Selektor koji je sa srpskim juniorima osvojio bronzu na EP prešao u ženski rukomet

Jedan od najspektakularnijih trenerskih transfera u srpskom klupskom rukometu u poslednje vreme! Bio je to još zimus, kada je u Nišu obavljena promocija Đorđa Teodorovića u novog – starog trenera rukometaša Železničara, u momentu kada je postizao vrhunske rezultate sa kragujevačkim Radničkim, a Nišlije su još tada matematički bile ispale u niži rang. Neki mediji su prošle nedelje požurili da Teodorovića vrate u Kragujevac, pozivajući se na mizeran budžet koji je „Želja“ dobio od Grada za 2022. godinu, ali je prava istina da će stručnjak koji je muškoj juniorskoj reprezentaciji Srbije doneo bronzanu medalju na nedavnom Evropskom prvenstvu u Portu iduće godine ipak raditi u Nišu. Međutim, ne u Železničaru, nego u Naisi!

Vest je zaista bombastična za srpske rukometne prilike, ali ne toliko začuđujuća, ako je poznata velika Teodorovićeva želja da se vrati u Niš, koji mu je, tokom dvogodišnjeg rada u Železničaru (2019-2021) prirastao srcu, ali i činjenica da iza sebe ima ozbiljno iskustvo u radu za ženama, budući da je u klubovima Tuten i Opsal, čak osam godina (2007-2015) predvodio rukometašice u Norveškoj.

"U principu, prevagnula je želja da radim u Nišu. Kad se već nije dalo da to bude u 'Želji', drago mi je da će to biti Naisa. Bitno mi je da ostajem u srpskom rukometu, manje važno da li je muški ili ženski. Na meni je da podrobnije upoznam ligu, ali primetio sam i da kvalitet ženskog rukometa u Srbiji raste, da je to podignuto na ozbiljniji nivo ulaskom klubova u ARKUS ligu prošle godine, sada je na meni da pokušam da primenim norveški sistem rada i u mom novom klubu“, istakao je 50-godišnji stručnjak, koji je, od kako se vratio u Srbiju posle dvodecenijskog staža u Norveškoj, beležio samo uspehe - vicešampionsko zvanje sa Metaloplastikom, četvrto mesto sa Železničarom i treće sa kragujevačkim Radničkim u domaćem prvenstvu, te prva medalja sa velikih takmičenja u mlađim kategorijama za samostalnu Srbiju, nedavno sa juniorima u Portu. 

Pitanje je da li bi se ovaj angažman dogodio, da prethodno klupa Naise nije iznenada ostala upražnjena. Živojin Maksić, koji je pre par nedelja, kao prvi saradnik Ljubomira Obradovića u stručnom štabu selekcije Zelenortskih ostrva, ostvario senzacionalan uspeh osvajanjem srebrne medalje na Prvenstvu Afrike, dobio je primamljivu ponudu iz Izraela, a rukovodstvo niškog kluba mu je izašlo u susret. Agilni predsednik Miloš Stojanović načinio je vešt funkcionerski manevar, iskoristio vakuum u Teodorovićevom ugovonom statusu i dogovor je brzo postignut. Naisa je nekadašnji šampion Srbije (2008) i osvajač evropskog Čelendž kupa (2007), a iduće sezone reprezentovaće Srbiju u EHF kupu, gde se u prvom kolu, oktobra, sastaje sa ekipom Elčea iz Španije.

Prekinut post dug 17 godina: Švedska ponovo žrtva Srbije, Orlići slave istorijsku bronzu

Ekspresno je reagovala i uprava Železničara. Sedmostrukog osvajača nacionalnog kupa, koji će sledeće sezone igrati u Super B ligi, sa klupe će predvoditi Vladan Stošić, nekadašnji trener ORK Niša i Naisusa, poslednjih godina stateg Aleksinca.

Ovo, inače, nije prvi put da jedan trener radi u obe seniorske konkurencije u niškom rukometu. Neki od najtrofejnijih niških trenera predvodili su i Naisu i Železničar, poput Joške Petkovića, Svetislava Jovanovića, koji je, čak, u jednom momentu, pre tri godine, bio trener oba kluba istovremeno, a takvih primera ima i na globalnom nivou. Možda je prvo ime koje svima pada na pamet čuveni Ulrik Vilbek, trofejni selektor obe seniorske selekcije Danske.