S. TanasićDogodine da opet budemo gospodari vaterpolo univerzuma
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 2min | pon. 26.01.26. | 07:49
Olimpijski smo i evropski šampioni, a u Budimpešti ćemo imati priliku da postanemo i svetski, te još jednom objedinimo najdragocenije pehare
Fudbal je globalan sport i svi smo, ili gotovo svi, slabi na njega. Zaraženi smo. Prirastao nam je k srcu, nema stvari koja izaziva takvu emociju među ljudima. Mi u Srbiji smo bolećivi na košarku, vraća nas u period sankcija i, iako postoje ti Amerikanci, verujemo da je igramo najbolje na svetu. Ali ima jedan sport u kome smo zaista bez premca u ovom milenijumu.
Nemamo more, nemamo ni adekvatne uslove i voda na bazenima zna da nam bude hladna, dobar deo srpskog naroda ne zna ni da pliva, ali vaterpolo u ovom veku niko ne igra kao Srbi.
Izabrane vesti
Jednom ti se nešto desi, a kada se to ponovi – nije slučajnost. Srbija je tri puta bila domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu i tri puta je uzela zlato. Tri puta zaredom je i olimpijski šampion. Toj zlatnoj niti nema kraja, čekaće se i taj Los Anđeles i 2028. godina...
A, do tada?
Da uradimo ono što več jesmo, što nije bilo tako davno – da budemo opet gospodari vaterpolo univerzuma.
Bila je to Srbija pre jedne decenije, pa i manje od toga. Ona generacija sa Andrijom Prlainovićem, Filipom Filipovićem, Duškom Pijetlovićem, Milanom Aleksićem, Stefanom Mitrovićem, Živkom Gocićem, Slobodanom Nikićem, ali i momcima koji su i sada tu, poput Dušana Mandića, Nikole Jakšića, Miloša Ćuka i Save Ranđelovića, držala je zemaljsku kuglu na dlanu. U tom trenutku je za srpske vaterpoliste ona bila kap, stajala im je u šaku.
Olimpijski, svetski i evropski šampioni!
Možemo to opet. Dogodine. Neko ne veruje? Jeste li, zaista, spremni da stavite ruku u vatru da se to neće dogoditi?
(©Starsport)Mesto je baš ono na kome je sve počelo da se krnji – Budimpešta. Samo što se sve neće odigrati na Margit Sigetu, nije plan da Mađarska bude domaćin u svom hramu vaterpola, nego kao Srbija u protekle dve sedmice i jače – u zatvorenom. Verovatno u MVM domu.
Srpski vaterpolisti će idućeg leta juriti het-trik. Olimpijski su i evropski prvaci, nedostaje im svetska titula. Otkad nastupamo samostalno, pod ovim imenom, imamo dve planetarne krune: prva je osvojena u Rimu 2009. godine, posle čuvenih peteraca protiv Španije, a druga 2015. godine, kada je deklasirana Hrvatska u Kazanju.
Upravo je od polufinala protiv Hrvatske na Margit Sigetu vladavina Srbije počela da slabi. Te 2017. smo uzeli bronzu, više nismo bili vladari u svim velikim takmičenjima. Godinu kasnije smo bili evropski prvaci u Barseloni, a od tada do danas smo se načekali da budemo najbolji na kontinentu.
Jedino su Olimpijske igre bile te gde je Srbija držala konstantu.
Stvari se vraćaju na staro. Olimpijska i evropska kruna sada su u Beogradu, kroz godinu dana će Srbija krenuti u poteru za svetskom i novim objedinjavanjem najdragocenijih pehara u vaterpolo univerzumu.
