Turnir za koji žive „preko bare“ ili 63 miša protiv jedne strašne Divlje mačke (VIDEO)

Spremite se, počinje verovatno najluđi turnir na planeti! Sve što vredi u univerzitetskoj košarci u Sjedinjenim Državama tražiće svoju kartu za besmrtnost i „ausvajs“ za Indijanapolis u kojem će četiri najbolja, ali i najsrećnija tima  krenuti u bitku za sveti gral američke amaterske košarke. Osim što je najveći izlog košarkaških talenata na svetu, NCAA turnir svake godine biva i najveće košarkaško groblje favorita, ponekad i pre početka Martovskog ludila. Sigurno je da će sve oči biti uprte u Kentaki trenera Džona Kaliparija koji je apsolutni favorit za osvajanje trofeja. Izostanak velikih škola poput nedavnog prvaka Konektikata koji predvodi jedan od najvećih univerzitetskih trenera u istoriji, Džim Kalhun, ili Marketa koji je znao da pokaže zube i najjačima najbolji je alarm već viđenim učesnicima Fajnal fora. Konektikat zbog suspenzije neće moći da se bori za naslov, a Market jednostavno nije bio dovoljno dobar. Takođe, nema ni Sirakjuza, ni Florida Stejta...

Dosta je kontroverzi već bilo, pre onog pravog, zbog sistema po kojem tim stručnjaka daje zeleno svetlo ili spušta rampu za učešće na turniru, a samo su pobednici konferencija bezbedni. Ostali „smrtnici“ među kojima neki i nisu tako smrtni čekaju na „ekspertizu“ koja ima vrlo, vrlo promenljive metode. Ponekad je presudan skor (čudnog li čuda), ali vrlo često se učesnici određuju nekim zamršenim matematičkim operacijama koje kasirka iz Njujorka, rančer iz Teksasa ili činovnik iz Ohaja ne mogu i – još bitnije – ne smeju da razumeju. No, nije ni to najstrašnije. Zastrašujuća je, zapravo, ad hok metoda ličnog utiska onih koji se pitaju ili u prevodu – među 64 „najbolje“ koledž ekipe u Americi idu oni za koje oko stručnjaka oceni da ne smeju da propuste Martovsko ludilo. Ili jednostavno presude dubok džep i čelične veze...

Kako bilo, 64 tima u četiri konferencije boriće se prvo za mesto u Svit Sikstinu, da bi četiri univerziteta koja na terenu pokažu da su najbolji otišla tamo gde svi „klinci“ ovog proleća žele da se nađu – u Indijanapolisu! Onaj ko želi titulu mora da dobije svih šest mečeva, a mine su svuda na putu. Favoriti, čuvajte se Martovskih ida!

SREDNJI ZAPAD

Popularni Midvest je verovatno konferencija u kojoj ćemo imati najvećeg favorita a to je naravno tim Kentakija koji je imao najbolji skor u čitavoj Americi u regularnom delu sezone i jedini neporaženi koledž sastav ove sezone. Gazili su Vajldketsi sve što im se našlo na putu, nanizali 34 pobede i stekao se utisak da je u ovako izjednačenoj sezoni tim velikog Džona Kaliparija prvi među jednakima, te da ne bi smeo da ima problema makar dok ne „izađu“ iz Klivlenda u kojem se igra turnir Srednjeg zapada. Nema tu izrazitih strelaca i momaka za koje već sada možete sa sigurnošću tvrditi da će za koju godinu biti superstarovi NBA lige, iako se Karlu Taunsu prognozira jedno od top tri mesta na idućem draftu. Međutim, Tauns je tek treći strelac tima sa 9,7 poena u proseku, prvi je Aron Harison sa 11,3, ali prava snaga Divljih mačaka leži u činjenici da skoro svaki igrač može da iskoči na jednom meču, pa je šest Kaliparijevih momaka na proseku od 8,4 ili više poena po utakmici. Kentakiju se prognozira lagani prolaz u Svit Sikstin, a onda i na Fajnal for u Indijani, da bi najozbiljniji takmaci bili Kanzas koji će sa Perijem Elisom i Frenkom Mejsonom pokušati da pomrsi račune Vajldketsima, ali ne pre borbe za overu ulaznice za Indijanapolis. Tu su i Notr Dam, Merilend, kao i Vičita Stejt koji, zahvaljujući prirodi takmičenja, ali i nekom svom kvalitetu možda mogu do najboljih četiri, ali je realnije očekivati da se Kanzas oklizne pre finala Srednjeg Zapada, negoli da se to desi Kentakiju. Ne bi trebalo da bude previše drame u Klivlendu, ali nikad ne reci „nikad“ na NCAA turniru.

