Da li znate koji Srbi imaju najviše nominacija za Zlatnu loptu? Modrić nije prestigao Džaju...

Ono što odmah upada u oči jeste podatak da je od 45 izdanja u prošlom veku, u čak 33 Jugoslavija - ona velika ili skraćena - imala makar jednog predstavnika u završnom glasanju. Rane šezdesete godine obeležio je Dragoslav Šekularac sa ukupno tri nominacije, od kojih je jedna završena četvrtim mestom. Bilo je to nakon Mundijala u Čileu na kome je Šeki briljirao i doveo Plave do polufinala. Dugo je veliki as Crvene zvezde slovio za prvog favorita, ali onda je nasrnuo na sudiju u Nišu i 'akcije' su mu drastično pale.

Završio je sa 26 bodova, 39 manje od Čehoslovaka Jozefa Masopusta. Između su bili su Euzebio i Karl Hajnc Šnelinger.

U istoj dekadi (uvodne godine) u 30 najboljih našli su se i Miloš Milutinović, Vujadin Boškov, Bora Kostić, Blagoje Vidinić, Milan Galić (dva puta). Najbolji plasman posle Šekularca zabeležio je upravo Galić - osmo mesto, deset bodova.

Zanimljivo da u godini kada je išao do finala Kupa šampiona (1966), nije bilo nikoga iz Partizana...

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim vodi sa dva razlike na poluvremenu, i tip “iz keca u kec” ili “iz dvojke u dvojku” je odmah dobitan

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih (do sredine) pripali su Draganu Džajiću. Čak sedam nominacija zabeležio je po mnogima najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena i po tome ga nije pretekao ni Luka Modrić?! Najveće dostignuće Zvezdine treće zvezde je treće mesto posle finala Evropskog šampionata u Italiji 1968.

U prvoj polovini sedamdesetih dve nominacije imao je jedan od najubojitih napadača Evrope u ono vreme - Josip Skoblar (Zlatna kopačka Evrope); sredinom te decenije isti učinak zabeležio je Slovenac Brane Oblak, a početkom osamdesetih i Vladimir Petrović Pižon.

Niko od njih nije mogao bolje od šeste pozicije...

Period između 1982. i 1987. može se smatrati najslabijim u istoriji velike države u ovom segmentu, pošto u četiri od tih šest godina nije bilo nominovanog igrača. Stvar su samo donekle izvadili Safet Sušić 1983. i Vahid Halihodžić 1985. Prvi je zauzeo 15. mesto sa osam bodova, drugi 21. sa samo dva.

Od 1988. do 1991, u slavnom razdoblju Crvene zvezde, nekoliko njenih igrača našlo se u 30. Dragan Stojković - Piksi tri puta, Dejan Savićević i Robert Prosinečki po dva i Darko Pančev jednom. Iz tog perioda datira jedna od najvećih kontroverzi Zlatne lopte. U godini kada su crveno-beli postali šampioni Evrope, za najboljeg igrača proglašen je Žan Pjer Papen, centarfor u finalu poraženog Olimpika iz Marselja. Dejan Savićević, Darko Pančev i Lotar Mateus te sezone podelili su drugu poziciju, sa 69 bodova manje: 141 prema 42.

Ako ćemo po 'umetničkom dojmu', po utisku (makar bio i pomalo subjektivan), dileme nije bilo - morao Dejo. Mada, ruku na srce, brojke su radile za Papena. Francuz je na 50 utakmica u svim takmičenjima postigao 36 pogodaka (šest na devet utakmica u Kupu šampiona); Savićević na 39 mečeva 14 golova (tri na sedam susreta u Kupu šampiona).

Genije je noseći dres Milana kasnije zavredeo još dve nominacije, što ga (sa ukupno četiri) svrstava na treće mesto EX-YU, iza Džajića i Modrića.

Savićević i Boban

Devedesetih godina Predrag Mijatović i Davor Šuker bili su najbliži 'svetom gralu' što ga je mnogo godina kasnije Luka dotakao. Peđu je 1997. ubedljivo pobedio Brazilac Ronaldo (222:68), dok je godinu dana kasnije sličan ishod bio u duelu Zidan - Šuker (244:68). Ovde zaista nije bilo naročitih zamerki, niti dilema...

Posle Mijatovića i Šukera među nominovanima su se (bez šanse za visok plasman) našli još Siniša Mihajlović i Zlatko Zahović, nakon čega sledi velika rupa. Za 15 godina dva puta Nemanja Vidić i Edin Džeko. Tačka.

Vidić je, uostalom, pored pomenutih Tadića i Vlahovića jedini srpski igrač u TOP 30 u ovom veku?! Svi zajedno sakupili su manje od 20 bodova i nemaju bolji plasman od Vidinog 16. mesta.

SVE NOMINACIJE, POZICIJE U TRCI ZA ZLATNU LOPTU
I BROJ BODOVA IGRAČA SA EX-YU PROSTORA

1956: /

1957: Miloš Milutinović (14. mesto, 4 boda)

1958: Vujadin Boškov (14. mesto, 3 boda)

1959: /

1960: Bora Kostić (12. mesto, 7 bodova), Dragoslav Šekularac (19. mesto, 2 boda), Blagoje Vidinić (23. mesto, 1 bod).

