Živkovićevi ugovori crno na belo: Ima ih dva, Đurić i Grubor poklonili 15 odsto menadžerima?!

Cele zime gađali su se drvljem i kamenjem, aktuelna, ali i bivša uprava Partizana svaljivale su odgovornost na Jovicu Živkovića, porodica i menadžer na upravu kluba, da bi danas na misterioznom sajtu Football Leaks, koji već mesecima otkriva tajne iz sveta fudbala - i koji nijednom do sada nije demantovan, mada su ga agenti nazivali ucenjivačkim - osvanuo i ugovor crno-belih sa Apolonom i Andrijinim zastupnicima.

Crno na belo potvrđeno je da je Partizan 18. avgusta 2014. godine za 1.200.000 evra prodao Apolonu 50 odsto ekonomskih prava na ugovor Andrije Živkovića i da je pritom prihvatio uslov da se kiparski klub pita o budućnosti mladog fudbalera. U suprotnom, Partizan će - što je sada i slučaj - morati da isplati Apolonu 50 odsto od ugovora koji je odbio (plus godišnja kamata od 10 odsto), a kako je Benfika nudila 5.000.000 evra stižemo do one sume od 2.500.000 koliko je beogradski klub dužan Kipranima.

Inače, propisima je zabranjeno da se menadžeri, a javna je tajna da je Apolon pod direktnim uticajem Pinija Zahavija, mešaju u transfer politiku klubova. Ali kako se ovde zvanično pita klub - Apolon - a ne menadžeri, iskorišćena je rupa u propisima.

Novina je da je uslov bio da zainteresovani klub Andriji Živkoviću ponudi ugovor sa platom od minimum 400.000 evra godišnje.

Razilaženja postoje i kad su procenti od preostalih 50 odsto u pitanju. Partizan jeste imao 25 odsto, a tvrdio je da je preostalih 25 bilo u vlasništvu Andrijinog oca Jovice. U zvaničnom ugovor sa Apolonom, navodi se da je dogovore sa predsednikom Draganom Đurićem i četvoricom članova Upravnog odbora, mada se potpisi ne razaznaju dobro, navodi se da Jovici pripada 15 odsto, a Živkovićevom menadžeru 10 odsto. Na ugovoru nema ni Jovičinog ni potpisa menadžera.

U ugovoru je i klauzula po kojoj bi Partizan imao pravo i na dodatnih 10 odsto od Apolonove zarade, ali samo pod uslovom da profit kiparskog kluba na transferu prevaziđe granicu od 4.000.000 evra. Sve preko toga delilo bi se po jednačini 90 odsto Apolonu, 10 odsto Partizanu. Apolonu je, pak, ostavljena mogućnost da za 600.000 evra od Partizana otkupi i preostalih 25 odsto ekonomskih prava u vlasništvu srpskog kluba.

Pomalo bizarno, mada ne i nelegalno, pa čak i donekle logično kad je surovi biznis u pitanju, Partizan je na sebe preuzeo i obavezu da u iznosu od najmanje 3.000.000 evra osigura Andriju Živkovića u slučaju povrede - što je predviđeno tipskim ugovorima - ali i smrti.

Ono što je posebno interesantno je, međutim, to što je 22. avgusta 2013. godine potpisan još jedan ugovor i to sa menadžerskom agencijom Dony managment za koju radi Živkovićev agent Predrag Đorđević, a koju je u ovom slučaju zastupao izvesni Kenet Džordž Entoni Hil.

Njime je praktično Partizan menadžerima poklonio 15 odsto vlasništva nad ekonomskim pravima Živkovićevog ugovora. Zato što, namerno ostavljamo slovne greške, “klub prihvata da su DMAG i AGENT investirali u obuku,razvo,  trenitranje i predstavljanje igrača Živković Andrije na sledeće načine:
"Pratili razvoj i davali sportske savete igraču,
Omogućili igraču kvalitetno napredovanje u karijeri, kvalitetan rad, takmičenje i na taj način prezentaciju igrača,
Pružio druge usluge koje su vezana za pravilno napredovanje igrača,
Omogućio KLUBU kompletnu prednost u pregovorima sa igračem u odnosu na druge klubove u zemlji i inostranstvu".

Ovaj ugovor parafirao je generalni sekretar Partizana Darko Grubor.

Svi kasniji finansijski gubici crno-belih upravo su tu i začeti. Kako je Andrija Živković do isteka ugovora ostao u Humskoj, iako je suspendovan još od početka februara, troškovi ovog nakaradnog poslovnog poteza pašće isključivo na teret Partizana.

Eto kako 1.200.000 evra može da bude i mnogo više kada se zanemare klupski interesi.