S. StankovićRangnikova 'press&stress' mašina protiv koje će se malo ko naigrati fudbala
Vreme čitanja: 17min | pon. 15.06.26. | 15:50
O uticaju nemačkog stratega na austrijsku reprezentaciju i tome šta od nje možemo da očekujemo na Mundijalu pričao nam je Luka Pavlović, pomoćnik u stručnom štabu Rapida koji je u nekoliko navrata imao priliku i da razgovara sa Rangnikom
Beše polufinale u Meksiku na tek drugom ikada održanom Mundijalu, beše i ono treće mesto kada su se najbolje zemlje sveta okupile u komšijskoj Švajcarskoj 1954. godine. I od tada više – ništa. Dobro, skoro ništa. Jer Austriji je pošlo za rukom još i da se iz prve grupne faze plasira u drugu u dva od tri svetska prvenstva koja su se igrala u tom formatu (1978. i 1982. godine), ali se nijednom više nije probila do nokaut faze na planetarnim smotrama.
Nije, zapravo, više od šest i po decenija umela da izađe iz grupe generalno na velikim turnirima, sve dok na prethodna dva evropska prvenstva nije dogurala do osmine finala. Ove godine dolazi u SAD (sve tri utakmice igra na tlu ove zemlje) da pomeri granicu i na Svetskom prvenstvu, svom prvom posle 28 godina.
Izabrane vesti
Skoro tri decenije ih nije bilo i odmah bi da se nešto pitaju? Da, i te kako bi mogli da imaju reč ovog leta, još kako bi fudbalskim silama mogli da zagorčaju život i učine im život težim na putu do same završnice takmičenja. Otkud to samopouzdanje i generalno visoka očekivanja, verovatno se pitate? Odgovor se krije u Ralfu Rangniku, selektoru austrijske reprezentacije, čoveku koji je tamošnji fudbal transformisao do neprepoznatljivosti. Nabolje, razume se.
“On je najbolja stvar koja je mogla da se dogodi austrijskom fudbalu. Ne kažem to jer želim da se ulizujem, stvarno to mislim. On donosi neverovatnu količinu stručnosti i ulaže ogromnu količinu vremena i energije. To je izuzetno dobro za nas, jer smo nacija koja brzo počiva na lovorikama. On je neko ko to definitivno neće dozvoliti, svakodnevno nas gura do krajnjih granica“, rekao je Kristof Baumgartner još u martu 2024. godine, uoči Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Ralf Rangnik (©AFP)Evropskog prvenstva na kojem je Austrija grupu smrti sa Francuskom, Holandijom i Poljskom završila na prvom mestu pre nego što je u osmini finala ispala od Turske. I mada će odsustvo Baumgartnera, koji je igrao fudbal karijere predstavljati bolan udarac, Rangnikova Austrija nikada se i nije oslanjala na individualce.
“Mislim da su njihovo zajedništvo i selektor najveća snaga, uz kontinuitet. Čitav sistem koji su sproveli, kontinuitet koji imaju godinama unazad i ozbiljan rad omogućavaju igračima iz različitih klubova da se jako brzo podsete principa koje forsiraju. Posle samo dan, dva ili tri provedena zajedno, oni brzo postaju dobra grupa i tačno znaju šta ko radi. Iz razgovora sa igračima i lično sa selektorom, znam da dosta insistira na jasnoći. Jedna od glavnih vodilja mu je da svakom igraču i celoj ekipi u svakom trenutku bude potpuno jasno šta treba da rade. Zato mislim da će im funkcionisanje kao grupe biti najjača karika”, pojašnjava u razgovoru za Mozzart Sport u austrijskom fudbalu već dugo prisutni Luka Pavlović. Trenutno pomoćnik u stručnom štabu bečkog Rapida, Pavlović je ranije radio i za Šturm i LASK pre nego što je prošle godine stekao PRO licencu u Fudbalskom savezu Austrije gde je imao priliku da se u više navrata sretne i porazgovara sa mnogim priznatim austrijskim trenerima, pa i sa Rangnikom.
