U vremenu površnih odnosa i manjka poštovanja, budi Dušan Ristić

Stigao je iz Japana sa gotovo deset hiljada kilometara u nogama, praktično bez vremena za odmor i prilagođavanje, ali umor u igri gotovo da se nije ni osetio. Njegova odgovornost i iskustvo poslužili su ekipi koja se tek uigrava kao putokaz ka izuzetnom preokretu, nakon minusa od 23 poena i pobede koja daje krila pred teško gostovanje u Skenderiji. Nije Ristićev učinak nešto što može samo da se meri kroz 24 poena, pet skokova i svih deset pogodaka, njegovo prisustvo na parketu ulivalo je poverenje ostalim saigračima, pre svega onima koji su prethodne večeri tek probijali led u dresu sa nacionalnim grbom. Sve one trojke koje je pogađao sa neverovatnom lakoćom, kao da je na šuterskom treningu, bili su samo logična nagrada za uloženi trud. Bio je, ukratko, najpouzdaniji čovek na parketu. U trenucima kada je utakmica prelazila iz drame u najavu pobede, preuzeo je teret i ubacio ključnih 10 od 12 poena Srbije, serijom kojom je presekao otpor rivala. I dao šansu saigračima poput Stefana Miljenovića, Nikole Tanaskovića i Ognjena Jaramaza da dovrše posao.

Srbija nema mnogo centara koji prirodno igraju ulogu "streč petice". Osim Nikole Jokića, koji je svet za sebe, malo je domaćih igrača koji na taj način otvaraju teren. Ristić donosi dodatnu širinu i taktičku fleksibilnost koja u FIBA kvalifikacije može da napravi suštinsku razliku.

Podjednako važna je njegova spremnost da bude uvek tu za Srbiju, kada treba. U protekla dva kvalifikaciona ciklusa bio je jedan od najpouzdanijih članova ekipe, igrač koji se bez izuzetka odazivao nacionalnom timu. Nikada nije kalkulisao, vagao, niti merio minutažu. Njegov profesionalizam ostao isti je od prvog dana i nije se menjao ni onda, kada je pred konačne spiskove ostajao bez mesta u timu, pred Olimpijske igre u Parizu ili za Evrobasket u Rigi.

Zbog takvog, bespoštednog i iskrenog odnosa prema reprezentaciji nije iznenadilo kada je novi selektor Dušan Alimpijević odlučio da mu dodeli kapitensku traku. Obrazloženje koje je za Mozzart Sport dao selektor veče pre utakmice sa Švajcarcima bilo je jednostavno.
"Dule je neko ko se uvek odazivao, na sve FIBA kvalifikacione utakmice i sve akcije reprezentacije na koje je bio pozvan, ali nije se odazivao reda radi, nego je zaista dolazio sa lepom, pozitivnom energijom. Vrlo kulturan i obrazovan čovek, svojim ponašanjem zaslužuje da predstavlja Srbiju i reprezentaciju kao kapiten", rekao je Alimpijević za Mozzart Sport.

Taj karakter se najjasnije vidi van parketa. Nakon jučerašnje utakmice, dok su se tribine praznile, Ristić je ostao da deli autograme deci, da se fotografiše i čak im je obećao neke poklone kada se završe kvalifikacije. Jedan od redara pokušao je da ih požuri i udalji iz hale zbog zatvaranja kapija, na šta je kapiten Srbije reagovao kratko i mirno: "Polako, polako, sačekaj, to su samo deca". Gest koji više govori o njegovom autoritetu i ljudskosti, nego bilo koja statistika.

Dušan Ristić ponovo je pokazao da se lider ne postaje galamom i manjkom poštovanja, nego doslednošću, da se poštovanje ne traži, već zaslužuje. Srbija u njemu ima ne samo centra spremnog da uvek uradi sve za pobedu i prihvati svaku ulogu, već i čoveka jasnih principa. Takva kombinacija se retko nalazi i zato se posebno ceni. Zato, neka novim generacijama primer Dušana Ristića bude zvezda vodilja...