Orlići čekaju 11 godina na zlato, traže se novi Gudurić, Zagorac i Jaramaz

Kucnuo je čas za ono pravo! Ono što smo čekali, sanjali i predugo priželjkivali. Košarkaška javnost u Srbiji ponovo trtrlja ruke i sa nestrpljenjem iščekuje finale Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina. Na parketu Stožica u Ljubljani, izabranici Nemanje Jovanovića izlaze na crtu domaćinu Sloveniji (19.00), spremni da skinu prašinu sa pehara i vrate evropsku krunu tamo gde joj je i mesto.

Da nam je neko pre šampionata ponudio finale, oberučke bismo prihvatili. Ali, način na koji je ova generacija stigla do meča za zlato ostavlja bez daha. Srbija je na ovom turniru delovala kao klasična kaznena ekspedicija. Rivali su padali kao na traci, a reč "neizvesnost" praktično nije postojala u našem rečniku. Svaki protivnik koji nam je stao na crtu deklasiran je dvocifrenom razlikom, a jedini pravi test, gde su se zaista pokazali zubi, viđen je u polufinalu protiv tradicionalno neugodne Španije. Ali, ni "furija" na kraju nije imala rešenje za Srbiju.

Ovaj tim ima glavu, rep i neverovatnu hemiju, predvođen triom koji pravi ozbiljnu razliku na parketu. Mitar Bošnjaković se profilisao u pravog motora ekipe, momka koji preuzima odgovornost kada je najteže. Andrej Lučić donosi kreaciju i izvanredne prodore, dok je Nikola Džepina apsolutni gospodar reketa koji donosi neophodnu čvrstinu. Naravno, uz njih je tu još nekoliko sjajnih momaka koji savršeno odrađuju svoje uloge i čine ovaj tim nezaustavljivom mašinerijom.

19.00 (2,30) Slovenija (14,5) Srbija (1,70)

Sada je vreme za skidanje prokletstva i prekid posta koji traje punih 11 godina. U uzrastu do 20 godina, Srbija je u prvoj deceniji ovog veka bukvalno terorisala konkurenciju, vezavši tri uzastopna zlata čime je uspostavljena surova dominacija. Međutim, nakon toga je usledio neshvatljiv pad, prožet teškim neuspesima, pa čak i bolnim ispadanjem u B diviziju koje je svojevremeno uzdrmalo osnove naše mlađe reprezentativne košarke.

Poslednji put kada smo se popeli na krov Evrope u ovoj konkurenciji, kalendar je pokazivao sada već daleku 2015. godinu. Tada je selekciju sa klupe maestralno vodio Vladimir Đokić uz asistenciju Nenada Čanka, a na terenu su harali momci koji su kasnije napravili ozbiljne karijere poput Marka Gudurića, Radeta Zagorca, Nikole Rebića i Dragana Apića. Heroj tog čuvenog finala protiv Španije bio je Ognjen Jaramaz, koji je sa statusom najefikasnijeg srušio rivala i doneo nam poslednje zlato.

Istorija se ponavlja, krug se zatvara, ali sada su tu neka nova deca spremna da uspostave novu dominaciju. Protivnik jeste domaćin, Slovenija će imati vetar u leđa sa tribina u Ljubljani, ali računica je jasna. Ako "orlići" prikažu nivo košarke, prepoznatljivu agresivnost u odbrani i napadačku tečnost kao u dosadašnjem delu turnira, zlato jednostavno nema gde drugo nego u Beograd.