti kakav će mu biti sledeći korak u klupskoj karijeri. Nije tajna da ga Crvena zvezda želi nazad i da prvi čovek kluba Željko Drčelić radi sve kako bi obezbedio veliki potpis novopečenog evropskog šampiona. Međutim, potpuno je jasno da tek sada Fenerbahče neće tako lako da popusti i pusti svog ponajboljeg igrača. Možda će evrokruna biti motiv više za Gudurića da ostane u Istanbulu, a opet, možda mu je baš ovo bilo potrebno da zaokruži jedno živopisno poglavlje u karijeri i okrene novi list. Imaće svakako i ponuda sa drugih strana, a nije tajna da je i pre Fajnal fora već razgovarao o produžetku saradnje.

Kako bilo, sve što se dešava Marku Guduriću je bilo već zapisano i samo se čekao pravi trenutak da se ostvari. Košarkaške sile su ga nagradile zato što je uvek bio pošten prema lopti, prema igri, saigračima i protivnicima. Zato što nikada nije hvatao krivine, ni tražio prečice do uspeha. Zato što je ostao svoj i nije dozvolio da mu drugi određuju sudbinu. I, zato što je podsetio sve da u njegovim venama teče krv pobednika, da u njemu kuca srce šampiona i da je satkan od najfinijih materijala.

Pribojska levica, meka kao svila...