Radošević se prisetio kako je Alba tukla Sparse u Berlinu: Bio je haos, ni dresove nismo zamenili

Ljudi iz Evrope koji vole da gledaju NBA ligu podnose zaista veliku žrtvu. Noću često nema spavanja, ko prati Denver možda i može da odrema do 04.00 kada obično počinju utakmice Nagetsa, pa posle toga pravo na posao. Kofein se konzumira u velikim količinima ne bi li se pregurao dan, sve zarad gledanja najbolje košarke na svetu.

Srećom, NBA ligom su krenuli da dominiraju stranci, pa je tako svake godine sve više i više evropskih termina. Takođe, NBA radi i na globalizaciji lige, pa tako sezonama unazad organizuje utakmice van granica Sjedinjenih Američkih Država. Ovde godine, priliku da ugoste Orlando Medžik i Memfis Grizlise dobili su Berlin i London.

Što se konkretno Berlina tiče, ideja je jasna. U Orlandu igraju braća Vagner, Franc i Mo, koji su među najzaslužnijima za uspon nemačke košarke. Ne treba zaboraviti ni Tristana da Silvu, takođe reprezentativca Nemačke. Naravno, izabrala je liga Berlin i zbog toga što je to jedan od gradova koji će imati tim u NBA Evropi.

Nije ovo prvi put da će stanovnici prestonice Nemačke moći da gledaju neku vrstu NBA košarke. Konkretno, pre 11 i po godina, u okviru predsezone, San Antonio Sparsi gostovali su Albi iz Berlina i na iznenađenje cele planete - izgubili!

20.00 (1,45) Orlando (15,00) Memfis (3,05)

U jednoj potpuni ludoj utakmici, Alba se vratila iz minusa posle prvog poluvremena i na kraju slavila pogotkom Džamala Meklina uz zvuk sirene 94:93. Sparsi su u Nemačku tada došli kao zvanični NBA šampioni, što dodatno daje na težini podvigu koji je napravila ekipa Saše Obradovića.

Jedan od igrača koji su tada igrali za Albu jeste Leon Radošević. Iako ima dosta obaveza u Trevizu gde sada igra i sa kojim se bori za opstanak u italijanskoj ligi, rado nam se javio da ispriča kako je ta utakmica sa San Antoniom izgledala iz njegovog ugla.
"Pa to je bilo pre više od 10 godina, 11 i po, opšte ludilo je bilo s tim da to tada nama nije prikazano tako jer smo mi imali utakmicu finala nemačkog Superkupa protiv Bajerna dva dana posle tako da je to sa Sparsima novo u glavi bilo kao revijalna utakmica".

Kako kaže, trener Obradović posebno nije bio fan te utakmice.
"Obradović nije dao nikome da igra duže od 20 minuta zato jer smo u roku od dva dana igrali to nešto sa Bajernom. Sećam se samo da smo igrali po njihovim pravilima i da su oni svi igrali i svi su bili poprilično nabrijani. Gubili smo na poluvremenu i rekli smo da ćemo rizikovati malo i da ćemo ih puštati da šutiraju, a oni su počeli da promašuju".

To je dalo šansu Albi da uhvati priključak i finišu flouterom Meknila skoro sa trojke dođe do pobede.
"Evo sad kako si rekao flouter naježio sam se. Haos je bio, nismo stigli da se pozdravimo sa njima kako treba, ma ni dresove nismo zamenili".

Sa kim si želeo da zameniš dres?
"Sa Dankanom, ja u životu nemam idola, ali on mi je jedan od najdražih centara koji su ikada igrali".

Možda dres nije zamenio, međutim jeste pružio odličan otpor legendi Sparsa. Posebno pre floutera Meklina, budući da je lopta bila za San Antonio, Dankan je izvodio, a Radošević je bio taj koji ga je naterao na grešku i loš pas, da bi iz toga lopta došla do Meklina.
"Isplatilo se to skakanje ispred Dankana. Pružila nam se prilika da pobedimo i to je bio poduhvat koji je baš odjeknuo jer su oni te godine bili šampioni".

Greg Popovič nije štedeo superzvezde, Toni Parker, Manu Đinobili i Dankan su igrali veliki broj minuta, pa i Kavaj Lenard i Boris Dijao.
"I nisu se štedeli, mi koji smo bili na terenu i koji smo to osetili, uopšte nisu. Čim su izgubili napustili su teren i znao si da su po*****li i da im nije bilo drago".

Ponovio je da je ta utakmica došla u veoma loše vreme za Albu zbog obaveza u nemačkom Superkupu.
"Imali smo ta neka događanja u sklopu svega toga. Išli smo po gradu po nekim punktovima i koliko se sećam to je zaista bilo dobro marketinški organizovano. Saša je mrzeo tu utakmicu jer nam je dolazila u totalno pogrešno vreme".

Prešli smo baš na tu saradnju sa Obradovićem.
"On je po meni, iako mu to nije, a ni ja to verovatno ne doživljam tako, ukazano, prikazano ili dokazano, ali on je meni jedan od top tri-pet trenera u Evropi. Onda kada smo radili zajedno, na kom je to on nivou sve radio, mi smo te godine igrali Evroligu i imali smo stvarno vrhunske rezultate. Stvarno je njegovo znanje i posvećenost van pameti, on živi košarku više nego igrači i on je došao do Fajnal fora i to nije bilo slučajno".

