Noć kad je otišao Kobi

Nikola Jokić je devetim tripl-dabl učinkom u sezoni vodio Denver do pobede nad Hjustonom, hendikepiranim izostankom Džejmsa Hardena, Trej Jang je u “run&gun“ košarci u Atlanti pokazao da raste u istinsku zvezdu, pošto je ubacio 45 poena za slavlje Hoksa u sudaru Vašingtonom od 155:133, Demijan Lilard odbija da stane, Indijani je strpao 50 poena, u poslednje tri utakmice prosek mu je 52,6, Portland je savladao Pejserse sa 139:126...

O svemu tome bismo naširoko... Ali koga to zanima kad je ovog jutra jedina tema košarkaškog sveta tragična smrt Kobija Brajanta, jednog od najboljih u istoriji ove igre, i sigurno, sasvim je to jasno, jednog od najvoljenijih u istoriji ove igre.

Njujorški Medison Skver Garden bio je obojen u žutu i ljubičastu, u boje Kobijevih LA Lejkersa, njegov dres sa brojem 24 povukao je i Dalas, iako Brajant nikada nije bio član tog kluba, publika u Denveru se ovacijama oprostila od legendarnog igrača, iako je baš u Koloradu imao najmanje fanova pošto je 2003. tamo bio osumnjičen za silovanje 19-godišnje devojke. Širom Amerike, igrači su puštali da proteknu 24 sekunde za napad, držali loptu na svojoj polovini više od osam sekundi i time je predavali rivalu... Sve u slavu “Mambe“, tokom karijere nosio je brojeve osam i 24.
“On je bio naš Džordan, tako da kažem. Dođavola, polovina nas je igrala sa ili protiv njega, tako da se ovo osetilo u domovima širom lige“, rekao je Atlantin Bredli Bil, koji je ovog leta trebalo da bude gost Brajantove “Mamba sportske akademije“, ali je morao da propusti zbog rođenja sina.

Denver i Hjuston su bili prvi koji su izašli na teren nakon što je vest objavljena. U stvari, nisu svi izašli. Džamal Mari je, recimo, prvo poluvreme presedeo u svlačionici baš zato što je morao da “svari“ vest. Mari je ovog leta bio u Brajantovoj akademiji. Kolorado je uzvikivao: “Ko-bi! Ko-bi! Ko-bi!“.
“On je bio legenda. Ne samo u SAD, već u celom svetu“, rekao je Jokić, koji je bio član Nagitsa i 2. marta 2016. kada je Brajant igrao poslednji meč u Koloradu.

Samo 11 minuta je tada proveo na parketu, u to vreme Denver se tek dizao, te sezone je upisao samo 33 pobede u regularnom toku i Pepsi Centar je često zvrjao prazan. Kad je Kobi igrao taj poslednji meč – 20.096 navijača je bilo na tribinama! Pa nek im je 2009. baš on uzeo prvo finale NBA lige kad im je usred Denvera uvalio 35 poena u šestoj utakmici za prolaz Lejkersa pobedom od 4:2 u seriji.

Kobiju se sve praštalo. Kobija su svuda voleli. Kobi je bio ono najbolje iz NBA lige. I zato su se mnogi zapitali da li je uopšte trebalo da se igra noćas?
“Mnogo emocija kod momaka. Iskreno, mislim da nije trebalo da igramo“, rekao je Markus Moris iz Njujork Niksa posle pobede nad  Bruklinom, dok je trener Netsa Keni Etkinson bio još jasniji, iako nije izgovorio ono što svi znaju.
“Bolje da ne kažem šta mislim o tome“.
"Verovatno najteža utakmica koju sam igrao", nadovezao se Karmelo Entoni.

Fudbalski klubovi, predsednici zemalja, glumci, muzičari... Svi oni su se noćas opraštali od Kobija Brajanta. Jer malo je bilo većih od njega. A pitanje je da li je bilo voljenijih.

NBA:

Denver  - Hjuston 117:110
/Grent 25, Jokić 24, 12sk, 11as – Vestbruk 32/

San Antonio – Toronto 106:110
/Derozan 14, Vajt 14 – Sijakam 35/

Atlanta – Vašington 155:133
/Jang 45, 14as, Hanter 25 – Bil 40/

Memfis – Feniks  114:109
/Morant 23 – Buker 36, Obri 27/

Nju Orleans – Boston 123:108
/Holidej 25, Vilijamson 21, 11sk – Voker 35, Hejvord 23/

Njujork – Bruklin 110:97
/Rendl 22, Moris 21 – Dinvidi 23/

Orlando – LA Klipers 97:112
/Karter Vilijams 23 – Lenard 31, 14sk

Portland – Indijana 139:126
/Lilard 50, 13as, Mekolum 28 – Lemb 28, Sabonis 27, 14sk, 11as/

ISTOK

ZAPAD

(FOTO: Reuters)