Nezadrživa očinska emocija: Šatrije grmeo, Monfis ridao posle senzacionalnog preokreta

Kapa dole "anonimusu" Tijagu Sejbotu Vajldu što se niotkud pojavio na Rolan Garosu i na startu turnira eliminisao drugog nosioca Danila Medvedeva. Ipak, apsolutni heroj trećeg dana Otvorenog prvenstva Francuske je Gael Monfis. Miljenik domaće publike priredio je prisutnima na Filip Šatrijeu istinski teniski spektakl režiravši senzacionalan preokret protiv značajno bolje rangiranog, ali ne i dovoljno iskusnog Sebastijana Baeza – 3:2 (po setovima 3:6, 6:3, 7:5, 1:6, 7:5).

Seznacionalan ukoliko uzmemo u obzir da je Monfis trenutno 394. teniser sveta, da je uveliko zagazio u 37. godinu života i da je prošle godine bio podvrgnut operaciji pete, pa je posle gotovo četvoročasovne borbe i pet odigranih setova jedva hodao posle meča.

Težak period je iza francuskog veterana. Nije mu na sportskom planu išlo za rukom. Otkako je u drugom kolu Montreala u avgustu prošle godine savladao Maksima Kresija, nije Monfis znao za pobedu na ATP turnirima. I bilo je i ovog utorka trenutaka kada se činilo da će niz produžiti za još jedan meč. Osvojio je 22-godišnji Baez uvodni set, uspeo da se u četvrtom vrati iz ponora (Monfis preokrenuo osvojivši drugi i treći set) i na startu odlučujućeg, petog otvori sebi autoput ka plasmanu u drugo kolo čime bi izjednačio sopstveni rekord na Grend slem turnirima.

Napravio je 42. teniser sveta dva brejka na otvaranju petog seta, poveo sa 4:0, servirao na 5:4 za pobedu i imao priliku da gurne Monfisa sa vrha litice. Smešio se Francuzu novi poraz, teško se kretao po terenu, igrao je sa bolnom grimasom na licu, ali nije želeo da se preda. Imao je i dobar razlog da ne odustane. I ne mislimo tu na frenetičnu publiku koja mu je konstantno davala vetar u leđa i ubrizgavala mu dodatnu dozu energije pri svakom narednom osvojenom poenu. Igrao je za ćerku koja je na svet stigla u oktobru prošle godine.

Kada je Baez potvrdio i drugi brejk (4:0), Monfis je krenuo na sve ili ništa. Stregla se ruka mladom Argentincu, nema sumnje da mu je kroz glavu prošao i meč drugog kola na istom ovom turniru prošle godine kada je ispustio dva seta prednosti protiv Aleksandra Zvereva… Monfis je zaigrao agresivnije, dva vezana gema dobio bez izgubljenog poena i za tili čas izjednačio. I kao da mu je u tom momentu ponestalo snage, zabrinuo je publiku novim izgubljenim servis gemom i pružio priliku rivalu da servira za meč.

Ipak, sa nekoliko preciznih udaraca kojima je počistio linije na Šatrijeu, nije dozvolio Argentincu da dođe ni do meč lopte. Naredni gem dobio je rutinski, a onda u 12. posle velike borbe, dugih razmena udaraca i jedne neiskorišćene meč lopte sjajnom bekhend paralelom uz malu pomoć mrežice iskoristio drugu i podigao čitav stadion na noge.

Usledilo je uobičajeno rukovanje sa rivalom i sudijom, da bi potom odšepao praktično na jednoj nozi do sredine terena kako bi pozdravio navijače koji su mu sve vreme skandirali. Slomile su ga u tom trenutku emocije, nema sumnje da je i umor uradio svoje, bacio se Monfis na parisku šljaku i ridao pred domaćom publikom.

"Na 0:3 u petom setu rekao sam sebi da nisam dobio nijedan meč otkako sam postao otac. Moja ćerka je ovde, u Parizu. Morao sam da pobedim za nju. Pokušao sam da iskoristim energiju publike. Nemam reči. Ne mogu ni da pričam. Jedino što mogu da kažem je – hvala vam", otkrio jeMonfis koji je bio prelomni trenutak meča što će se večno prepričavati u Parizu.