ZAPAD

Nema dileme da je prvi favorit za osvajanje Zapadne konferencije je Arizona. Komitet koji rangira timove dao je prednost Viskonsinu, ali većina novinara i analitičara se slaže u oceni da je tim za koji igra naš Dušan Ristić značajno zreliji i kvalitetniji u ovom trenutku. Naravno, zasigurno prognozirati bilo šta što će se desiti na „Big densu”, kako Amerikanci vole da zovu NCAA turnir, apsolutno je nemoguće, pa se tako ne želimo previše baviti pukim predviđanjima. Arizona je toliko moćna atletski da nemate legitiman način da ih napadnete. Perimetar i reket pokrivaju jednako dobro, a tranziciju rešavaju kao profesionalci. Ekipa koja bi uvek mogla da iznenadi jeste Severna Karolina. Iako već šest sezona nisu uspeli da se domognu Fajnal fora, ipak pored svog imena imaju upisanih pet naslova šampiona koledž košarke, te iskusnog Roja Vilijamsa na trenerskoj poziciji koji je dva puta doneo šampionski pehar u Čapel Hil. Iako su ove sezone zabeležili neozbiljnih 11 poraza, na visokoj su drugoj poziciji po broju skokova i asistencija u čitavoj Americi. Mnogi smatraju da će se Kentaki prošetati do titule, ali ako postoji jedna ekipa koja može atletski da se suprotstavi Kaliparijevoj „plavokrvnoj“ kaznenoj ekspediciji, to je Arizona. Bejlor je treći nosilac na Zapadu pa samim tim zavređuje pažnju, ali ipak ne bismo smeli da Medvedima damo previše na značaju jer su u svim jakim utakmicama ove sezone kući otišli kratkih rukava. Kanzas im je očitao lekciju tri puta, a najbolniji poraz je bio onaj u polufinalu turnira Big 12 gde je Bejlor sveden na 52 poena. Očekuje se da u finalu verovatno najslabije konferencije ove sezone gledamo duel Viskonsina i Arizone.

ISTOK

Vilanova je prvi nosilac na Istoku i verovatno najozbiljniji tim u toj Konferenciji. O kvalitetu još jednih Divljih mačaka verovatno najbolje govori činjenica da su ubedljivo osvojili jaku Big Ist diviziju sa samo dva poraza na 34 meča, te bi njihov poraz zaista bio senzacija, makar ako se dogodi u prva dva ili tri kola takmičenja u Sirakjuzu. Bek Darun Hilijard apsolutni je lider ovog tima, njegov najbolji strelac i momak koji na svojoj poslednjoj godini pokazuje da bi uskoro moga da uskoči u „velike patike“ odraslih u NBA ligi. Međutim, Istok važi za možda i najslabiju konferenciju ove sezone, nijedan tim iz ovog dela žreba ne bi bio favorit na Fajnal foru, pa je shodno tome baš sve moguće. Virdžinija je drugi favorit pošto je osvojila ACC diviziju sa skorom 29-3 što je bilo dovoljno da se nađe ispred Djuka, Notr Dama i Lujvila. Kada smo već kod Lujvila, njih nikada ne treba potcenjivati uprkos dosta slaboj sezoni. Međutim, Rik Pitino i uprava univerziteta su izgleda „okrenuli par brojeva“ i eto njih na mestu četvrtog nosioca. Pitino je previše ozbiljan i iskusan trener, možda i najbolji u ovom delu žreba, pa se ne treba šaliti sa njim. S druge strane, tu su i blagi autsajderi poput Providensa, Mičigen Stejta ili Oklahoma Stejta koji će pokušati da iskoriste svaku priliku ili slabiji dan gorenavedenih koledža, pa bi Istok, iako prilično slab, mogao da bude i najzanimljiviji deo žreba za gledanje.