Luka Pavlović (©Branislav Racko)Rangnik je reprezentaciju Austrije preuzeo jer je u njoj video idealnu priliku da razvije tim koji će igrati u skladu sa njegovom prepoznatljivom fudbalskom vizijom. Preuzeo je ekipu svestan da je ona sačinjena od igrača koji su, direktno ili indirektno, obučavani u timovima koji igraju po njegovom modelu. Timovima unutar Red Bul sistema u kojem je 67-godišnji strateg proveo osam godina.
Konrad Lajmer, Nikolas Zajvald, Marsel Zabicer, Ksaver Šlager, pa i povređeni Kristof Baumgartner, bili su već formirani Rangnikovi učenici, bivši i sadašnji igrači Salcburga i(li) Lajpciga. Ali, i dobar deo ostatka reprezentacije takođe se susreo sa Rangnikovim metodama u klupskom fudbalu, bilo u ekipama za koje su igrali ili protiv kojih su igrali.
Ponajviše zbog toga je Rangnik pristao da preuzme Austriju 2022. godine, dok je još uvek bio u Mančester Junajtedu. I to je glavni razlog zbog kojeg je tako brzo i uspešno izveo ‘operaciju na otvorenom srcu tamošnjeg fudbala‘, ono na šta je ukazivao da je potrebno i posrnulom engleskom velikanu, samo što mu na Old Trafordu nisu dali priliku da je izvrši. U Austriji pak jesu, na obostrano zadovoljstvo.
“Rangnik ima ozbiljan status u Austriji, odveo ih je na dva velika takmičenja – Evropsko i Svetsko prvenstvo, a doprinosi i njegova pojava i harizma. Ugovor mu ističe posle Svetskog prvenstva i odlučio je da to pitanje ostavi otvorenim u zavisnosti od rezultata. Imao je mogućnost da produži ugovor pre prvenstva, ali je to ostavio za kasnije. Taj potez je signal ekipi da ne stavlja sebe na prvo mesto, već želi da se fokusiraju na teren i da igrači budu u prvom planu. Zato mislim da su im najjača karika selektor, njihovo zajedništvo i atmosfera koju je kreirao”, naglašava Luka Pavlović.
Rangnik je nedugo nakon našeg razgovora sa Pavlovićem, ipak, produžio ugovor. Razlog zbog kojeg je došlo do preokreta? Milan je iskazao želju da ga postavi za sportskog direktora, ali očigledno ne i da mu dozvoli potpunu autonomiju u radu. Odugovlačili su sa San Sira, pa je Nemac odlučio da prekine pregovore kako bi se u potpunosti fokusirao na Mundijal i obaveže se na vernost FS Austrije na još godinu dana, do kraja 2027. Uz mogućnost obnove u slučaju plasmana na Evropsko prvenstvo, što je pod selektorskom palicom nekadašnjeg trenera Štutgarta, Hanovera, Šalkea i Hofenhajma postao minimum.
Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
Austrija je 2021. godine na Evropskom prvenstvu dogurala do osmine finala u kojoj je posle produžetaka tesno izgubila od kasnije šampiona – Italije. Međutim, pod tadašnjim selektorom Frankom Fodom postojao je konstantan utisak da Nemac ne izvlači maksimum iz talentovane grupe igrača, od kojih mnogi nastupaju u Bundesligi. Frustriralo je javnost to što bi se Austrija, kad dođe vreme velikih turnira, uglavnom samo povukla iza lopte i nadala najboljem. Bila je pragmatična, oprezna, a takav pristup nije se očigledno dopao ni igračima, pa je jednom i kapiten David Alaba priznao kako im je ‘preko glave‘ takvog načina igre.
