Večiti, obratite pažnju: Ko to može biti "small risk, big reward" na tržištu

Primera radi, Bešiktašu je spakovao 21, Fenerbahčeu 36 i 31, a Efesu 24. Dva puta uzastopno je proglašen za MVP-ja turske lige, koja spada u red najkvalitetnijih nacionalnih takmičenja u Evropi, a Aleksandar Džikić ga je izričito tražio kao čoveka koji će u reprezentaciji Gruzije da nosi igru uz Toka Šengeliju.

Naravno, potrebna mu je sloboda i da bude glavni, što je možda i jedan od razloga što još nije na evroligaškom nivou, a šuškalo se o tome kako su na njega oko bacili velikani Fenerbahče i Panatinaikos. Dominacija Markiza Rida ogleda se i kroz brojke, pa je tako u turskoj ligi u proseku beležio 23,4 poena, 3,6 skokova, 5,2 asistencije i dve ukradene lopte, što govori da nije samo skorer, veći i čovek koji razigrava i igra odbranu.

DŽERIK HARDING

Kada se okitite zvanjem najboljeg strelca Endesa lige u nekoj sezoni, onda više ništa ne morate ni da uradite do kraja karijere. Ovo je pošlo za rukom DžerIku Hardingu dok je nosio dres Andore i već tada se očekivalo da će pojačati barem neki tim iz gornjeg doma Evrokupa, ako ne i Evroligaša, ali je on potpuno neočekivano prešao u Ritas i odigrao najbolju sezonu u karijeri.

S litvanskim timom je osvojio FIBA Ligu šampiona, a šta tek reći za završni turnir na kojem je u polufinalu Tenerifama ubacio 29 poena, da bi u finalu Ritas kaskao sve dok se Harding nije upalio i počeo da pogađa levicom u svom stilu. Nastupi za reprezentaciju Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo su samo učinili da se o neverovatnom strelcu još više priča, jer je u dve utakmice prosečno postigao 24,5 poena. Nije toliko plejmejkerski nastrojen, kao Markiz Rid, ali je reč o igraču koji je još pouzdaniji van linije 6,75 i sigurno je željan da konačno napravi iskorak na najviši nivo.

DEJVID DEŽULIJUS

Momak iz Detroita je za razliku od većine ove liste imao izlet u Evroligu, ali on nije slavno završen. Kao da mu je lane bio prevelik zalogaj da dres Arisa zameni opremom Makabija, ali je ove sezone napravio pravi "bum" u hitu španske Endesa lige.

Mursija je bila najprijatnije iznenađenje ligaškog dela, završivši na četvrtoj poziciji iza evroligaša Real Madrida, Valensija i Baskonije, a ispred Barselone, dok je glavni "krivac" za ovako nešto bio upravo Dežulijus. Sjajni plej je cele sezone nosio ekipu Mursije na svojim leđima i ko zna kako b i se završila četvrtfinalna serija s Barselonom da nije doživeo prelom prsta i ostao van stroja za majstoricu.

Ne samo da je reč o odličnom strelcu, igraču koji je sposoban da pogodi iz prodora, s distance i poludistance, već je Dežulijus stasao u pravog generala na parketu, a zadovoljio je kriterijume skaut službe Lavrija, koja je poznata po tome da je u Evropi bila prva stanica još Alfi Dijalou, Kevinu Panteru, Glinu Votsonu, Tajsonu Karteru...

MATIS DOSU JOVO

Važi za možda i najvećeg potencijala izvan evropskih klupskih takmičenja. Prošlo sezone se nije snašao u evroligaškom Parizu za koji je u elitnom takmičenju odigrao samo četiri utakmice, ali je ove izrastao u ubedljivo najboljeg centra francuskog prvenstva, noseći dres Nantera.

Dominaciju u reketu, snaga, osećaj za skok, kao i činjenica da može da igra na pozicijama četvorke i petice dali su mu mogućnost da bude jedan od traženijih igrača na tržištu, jer su svi svesni činjenice da za baš male pare neće naći boljeg igrača na unutrašnjim pozicijama.

Naravno, kao i za sve francuske igrače koji su reprezentativci ili u najužem krugu kandidata za nacionalni tim zainteresovan je Asvel, pa tako i za Dosu Jova, koji će naredne sezone gotovo izvesno nositi dres nekog od timova iz elitnog takmičenja, mada se poslednjih dana spominje i Bahčešehir.

