BILO JE TO OVAKO - Danska 1992. vs Grčka 2004: Kako se mere čuda? Golovi za dete na samrti i šta bude kad se ujedine svi bogovi sveta (VIDEO)

U više od pola veka dugoj istoriji EURA dva puta su se dogodile prvorazredne senzacije. Danska titula 1992. i grčka kruna 2004. Takva dva čuda na reprezentativnom planu teško da će se ponoviti u dogledno vreme... 

►Francuska 1960: Telegram u zadnji čas, ludi Jugosloveni i Frankovo samoubistvo
►Španija 1964: Nagrada za političke igrarije – domaćinstvo i titula Špancima
►Italija 1968: Sećanje na 300 čuda i novčić koji je odredio finalistu
►Brisel, Beograd i Rim: Totalni fudbal, totalna dominacija! A Panenka, pa to je zbog piva...
►Le Carré Magique – magični kvadrat progutao je sve
►Istorijski volej - samo sam zatvorio oči i opalio

Prvu polovinu devedesetih godina obeležila su velika politička previranja širom Evrope. Dve najmoćnije socijalističke zemlje, SSSR i Jugoslavija raspale su se, Sovjeti su zato igrali u Švedskoj '92. kao Zajednica Nezavisnih Država, dok su Jugosloveni vraćeni sa prvenstva zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Umesto njih na šampionat su otišli Danci (drugi u kvalifikacionoj grupi, iza Plavih) i kao rezerva postali prvaci Evrope. Do trijumfa Grčke 12 godina kasnije ta titula važiće za najveće čudo u istorji EURA...

I dok su se jedni raspadali drugi su se ujedinjavali – zvanični šampioni sveta iz Italije Zapadni Nemci, u Švedskoj će zaigrati pojačani braćom sa istoka.
“Nemačku više niko neće moći da pobedi”, grmeo Franc Bekenbauer po padu Berlinskog zida, a onda se u međuvremenu mangupski povukao sa mesta selektora kao prvak sveta i sav pritisak svalio na pleća Bertija Fogtsa, posmatrajući veliko čudo u finalu iz udobne lože Ulevija. Da, rezerve iz Danske bez svog najboljeg igrača Mihaela Laudrupa (zbog sukoba sa selektorom Nilsenom nije putovao na EURO) u borbi za trofej savladale su svetske šampione. Čak je bilo glatko. Bilo je 2:0.

Ako politiku ostavimo po strani apsolutni junak i čovek po kome će se pamtiti Švedska 1992. bio je legendarni vezista Brondbija i danski reprezentativac Kim Vilfort. On se tog leta suočavao sa strašnom porodičnom tragedijom pošto mu je ćerka bolovala od leukemije i bila na samrti. Posle remija sa Englezima i poraza od domaćina (eleminacija je bila izvesna) otišao je kući kako bi sa sedmogodišnjom Lin proveo njene poslednje dane. Ali njegovi drugovi u trećoj rundi iznenadili su Francusze (2:1), Šveđani odigrali pošteno, dobili Engleze i Vilfort je odjurio nazad u Geteborg. U polufinalu protiv moćnih Holanđana tukao je četvrti penal za Dansku i pogodio. Šmajhel je odbranio šut Marka van Bastena sa 11 metara i Nilsenov tim prošao je u finale. A tamo Pancer divizija. Efenberg, Zamer, Hesler, Klinsman, Ridle, Feler, Breme, Koler, Meler... Jezivo. Dva dana uoči konačnog obračuna Lin je pozlilo. Kim se ponovo vratio kući. Ćerkica mu je čim je došao sa bolničke postelje poručila da želi da gleda tatu u finalu...

Prvi gol za Dance postigao je Jensen u 18. minutu. U 78. visoki momak sa brojem 18 na dresu manirom najvećih driblera namagarčio je Tomasa Helmera, opalio i – pogodio! Sve je gotovo 2:0! Vilfort! Skakao je do oblaka! Nije bilo veće sreće...

Tri dana kasnije Kim Vilfort sahranio je sedmogodišnju ćerkicu Lin. Nije bilo veće tuge...

A na nebu, tamo gde je Lin sigurno otišla, na svaka tri ili četiri dana juna 2004, iznad Pirineja, punom parom radili su svi Bogovi ovog sveta. I radili su samo za Helene. Toga se već većina nas jako dobro seća. Na njihovoj klupi sedeo je zadrti Švaba Oto Rehagel, a igrali neki momci za koje mnogi do tada nisu ni čuli – Delas, Vrizas, Basinas, Zagorakis, Katsuranis, Karagunis, Janakopulos, Dabizas i naravno Haristeas. Ganjali su loptu kako su znali i umeli, iz sve snage i sve je to jako ružno delovalo. Nisu marili. Prošli su najtežu grupu sa Portugalom, Španijom i Rusijom. U četvrtfinalu izbacili su tada aktuelne šampione Evrope Francuze sa 1:0 (Haristeas), pa onda Čehe (opet 1:0, Delas u produžetku) i na kraju po drugi put tukli domaćine Portugalce. Opet 1:0. Opet Angelos Haristeas!

Svet je u neverici posmatrao šta to rade te fudbalske analfabete i ko ih je “ovlastio” za tako nešto...

DANSKA - NEMAČKA 2:0
/Jensen 18, Vilfort 78/

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Šmajhel (Danska), Angloma (Francuska), Blan (Francuska), Koler (Nemačka), Breme (Nemačka), Hesler (Nemačka), Efenberg (Nemačka), Gulit (Holandija), B. Laudrup (Danska), Bergkamp (Holandija), Van Basten (Holandija). 

NAJBOLJI STRELAC: Larsen (Danska), Brolin (Švedska), Ridle (Nemačka), Bergkamp (Holandija) po 3 gola.

*Leta 1992. poslednji put na EURU takmičilo se osam reprezentacije i po poslednji put za pobedu se dobijalo dva boda, a po prvi put igrači su na poleđini dresa imali ištampana svoja imena; Barselona je te godine po prvi put postala šampion Evrope savladavši Sampdoriju u finalu sa 1:0; Za najboljeg igrača Evrope proglašen je Van Basten, dok je Zlatnu kopaču “obuo” as Rendžersa Ali Mekoist; Rođeni su Nejmar, Eriksen, Gece...

PORTUGAL - GRČKA 0:1
/Haristeas 57/

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Čeh (Češka), Zambrota (Italija), Delas (Grčka), Karvaljo (Portugal), Seitaridis (Grčka), Zagorakis (Grčka), Maniš (Portugal), Nedved (Češka), Ronaldo (Portugal), Runi (Engleska), Baroš (Češka).

NAJBOLJI STRELAC: Milan Baroš (Češka) 5 golova.

*Leto 2004. i trijumf Grčke na Evropskom šampionatu zasenili su sve što se na celom svetu dogodilo te godine...

KASNIJE:
Engleska 1996 - njihova je tuga pregolema