David Alaba (©AFP)Rangnik je brzo zalečio tu boljku. Po dolasku na selektorsku funkciju prešaltao je Austriju na 4-2-2-2, da bi se vremenom vratio na 4-2-3-1. Mada, znatno važnija od formacije za iskusnog Nemca je ideja – da se lopta dopremi do napadača što je brže i preciznije moguće. Postulati na kojima počiva njegova filozofija mogu se opisati u dve reči – press & stress. Rangnikova ideja je da rivala izloži visokom pritisku kako bi što pre vratila loptu u posed i greške rivala u opasnoj zoni pretvorila u prilike za gol.
Koliko je u tome bila uspešna?
Pa, poprilično. Austrija je tokom mundijalskih kvalifikacija rivalima u proseku dozvolila 7,1 dodavanje pre nego što bi krenula u defanzivnu akciju, manje od bilo koje druge reprezentacije, što znači da su bili ekipa sa najagresivnijim presingom među svim evropskim reprezentacijama učesnicama Mundijala. “Nijedan tim koji želi da igra fudbal to ne voli. Austrija može da naudi mnogim timovima“, rekao je pre nekoliko dana Lotar Mateus. A zahvaljujući tom pristupu Austrijanci su završili kao prvi u Grupi H sa samo četiri primljena gola na osam utakmica. Mada, iako je dobila uvodnih pet utakmica, drugi deo kvalifikacija postao je dramatičan za Austrijance posle minimalnog poraza od Rumunije u šestom kolu. Tek u poslednjem, osmom, obezbedili su vizu za SAD remijem sa Bosnom i Hercegovinom. Remijem do kojeg su došli tek golom Mihaela Gregoriča petnaestak minuta pre kraja.
.JPG.webp)
Gregorič proslavlja gol protiv BiH (©Reuters)Ta utakmica protiv BiH bila je najbolja potvrda toga da je Rangnik vratio veru austrijskim navijačima. Reprezentaciju je tada ispratilo 48.000 duša na krcatom Ernst Hapel stadionu, dva i po puta više nego što ih je, primera radi, bilo na prijateljskoj utakmici sa Italijom, jednoj od Rangnikovih uvodnih na klupi reprezentacije. Reći će možda mnogi kako ne bi trebalo upoređivati prijateljsku sa takmičarskom utakmicom, ali Austriju je i protiv Tunisa pre dve nedelje gledalo duplo više ljudi (35.000) nego tada protiv Italije.
“Zanimljiva je anegdota pred Evropsko prvenstvo 2024. godine. Rangnik je tada igračima podelio takozvane karabinere – male metalne priveske koji se koriste u planinskim sportovima ili penjanju, koji se zakače zajedno i budu spojeni kanapom. Svaki igrač je dobio po jedan i nosio ga sa sobom kada bi se vraćao u svoj klub. To ih je stalno podsećalo na njihovu grupu, zajedništvo, principe i sve za šta se zalažu. To je bio jako dobar detalj i moj lični savet selektorima je da bi uvek trebalo da imaju takvu tačku spajanja kroz male stvari. Igrač koji se vrati u klub i nosi taj privezak, mnogo se brže ponovo uklopi u sistem kada se okupi sa ekipom posle par meseci. Takođe, pred Evropsko prvenstvo imao je pripremljene knjige o svakom igraču sa njihovim najboljim dostignućima i najvažnijim trenucima sezone. Sobe u hotelu bile su personalizovane za svakog igrača, sa njihovim porodičnim slikama. Njegov moto: "Nije bitno koliko znaš, već koliko ti je stalo”, verovatno je njihova najjača karika”, ističe Pavlović.
S tim da u Austriji i te kako ima onih što umeju. Od 26 fudbalera koji su se našli na spisku 13 dolazi iz Bundeslige, dok su više od trećine nastupa za najbolje nemačke klubove (Bajern, Dortmund, Lajpcig…) što na prvu ruku deluje kao Rangnikova prednost. Međutim, Pavlović na to ne gleda tako...