1961: Dragoslav Šekularac (10. mesto, 5 bodova)

1962: Dragoslav Šekularac (4. mesto, 26 bodova), Milan Galić (8. mesto, 10 bodova)

1963: /

1964: /

1965: Milan Galić (17. mesto, 2 boda)

1966: /

1967: Zvezdan Čebinac (20. mesto, 3 boda)

1968: Dragan Džajić (3. mesto, 46 bodova), Mirsad Fazlagić (24. mesto, 1 bod), Ivica Osim (24. mesto, 1 bod)

1969: Dragan Džajić (12. mesto, 6 bodova)

1970: Dragan Džajić (6. mesto, 24 boda), Josip Skoblar (22. mesto, 2 boda)

1971: Josip Skoblar (6. mesto, 18 bodova), Dragan Džajić (15. mesto, 3 boda)

1972: Dragan Džajić (18. mesto, 1 bod)

1973: Dragan Džajić (23. mesto, 1 bod), Vladislav Bogićević (23. mesto, 1 bod)

1974: Branko Oblak (19. mesto, 1 bod)

1975: Branko Oblak (11. mesto, 9 bodova), Josip Katalinski (17. mesto, 4 boda), Dragan Džajić (27. mesto, 1 bod)

1976: Ivan Ćurković (7. mesto, 12 bodova)

1977: /

1978: /

1979: Safet Sušić (15. mesto, 5 bodova)

1980: Vladimir Petrović – Pižon (22. mesto, 2 boda)

1981: Vladimir Petrović - Pižon (16. mesto, 5 bodova), Zlatko Vujović (19. mesto, 4 boda)

1982: /

1983: Safet Sušić (15. mesto, 8 bodova)

1984: /

1985: Vahid Halihodžić (21. mesto, 2 boda)

1986: /

1987: /

1988: Dragan Stojković (20. mesto, 1 bod), Dejan Savićević (20. mesto, 1 bod)

1989: Dragan Stojković (6. mesto, 19 bodova)

1990: Dragan Stojković (12. mesto, 2 boda), Robert Prosinečki (12. mesto, 2 boda)

1991: Dejan Savićević (2. mesto, 42 boda), Darko Pančev (2. mesto, 42 boda), Robert Prosinečki (5. mesto, 34 boda)

1992: /

1993: Alen Bokšić (4. mesto, 29 bodova)

1994: Dejan Savićević (9. mesto, 8 bodova), Zvonimir Boban (24. mesto, 1 bod)

1995: Dejan Savićević (16. mesto, 12 bodova), Davor Šuker (17. mesto, 10 bodova), Zvonimir Boban (23. mesto, 5 bodova)

1996: Davor Šuker (6. mesto, 38 bodova), Alen Bokšić (13. mesto, 12 bodova), Predrag Mijatović (16. mesto, 9 bodova)

1997: Predrag Mijatović (2. mesto, 68 bodova)

1998: Davor Šuker (2. mesto, 68 bodova), Predrag Mijatović (16. mesto, 10 bodova)

1999: Siniša Mihajlović (13. mesto, 12 bodova)

2000: Zlatko Zahović (12. mesto, 8 bodova)

2001: /

2002: /

2003: /

2004: /

2005: /

2006: /

2007: /

2008: Nemanja Vidić (21. mesto, 3 boda)

2009: Edin Džeko (13. mesto, 12 bodova), Nemanja Vidić (16. mesto, 8 bodova)

2010: /

2011: /

2012: /

2013: /

2014: /

2015: Ivan Rakitić (23. mesto, 0.05%)

2016: Luka Modrić (17. mesto, 1 bod)

2017: Luka Modrić (5. mesto, 84 boda), Jan Oblak (26. mesto, 4 boda), Edin Džeko (28. mesto, 2 boda)

2018: Luka Modrić (1. mesto, 753 boda), Ivan Rakitić (19. mesto, 4 boda), Mario Mandžukić (25. mesto, 2 boda), Jan Oblak (25. mesto, 2 boda)

2019: Dušan Tadić (20. mesto, 5 bodova)

2020: /

2021: Luka Modrić (29. mesto, 0 bodova)

2022: Luka Modrić (9. mesto, 20 bodova), Dušan Vlahović (17. mesto, 1 bod)

2023: Luka Modrić (10. mesto, 19 bodova), Joško Gvardiol (25. mesto, 1 bod)

2024: /

2025: /

2026: /

NAPOMENA: Od godine raspada SFRJ boldovana su imena samo srpskih i crnogorskih fudbalera

BROJ NOMINACIJA (UKUPNO 38)

7 - Dragan Džajić
6- Luka Modrić
4 - Dejan Savićević
3 - Davor Šuker, Dragan Stojković, Dragoslav Šekularac, Predrag Mijatović
2 - Josip Skoblar, Branko Oblak, Alen Bokšić, Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Safet Sušić, Milan Galić, Nemanja Vidić, Edin Džeko, Ivan Rakitić, Jan Oblak, Vladimir Petrović
1 - Miloš Milutinović, Vujadin Boškov, Bora Kostić, Blagoje Vidinić, Zvezdan Čebinac, Mirsad Fazlagić, Ivica Osim, Vladislav Bogićević, Josip Katalinski, Ivan Ćurković, Vahid Halihodžić, Zlatko Vujović, Darko Pančev, Siniša Mihajlović, Zlatko Zahović, Mario Mandžukić, Dušan Tadić, Dušan Vlahović, Joško Gvardiol