JUG

Strašni Jug, sa strašnim Djukom, sa strašnim Dažilom Okaforom pod košem je, bar na papiru, najujednačenija konferencija. Čini se da svaki par u drugoj rundi ima tim koji je ili favorit, ili bar može da napravi glupost. Pored Djuka legendarnog Majka Kžiževskog, Buldozi iz Gonzage važe za najozbiljniji tim. Mark Fju je ponovo iznenadio sve i napravio tim boljim nego što su eksperti očekivali. Pre sezone nisu ni bili ni u TOP 10 timova u Americi, da bi se vrlo brzo popeli na treću poziciju na famoznoj rang listi. Počistili su ne tako atraktivni WCC turnir bez ikakvih trzavica. U finalu su razbili sasvim pristojnu ekipu Brigam Jang i ubacili im 91 poen. Tim koji će biti najzanimljiviji za gledanje je verovatno Džordžtaun. Džon Tompson III, trener ekipe je nestabilan koliko i igra njegovih momaka. Sposobni su da odigraju utakmicu na 180, ali i na 100 poena. Dešava se da prime 85 i dobiju deset ralike, kao i da prime 65 i dožive poraz. Junior D’Vontes Smit-Rivera je, uz to što ima apsolutno fantastično ime, u pravom smislu te reči dinamit od košarkaša. Visok je jedva 190 centimetara, a na to ima 100 kilograma mišićne mase, brz je kao struja i ne libi se da šutne sa bilo koje udaljenosti. Viskonsin je na svojoj koži osetio šta može omaleni bek, kada im je u novembru sasuo 29 poena uz šut spolja 5-6. O Djuku ne treba trošiti reči. Majkove ekipe su uvek orijentisane ka osvajanju tunira, trener reprezentacije SAD-a svoje klince od malena uči pobeđivanju, a ne pravi od njih prospekte za budućnost, tako da od Blu Devilsa možete da očekujete da protutnjaju do polufinala Juga, gde će ih sačekati, bar se nadamo, Džordžtaun i simpatični D’Vontes Smit-Rivera.

Nekako u potpunom ludilu kada su u pitanju sumee koje se vrte oko golobradih sportista današnjih dana, Amerikanci uspevaju da svoje klince koliko-toliko sačuvaju od novčane oluje koja je zahvatila čitav svet. Možda je baš to glavni razlog zbog kojeg Marč Mednes nosi istu čar već decenijama unazad. Stoga neka se zamisle svi oni koji ne mogu da napune dvoranu, arenu, halu, stadion ni jednom godišnje a kamoli 50 puta, šta pogrešno rade i zašto je to tako. Ako 20.000 navijača dođe na utakmicu da iz sveg srca bodri 12 golobradih klinaca koji će se posle koledža preseliti u portorikansku ili venecuelansku ligu, zašto je to nemoguće u nekim drugim uslovima gde je sport mnogo kvalitetniji, a ulog mnogo veći? Eto teme za razmišljanje. A vi, dok mozgate uživajte u događaju za koji živi čitava Amerika, koji onaj deo nacije čiji se timovi nisu našli na turniru baci u očaj, a odabrane u apsolutni trans.

Da vam bude još lepše i zanimljivije dok gledate Marč Mednes, posetite mozzartbet.com i tipujte utakmice sa NCAA turnira.

Pišu: Grujica Andrić i Uroš Orlović

(FOTO: Action Images)