“Fudbal je danas toliko internacionalizovan, pa i u Nemačkoj ima dosta internacionalnih trenera, tako da to ne bih generalizovao i smatrao prevelikom prednošću. Možda je veća prednost to što ti igrači uglavnom igraju zajedno u nemačkim klubovima ili su geografski blizu, pa imaju stalan kontakt. Što se tiče lige i stila igranja, nemačka Bundesliga je na ozbiljnom nivou i takođe je izuzetno internacionalna. Ne možemo je staviti u jedan okvir i reći:„Igra se tako i tako, pa to Austriji odgovara”. Smatram da im najviše pomaže međusobni kontakt i povezanost – na primer, par igrača iz Borusije Dortmund ili Lajpciga – njihovo poznavanje, međusobni dueli i razgovori, kao i veliko zajedničko iskustvo. To mi je, na primer, najveći utisak”.
Ako Austrija negde ima luksuz i puca od kvaliteta, onda je to vezni red koji predstavlja srce i dušu ovog tima. U Konradu Lajmeru selektor ima apsolutno sve što moderan fudbal zahteva, Bajernovog multipraktika koji pokriva hektare terena i sa podjednakim uspehom krpi bekovske pozicije ili drži centralu. Odmah uz njega i za mnoge tihog heroja Nikolasa Zajvalda, čovek od najvišeg Rangnikovog poverenja koji radi sav posao u senci, dok se u tim posle teške povrede u velikom stilu vratio i Ksaver Šlager. Ugovor sa Lajpcigom mu je istekao, suštinski je slobodan igrač te za njega Mundijal predstavlja savršen izlog.
Konrad Lajmer i Marsel Zabicer (©Kacper Staniec NEWSPIX.PL --- newspix.pl)Ipak, u trenucima kada je ekipu pokosila teška povreda Kristofa Baumgartnera, fudbalera iza kojeg je sezona iz snova (17 golova i devet asistencija u svim takmičenjima za Lajpcig), pogledi su posebno uprti u Marsela Sabicera. Borusijin dirigent, koji bi upravo tokom grupne faze trebalo da proslavi jubilarni 100. nastup u nacionalnom dresu, iako nije na nivou iz Lajpciga, moraće da istupi i preuzme odgovornost kako bi obezbedio golove i asistencije.
“Mislim da imaju stabilnost u poslednjoj liniji, ali najjači deo tima su im vezni red i napad. Tu poseduju raznovrsnost, brzinu, mentalitet i kontinuitet. Treba pomenuti Konija Laimera, koji je u Bajern Minhenu kod Kompanija igrao i na poziciji desnog beka i kao centralni vezni. Imati u timu igrača koji nastupa za jednu od najjačih ekipa, pogotovo kada svedočimo sjajnom fudbalu koji Bajern igra ove sezone, veliki je adut. Ali veliki udarac za njih predstavlja Baumgartnerovo odsustvo. Rangnik je izjavio da je Kristof za njih bitan faktor u ekipi ne samo zbog njegovih fudbalskih kvaliteta već i ličnosti. Uzeo je vremena pre nego što je doneo odluku koga će da pozove naknadno, morao je dobro da izvaga. Nemam najjasniju ko bi mogao da ga odmeni, ali verujem da će umesto njega u tim upasti neko ko je bio u drugom redu, neko ko je bio blizu startnih 11“.
AUSTRIJA ĆE SE PLASIRATI U OSMINU FINALA - 3,50
Lajmer je jasno rekao da je 'Baumija nemoguće zameniti', što nije daleko od istine budući da Austrija na klupi nema igrača ni približnog kvaliteta. Baumgartner je ostao u Americi kako bi tokom turnira bio sa njom i uz nju nastavio oporavak, ali je Rangnik u međuvremenu svakako pozvao vezistu Šalkea Dejana Ljubičića da uskoči umesto njega na spisak. Dok bi mesto u startnoj postavi trebalo da zauzme Gregorič, strelac onog izjednačujućeg gola iz poslednjeg kola kvalifikacija protiv BiH. Tako makar sugeriše generalna proba sa Tunisom koju je ofanzivac počeo iza najisturenijeg Marka Arnautovića.
