Vujošević: Željko više nije mogao da kontroliše svlačionicu

Prošlo je više od mesec dana, ali se o odlasku Željka Obradovića iz Partizan Mozzart Beta i dalje priča. Trofejni trener podneo je ostavku, usledila je višednevna drama oko iste, no on se na kraju nije vratio.

Klub je doveo Đoana Penjaroju i tako stavio tačku na situaciju sa Obradovićem. Poslednji u nizu svih koji su prokomentarisali Željkov odlazak jeste Duško Vujošević, legendarni trener Parnog valjka.

On je dao intervju za Sportklub u kome je pričao baš o odlasku Obradovića.
"Pošto svi znaju da sam navijač Partizana, kluba koji mi je dao priliku da se realizujem, ostvarim profesionalni život, posebno sam vezan za Humsku. Sve ovo što se dešavalo krajem godine... Znate, tu već postoji jezička razlika u tumačenju Željka Obradovića, ljudi oko njega i ovih drugih jer velika je bila razlika između neopozive i konačne ostavke, falio je valjda zarez u toj suštinskoj situaciji".

KLADI SE NA POENE, ASISTENCIJE I SKOKOVE IGRAČA IZ EVROLIGE

Dodaje i da Obradović nije mogao da kontroliše svlačionicu.
"Mislio sam kao i većina, sezona nije išla dobro. Pokazalo se da grupa ljudi, koja je praktično stvarana dve godine, osnov ovog tima, kupovani su i na taj način uklapani u ekipu. Pokazali su nedovoljnu spremnost za žrtvovanje, entuzijazam i ljubav prema klubu. Sve to nije dobro funkcionisalo. Željko sa tolikim autoritetom, više nije mogao da podnese sve to od spoznaje da ne kontroliše svlačionicu. A time da ne može da dođe do tih igrača u ključnim momentima, da ne rade na terenu ono što je tražio, verovatno i na treningu, kao i u preostala 24 sata kada je u pitanju način života. Borio se dugo, nisu bili dobri rezultati, a on je sve to teže i teže podnosio i, na kraju dao ostavku. Očekivao sam da bude do kraja sezone, ali se na određenim mečevima videlo da ima i zdravstvene probleme, da to vrlo teško podnosi. Ali, kada je usledila vest koja je negde trebalo da bude očekivana, toliko je bila i kao grom iz vedra neba, apriori je smatrano da bi on trebalo da ostane do kraja i proba da se izbori sa situacijom".

Osvrnuo se i na kombinaciju domaćih i stranih igrača.
"Imam iskustvo. Pa, gro tima u selekciji moraju da budu domaći igrači, oni koji su vezani i emotivno, ne samo poslovno za klub. Ne sme da se dozvoli da svlačionicu nose stranci, odnosno američki igrači. Oni su veoma dobri košarkaši, prošli velike sportske škole u zemlji gde je utemeljena kultura košarke, pa čovek ima mogućnost da se u to uključi od prvih dana života i postepeno postaje igrač. Ali, to su akteri koji najčešće nemaju emociju prema klubu gde su došli. Oni su tu pristigli da profesionalno rade posao, za novac. I najčešće ga rade profesionalno, ali to nije dovoljno u sportu. Potrebno je da imaš emociju, strast prema igri, klubu, publici... Pokazalo se, da najveći deo tima ne može da bude sastavljen od stranih igrača. Tu su trebalo da budu Balša Koprivica, Vladimir Lučić i još neki igrači, koje je Partizan pokušavao da vrati, negde u odnosu 50/50 odsto. Nije matematika, ali je bila mogućnost da oni romantizuju, oboje svlačionicu, odnos prema treningu, životu... A da ne pričam o utakmicama, prepoznavanju večitog derbija, koliko je to važnije nego kada se igra protiv nekog drugog kluba. Da je Evroliga najvažnije klupsko takmičenje, mada nije možda dobar primer za nešto drugo što sam hteo da kažem. Svesnost da u Evropi ima ispadanja iz različitih ligaških formata, dok u NBA toga nema. Naravno da je tamo veoma značajno biti prvak, a sa druge strane, možeš i da si među poslednjima u profesionalnoj ligi, pa imaš prioritet u izboru na draftu".