DŽEMAJAS REMZI

Reč je o momku koji je na koledžu bio označen kao regrut s ped zvezdica. Izabran je na draftu 2020. kao 43. pik, ali nikad nije dobrio pravu priliku u NBA ligi, dok je u Dži ligi dominirao i 2024. bio jedan od predvodnika Oklahoma Siti Blua do titule šampiona.

Potpuno neočekivano je proteklog leta pojačao ekipu Trsta i pokazao da je miljama iznad Palakanestra i FIBA Lige šampiona. Izraziti je strelac i u italijanskoj ligi je u proseku beležio 19,3, a u FIBA LŠ 17,9 poena. Ono što ga karakteriše je dobra prodor igra, snažno telo, atletska dominacija, ali i šut s distance koji varira. Sigurno je da će figurirati kao potencijalno pojačanje evroligaša i da može da pravi razliku.

AR DŽEJ KOL

Ako neko nije preskakao korake u evropskoj košarci, onda je to Ar Džej Kol. Posle završetka studija na prestižnom Jukonu prošao je filter čuvene skaut službe Lavrija i obreo se u Evropu.

Pažnju na sebe je skrenuo u Ritasu, da bi ove sezone u potpunosti eksplodirao u Veneciji i bio sjajan u Palakanestru i Evrokupu. Pravi je plejmejker i po načinu igre, građi i karakteristikama dosta liči na Karlika Džonsa. Sposoban je da izmisli poene, pusti pravovremeni pas, kontroliše ritam meča na način koji njemu odgovara, a bez obzira na fizičku inferiornost ume da zamaskira i te nedostatke u defanzivi.

Predstavlja kompletan paket u kojem se kombinuju kreacija i završnica i potpuno je izvesno da ćemo ga naredne godine gledati u nekom od evroligaških timova.

Da li Željko Obradović preuzima Panatinaikos ili od toga nema ništa?

KRIS LEDLUM

S obzirom da su Isak Bonga i Alfa Dijalo u potpunosti transformisali poziciju krila i rezervisali ovo mesto u timu za igrača koji mora da igra u oba pravca, onda je potpuno jasno da će u budućnosti svako ko to može biti debelo plaćen od klubova.

Jedan od takvih igrača je Bot Gač, koji je sebi već obezbedio evroligaški angažman i ugovor u Asvelu, a kao drugo zanimljivo rešenje iz Evrokupa nameće se Kris Ledlum. Reč je o momku koji se ne ističe visinom (svega 198 centimetara), ali snagom dominira i sposoban je da preuzima više igrača u odbrani. U napadu je pravi buldožer, koji razgrće sve pred sobom, ali ono što je upitno jeste njegov šut sa distance. Bio je ove sezone ispod proseka, pogotovo u Evrokupu, gde je na 26 posto uspešnosti, ali svi ostali segmenti u igri, kao i fizičke predispozicije govore da je spreman za iskorak.

DANTE MEDOKS I RAŠID BELO

Reč je o momcima koji su potpuni anonimusi i možda i nije realno da u ovom momentu pređu Evroligu, ali je isto tako jasno da će već one tamo sezone gotovo sigurno biti deo Evrolige, mada niko ne sme da se opkladi da se to neće dogoditi u ovim letnjim mesecima.

Medoks je bek Okapija i ove sezone je proglašen za MVP-ja zajedničke lige koju igraju timovi iz Belgije i Holandije. Prosek od 24,9 poena, uz 46,9 posto uspešnosti šuta van linije 6,75 dovoljno govori o kakvom se strelcu radi, a šuškalo se da je ovim partijama skrenuo pažnju na sebe ni manje ni više nego slavne milanske Olimpije.

Što se tiče Bela, on je pravi organizator igre s neverovatno jakim telom i pored visine od svega 182 centimetara. Bila je mrtva trka između njega i Medoksa kome će pripasti MVP priznanje, mada je Belo možda iz ove trke izašao i zadovoljniji, jer je Antverp osvojio šampionsku titulu.

Amerikanac ima šut koji varira, ali je u prodoru gotovo nezadrživ, dok mu asistencije imaju uči i na sve to je i sjajan defanzivac. Navodno je jedno vreme bio us feri interesovanja Virtusa, a predvodio je Antverpen do duple krune i titule u Belgiji.

Ovo su, naravno, samo neka od imena koja bi mogla da klubovima donesu ozbiljan benefit za sitan utrošak, a sigurno je da ih ima i mnogo više. Pada li vam neko na pamet ovako na prvu?