Uz njih dvojicu, Rangnik je od napadača poveo još samo Sašu Kalajdžića, koji je individualno imao za nijansu bolju sezonu od druge dvojice. Međutim, sa visinom od dva metra pitanje je da li je pogodan za presing na kojem Rangnik insistira, a nameće se i pitanje može li u 38. godini u potpunosti na zahtev da odgovori i Arnautović kojeg je Dejan Stanković dosta štedeo tokom sezone. Pride je tokom priprema za Mundijal imao problema sa kolenom. Ali, i pored svega niko nema dilemu da će rekorder po broju nastupa i najbolji strelac u istoriji državnog tima biti udarna igla Austrije.
“Mislim da nema sumnje. Ako pogledamo ovu trojicu napadača, prvo sam taj broj – tri - može da zavara jer oni svakako imaju i neke vezne igrače koji isto mogu da igraju kao najistureniji. Naravno, sve u zavisnosti od toga da li će igrati s jednim napadačem. Ako budu igrali s jednim napadačem u toj formaciji 4-2-3-1, onda su im trojica napadača dovoljna“, pojašnjava Pavlović. “Što se tiče Arnautovića, on njima ne donosi samo kvalitet na terenu, već stabilnost, iskustvo i sigurnost i u svlačionici i na terenu, protiv rivala. Sigurno da je lakše sa njim kao pojavom izaći na teren. Gregorič manje-više, možemo se složiti da nije imao najbolju sezonu, ali Kalajdžić je isto odigrao odlično“.
Marko Arnautović (©AFP)Iza Kalajdžića je vrlo težak period. Tri puta je tokom karijere kidao ligament kolena, dva puta samo u poslednje četiri godine, zbog čega je posle igranja u Bundesligi i Premijer ligi letos bio primoran da se vrati u domovinu što se ispostavilo kao pun pogodak. Jer nastupima za LASK se u martu posle dve i po godine odsutva vratio u reprezentaciju, a sada će igrati na Mundijalu...
“Austrijska liga, naravno, nije među pet najboljih liga, ali on je imao izuzetno, izuzetno dobru sezonu i bio jedan od glavnih, ako ne i glavni igrač. Svakako jedan od najzaslužnijih što je LASK posle 61 godine osvojio titulu. Znam i sam jer sam radio par godina za LASK, kolika je to bila prepreka odnosno cilj za njih, a on im napravio veliku razliku, što je posle diskontinuiteta od dve godine za poštovanje. Ono što je meni zanimljivo za njihov napad je da sva trojica napadača su im različitih profila. Kalajdžić je preko dva metra visok, dobro se snalazi i sa loptom i bez nje, ima dobru igru glavom. Arnautovića smo već svi dobro upoznali, a Gregorič je postigao verovatno najvažniji pogodak u kvalifikacijama protiv Bosne i Hercegovine, gol koji im je doneo remi i odveo ih na Svetsko prvenstvo“.
Još malo o napadačima i ulogama koje bi mogli da imaju.
“Ne sumnjam da Rangnik zna šta radi i verujem da zna kako će ih koristiti što smatram da je njihova najveća snaga, to što oni koriste igrače tačno za ono za šta im trebaju. Rekao bih da je to slučaj i sa Dekijem (Stankovićem, prim.aut.) i Markom u Zvezdi, da nije važna minutaža i da li igra stalno, već ta njegova uloga koja mu je dodeljena, da ta uloga bude do maksimuma iskorišćena, a to je, pogotovo danas u modernom fudbalu, najbitnije. Da se igračima nađe prava uloga, da izbor minuta bude pravi takođe, dakle, menadžment minuta i uloge”.
Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️
Nju bi posle Baumgartnerove povrede trebalo da dobiju i Karni Čukvuemeka (Dortmund) i Paul Vaner (PSV), dvojac koji je FS Austrije nedavno uspeo da dovede pod svoju zastavu. Pa, iako su prethodno bili na samo jednom okupljanju, Rangnik ih je poveo na Mundijal, što je odluka na koju se posebno blagonaklono gleda nakon što je vezista Lajpciga otpao.
“Samim tim što ih je poveo na Svetsko prvenstvo, verujem da će ih sigurno koristiti malo više. Mislim da se Rangnik sigurno oslanja na neki kostur ekipe i da će se nasloniti na ono što je rađeno u prošlosti. To su sigurno Arnautović, Šlager, Sabicer, Laimer, Grilič, ali sigurno da će i Čukvuemeka imati određenu ulogu. Mislim da je na utakmici protiv Gane, ako se ne varam, njegovoj prvoj za reprezentaciju, dao i debitantski gol. To su igrači koji igraju na ozbiljnom nivou i sigurno će se naći mesta za njih. Zavisi i od toga kakva će biti situacija sa povredama i kako će se odvijati utakmice, pogotovo ako prođu grupnu fazu, gde će biti potrebna rotacija. Očekujem da će ih koristiti, pogotovo Čukvuemeku, jer se po profilu razlikuje od ostalih igrača, tako da mislim da neće imati sporednu ulogu. Možda neće biti u ulozi startera, ali očekujem da će dobiti određene minute“.
Karni Čukvuemeka i Paul Vaner (©Branislav Racko)Imaju Austrijanci i svojih mana ili bolje rečeno slabih tačaka. Najizraženija je, reklo bi se, među stativama jer se u trouglu Florijan Vigele (Viktorija Plzenj) – Patrik Penc (Brendbi) – Aleksander Šlager (Salcburg) nijedan posebno ne ističe. Prema poslednjim informacijama Šlager je favorit, ali su po svemu sudeći nijanse u pitanju.
“Sa tim bih mogao da se usaglasim. Patrik Penc ima uspona i padova u Brendbiju. Mislim da je čak skoro kumovao i greškama kod određenih golova. Aleksandar Šlager ima sezonu za zaborav ove godine sa Salcburgom, jer su generalno podbacili što se tiče rezultata i performansa. Florijan Vigele je neko ko je tu nov, nije bio u prvom planu, tako da se možda i on nađe u ulozi „jedinice”. Rangnik sigurno ne odlučuje samo na osnovu toga ko je imao kakvu sezonu, već i kakva je ko ličnost, šta donosi u svlačionicu i kakva je iskustva imao sa njima u prošlosti. Svedoci smo da, pogotovo kod Rangnika, igrači koji na jedan način nastupaju za svoje klubove, u reprezentaciji igraju na drugi način, čak i sa drugačijom energijom. Sigurno će prepoznati ko može da se istakne kao broj jedan, ali da, slažem se da se još nije definisalo ko je stvarni nosilac i ko će početi među stativama. Šlager je neko ko kao ličnost donosi možda i najviše, njega ujedno i najbolje poznajem, a što se tiče golmanskih kvaliteta, tu je sigurno Penc, koji trenutno nije u najboljoj formi”.
A može li Austriju da zadesi problem u centralnom delu odbrane pošto su zbog povreda bez poziva ostali Fajenordov Gernot Trauner i Verderov Maksimilijan Veber, a Rangnik nije pozvao ni Leopolda Kverfelda iz Union Berlina. Pride je i iza kapitena i sada već bivšeg igrača Reala Alabe sezona u kojoj je, što i zbog povreda, odigrao tek oko 600 minuta u svim takmičenjima...