Posle Obradovića radio je i sa Andreom Trinkijerijem u Brose Bambergu.
"Obojica su vrhunski stručnjaci, zaljubljenici u košarku. Saša je bivši igrač pa sve to malo bolje oseti, ali i Trinkijeri mi je veoma drag, isto poseduje neverovatno znanje. To taktičko nadmudrivanje sa protivnicima je bilo neverovatno, kao i skauting. Trinkijeri je sve uspeo bez košarkaške pozadine i stvarno je mnogo napravio sa Bambergom, Partizanom, Žalgirisom i Bajernom".

(©Guliver Images/AP Photo/Michael Sohn)

Upravo je minhenski klub bio naredna destinacija za Radoševića. Tamo je proveo četiri godine, a ukupno u Nemačkoj devet i iz prve ruke je video uspon tamošnje košarke i lige.
"Apsolutno je napredovala, oni jako brinu za domaće igrače. Nikada nisu preskakali stepenice, sve je konstantno kod njih i mislim da je to ono što je najbitnije u bilo kojem sportu. Sve što Nemci rade nije slučajno, pedantni su, nema upumpavanja novca ili euforije. Ćute i rade".

Sve to ih je dovelo do toga da imaju veoma moćan nacionalni tim koji je objedinio evropsku i svetsku krunu.
"Generacija im je odlična, pre Mumbrua su imali trenera (Gordona Herberta prim. aut) koji im je dao veliku slobodu i igrači su to iskoristili na najbolji mogući način. Igraju lagano, lepršavo, jedni za druge i kada se sve to spoji u celinu deluju baš moćno i rezultati koje su napravili ne treba nikoga da čude. Nemaju superstarove, oni koji ne treba da šutiraju ne šutiraju i obrnuto i kada su svako zna svoju ulogu i njome je zadovoljan to na kraju izgleda kako izgleda".

Na pomen sistema, upitali smo ga i za Dubai, u kome je proveo prošlu sezonu.
"Dubai je dubai, to je ja mislim centar sveta i tamo je sve na najboljem mogućem nivou. U početku im je trebalo malo vremena jer nije lako sastaviti klub za tri meseca i pokrenuti tu mašineriju. Bilo im je pametno što su krenuli samo sa ABA ligom jer bi Evroliga bila preveliki zalogaj. Nije tada bilo dovoljno ljudi u klubu, već je par njih radilo sav posao. Sada to logistički izgleda mnogo bolje".

Sam život u Dubaiju je priča za sebe.
"Sve mu je uvek lakše kad živiš u Dubaiju. Jednostavno život van dvorane ne može da bude loš kada je ceo grad podređen tebi, samo uživaš i jedini 'problem' je što je baš vruće u toplim mesecima".

Upravo je taj život van košarke velika moć u dovođenju igrača.
"Svakako je tako, igrači sa porodicama gledaju u kakvim će gradovima živeti, kakve su školi. Kad imaš dva kluba sličnog kvaliteta uvek biraš lepši grad".

Ovu godinu počeo je u Splitu, iz koga je otišao u Trevizo.
"Nije mi cilj bio da potpišem za Split, nego dok sam bio bez kluba pitao sam trenera Repešu da li mogu da treniram sa njima i kako su se pregovori sa klubovima odugovlačili ljudi iz Splita su mene pitali da li mogu da igram sa njima. Rekao sam da mogu, ali sa tom opcijom da budem slobodan da odem, to je bio jedini zahtev, nikakav novac i ako im to odgovora ja sam tu, uz to da ja sigurno neću biti igrač sa klupe ili neko ko igra pet minuta. Zahvalio sam im se za tu šansu jer mi je period u Splitu mnogo značio".

Probao je tamo da pomogne i mladim igračima.
"Jesam koliko sam mogao i koliko sam bio u stanju. Ekipa je vanserijska i na terenu i van terena i sve je funkcionisalo kako treba. Kvalitet je takav kakav jeste s obzirom na uložen novac i kako se u Hrvatskoj to sve razvija. To je jednostavno to, da kažimo maksimum do koga može da se dođe u Hrvatskoj što se tiče uslova, ali je to nažalost na niskom nivou ako poredimo sa evroligašima iz ABA lige".

Samo se nametnulo da ga pitamo za stanje u hrvatskoj košarci.
"Prosto koliko para toliko muzike. Nekada je to loše, nekad bolje jer novac ne garantuje nikakav rezultat, ali daje konstantnost, a konstantnost ti donosi stručnjake. Onda ti stručnjaci ostaju ovde, ne pada kvalitet, mlađi igrači se duže razvijaju u Hrvatskoj".

Nastavio je u istom dahu.
"Ne postoji klub koji može imalo boljem hrvatskom igraču da ponudi da bi njega zanimalo da igra u Hrvatskoj. Hrvatska više nije nažalost uopšte konkurencija ostalim ligama iz jačih država i sa takvom ligom i reprezentacija krene da pada. Sva sreća pa ima tu pojedinaca koji igraju u velikim klubovima, pa na individualni kvalitet donesu nešto".

Ipak, misli da bolji dani dolaze.
"Tomica je to dobro posložio sa nekim mlađim igračima, koji izgledaju dobro u kombinaciji sa momcima iz NBA lige i Evrolige. Pitanje je koliko će to trajati, ali mislim da je Hrvatska na dobrom putu što se reprezentacije tiče".