Kako zaobići košarku kada se prezivaš Danilović: Jokić sačuvao sebe; Olga, plivaj i dalje

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Kada nosite prezime Danilović, kada vam je otac legenda Partizana, Virtusa i srpske i jugoslovenske košarke, kako da vas na konferenciji za medije zaobiđu pitanja o košarci? Naročito od strane stranih novinara koji nemaju tako često prilike da se susretnu sa Olgom Danilović.

I odmah konekcija - iz sportske porodice, od oca Predraga, onog što je na Eurobasketu 1995. režirao jedno od najčuvenijih zakucavanja u istoriji košarkaške reprezentacije preko Arvidasa Sabonisa, onog što je 1992. pokorio Evropu sa Partizanom, a šest godina kasnije isto učinio i sa Virtusom. Pa prelazak na aktuelni trenutak i pitanje, prate li se u porodici Danilović dešavanja u NBA ligi i vanserijska dostignuća koja Nikola Jokić pravi sa Denverom?

„Malo je teško pratiti NBA noću, ali svi znamo da je Jokić najboji igrač a svetu i ponosni smo na to. Mi smo sportska nacija – i tu često ističemo baš košarku. Moj otac je igrao na najvišem nivou u Evropi, Americi i za našu reprezentaciju – i to je deo naše porodične tradicije. To kako Jokić igra i predstavlja našu zemlju je fantastično. Obožavam ga, imam veliko poštovanje za to što je tako spontan, fin i skroman – i što je uspeo da sačuva sebe – nešto najvažnije u životu ili sportu svejedno. Veoma ga volim!“ ushićeno je pričala Olga na konferenciji nakon jučerašnjeg uvodnog trijumfa na Rolan Garosu.

Ne budi se Olga noću, niti ostaje budna do zore kako bi od početka do kraja gledala utakmice. Jasno, ritam je to neizdrživ za profesionalne sportiste. Ali pronalazi načine da ostane upućena i ništa ne propusti.

"Pratim hajlajtse, odnosno selekciju najboljih delova meča na Tviteru. Toliko smo ponosni na njega i zato nam ne pada teško da pratimo našeg dvostrukog MVP-a, uistinu trostrukog“, uz smeh je objasnila Olga pa nastavila: „I moj otac ga obožava. Na prvu loptu se vidi da je je tako prirodan i skroman, i tu vrstu karaktera je lako voleti. On ga voli naročito zbog njegovih ljudskih kvaliteta“, ističe Danilovićeva.

Košarku prati srcem.

„Sport pratim isključivo emotivno i na taj način uživam u njemu. Inače nisam analitična osoba...“, navodi Olga.

Sad je jasnije zašto je Olgina baza u Madridu: Uspela sam da pronađem sebe

Još je mlada Olga, tek su joj 22. godine, ali iza sebe već ima solidan broj povreda, izazova i problema koji su pratili njenu profesionalnu karijeru.

„Imala sam dosta izazova, problema i to su bila teška vremena za mene. Ono što sam shvatila je da morate da nastavite da volite sebe, da verujete u sebe bez obzira na situaciju u kojoj se nalazite. Razume se, nisam još ovladala time, a često se podsetim na moj omiljeni film Nemo i ribicu Dori koja ponavlja: 'Plivaj i dalje, plivaj i dalje,' kada se suočim sa takvim situacijama. Ako je moguće opravdanje pre moglo da bude to što sam bila mlada – to više ne važi. Nisam više najmlađa, a danas imamo Andreevu koja ima tek 16 godina i igra fenomenalno. Naravno, iskustvo je važno – ali njen nivo igre prevazilazi njene godine...“ .

Za kraj, o gradu Svetlosti.

“Kako možete da ne volite Pariz? Ipak, nije lako odvojiti kvalitetno slobodno vreme uz turnirske obaveze, ali sam uspela da pođem u šetnju, uživam u pogledu sa Sakre Kera i svemu što još može da se vidi, doživi, proba ovde”, završila je Olga.