“Mislim da ne. Trauner je duže povređen i on je već neko vreme van njihovog tima. Kao što sam rekao, Afengruber je upao, on isto igra na poziciji štopera i imao je zavidnu sezonu u španskoj Primeri. Baš sam gledao, skoro devedeset posto, ako ne i sve utakmice koje je odigrao za Elče odigrao je po devedeset minuta. Tu je, naravno, i Alaba, tu je i Danso koji je imao turbulentnu sezonu sa Totenhemom, ali oni imaju dovoljno kvalitetnih igrača da sad nisu pogođeni previše tim izostancima. Normalno da će im faliti, ali, eto, tu je i Poš. Možda je malo iznenadilo pojavljivanje Svobode koji je igrao u drugoj ligi Italije sa Venecijom. Jak, korpulentan, visok igrač, tako da mislim da će oni sve to nadomestiti. Imaju dovoljno igrača na spisku koji su defanzivno orijentisani, pa i Koni Lajmer je u prošlosti igrao na poziciji desnog beka, igra i u Bajernu… Imaće dosta, dosta mogućnosti da budu stabilni najkraće rečeno“.
Što se samog spiska tiče većih iznenađenja nije bilo.
“Poznajući Rangnika, jer smo proveli dosta vremena zajedno, pogotovo za vreme obuke na Pro licenci i znajući preko svojih igrača, pošto su moji igrači iz Rapida Nikolaus Vurmbrand i Matijas Zajdl bili na širem spisku, pogotovo Niki Vurm koji je bio na tom pretposlednjem njihovom okupljanju… Znam otprilike kako on razmišlja i u kom pravcu je trebalo da ide taj spisak. Tako da sam u suštini i očekivao da ovako bude. Možda mi je malo iznenađenje, mada ne totalno, poznajući Rangnika - jer on voli da ima mir, stabilnost i igrače koji su već u tom njegovom sistemu i imaju svoje uloge ne samo na terenu nego i van njega – što su pozvani igrači za koje se zna da su imali manju minutažu da budu deo tima. Jedan od njih je Alesandro Šepf, koji je član Volfzbergera koji je ove sezone timski odigrao ispod očekivanja“.
©AFPA koji bi rezultat za Austrijance bio ispod očekivanja? U Grupi J sa Argentinom, Alžirom i izrazitim autsajderom kakav je Jordan, uz format koji dalje vodi i najbolje trećeplasirane reprezentacije, ispadanje u grupi bio bi debakl. Jer ima onih koji smatraju da bi Austrija mogla da bude takozvani ‘dark horse’ ovogodišnjeg Mundijala.
“Ne bih im umanjivao šanse. Bez ikakvog potcenjivanja Jordana i Alžira, uz njihov trenutni performans i moja očekivanja, prolazak grupe bi trebalo da bude izvestan. Ipak, Svetsko prvenstvo je poseban turnir, za mnoge igrače je to vrhunac karijere, na koji odlaze s mišlju da im je to možda i jedina prilika u životu. Biće neizvesno, ali im dajem velike šanse da prođu grupu. Sve posle toga bi trebalo da bude uživanje, jer već imaju ozbiljne uspehe iza sebe – kvalifikovali su se na Svetsko prvenstvo posle toliko godina, a imali su i odličan nastup na Evropskom prvenstvu u izuzetno teškoj grupi. Takođe, u poslednjih 17 utakmica pretrpeli su samo dva poraza, uz čak 12 pobeda, što pokazuje ozbiljan kontinuitet. Na kraju krajeva, mislim da Rangnik želi da dobrim rezultatom na Svetskom prvenstvu kruniše eru koju je stvorio u Austriji. Dajem im dobre šanse i držim im palčeve. Proveo sam mnogo godina u toj zemlji, i dalje sam tu u njihovom najvećem i najtrofejnijem klubu, tu sam završio i Pro licencu. Jako dobro poznajem njihov sistem, mentalitet i posvećenost, kao i sve što su napravili poslednjih godina, ne samo kroz kvalifikacije, već i kroz rad sa mlađim kategorijama i prvim timovima. Definitivno imaju realne šanse da prođu grupu, a za dalje je sve otvoreno. Ne bih davao preciznije prognoze, jer je to ipak veliko i nepredvidivo takmičenje“, zaključio je Pavlović.
GRUPA J
Prvo kolo