Blagojević na konferenciji: Nemojte drvlje i kamenje ka Simiću! Ništa nije rekao sudiji

Ne vredi. Partizanu se nije dalo. A dao je sve od sebe. Doslovce. Bio je smislen, odvažan, efikasan i opet se u Beograd vraća tužan. Kao na evropskoj premijeri ove sezone, tako i na kraju međunarodnog puta.

S tom razlikom što je na Kipru zaslužio poraz, a u Edinburg prolaz. Dobio je meč (3:2), bio bolji od Hibernijana, a na kraju mu nije preostalo ništa drugo osim da Škotima stisne ruku i poželi sreću u dvomeču sa Legijom.
„Neverovatan scenario ko zna koji put. Situacije sa prošle i ove utakmice su baš takve - neverovatne. Tužni smo, istovremeno ponosni na grupu mladih momaka i na svemu što je prikazala. Više od dva sata tokom dvomeča smo igrali sa fudbalerom manje, a i u tim trenucima, kad je bilo 11 na 11, izgledali smo prilično dobro. I da smo prošli ne bi bilo nezasluženo. Da je na snazi pravilo dvostruke vrednosti gola u gostima vredi mi bismo se radovali. Ostaće ovo u pamćenju mladim momcima, po negatvnom osećanju, ali je istovremeno i veliko iskustvo. Pred njima je lepa budućnost ako momci nastave da rade kao dosad“, pokušavao je da pronađe odgovarajuće reči Srđan Blagojević.

Nije lako treneru Partizana, jer je njegov tim vodio 2:0 posle prvog dela, kad je „sakrio“ loptu Škotima. Kakve su mu li se misli motale po glavi tad?
„Isto bih rekao igračima i da je bilo 0:0 i da smo gubili posle prvih 45 minuta. Pokušavamo sve vreme da ne zavisimo od rezultata, rapsoloženja i protivnika, jer se držimo naših principa, da igramo na isti način. Čak i posle crvenog kartona. Scenario je zbog toga bio teži, jer se i protivnik pita. Nije bilo nikakvih promena u ideji igre, bez obzira što smo istopili prednost“.

A kad je Partizan vratio dvomeč na početak, desilo mu se - Kiran Bouvi! Spektakularan gol napadača Hibernijana je zapanjio i domaće navijače.
„Ne znam da li sam nekad video takav pogodak u životu. Tačno je prelomio... Ne utakmicu, ali smo vodili 2:0, kontrolisali dešavanja na terenu, bili bliži trećem pogotku... I onda, neko postigne takav gol, koji preokreće automatski i ambijent i publiku a utiče na rast samopouzdanja domaće ekipe“.

Samo tri minuta posle te golčine Nikola Simić je isključen, zbog čega se deo javnosti pita kako izlečiti dečije bolesti.

„Fokusirao bih se na dobre stvari, ne na problematične. Istakao bih angažovanu, predanu, posvećenu i kvalitetnu igru Partizana. Moram da ponovim, nije bilo lako dva sata u dvomeču sa igračem manje, a bili smo blizu i tako da prođemo. Ne bih ulazio sad u situacije koje smo bolje mogli da rešimo, iako ćemo ih analizirati. U meni dominiraju tuga što nismo prošli i ponos zbog svega prikazanog“.

I ne samo to.
„Sve što se dešavalo na utakmici predstavlja veliko iskustvo. Uživao sam u svemu, osim u epilogu. Hoću da pohvalim naše navijače, jer su se baš čuli. Naravno, i domaće, kako su bodrili Hibse“.

Veliku pažnju je privukao detalj iz nadoknade prvog poluvremena, crno-beli su već imali 2:0, kad je neko od defanzivaca Hibernijana igrao rukom (procena sudije je da se njome oslonio na travu), a ne samo da nije bio penal, nego je Nikola Simić tad zbog prigovora dobio žuti karton, kasnije pretvoren u crveni.

„Nisam hteo da ga opterećujem u pauzi između dva poluvremena, samo sam rekao Ugrešiću i Simiću da povedu računa, jer na klupi nismo imali štopera. Ne bih na Simića da svaljujemo drvlje i kamenje, to je deo odrastanja. Trebalo bi pogledati situaciju, da li je bilo tako ili nije. Nisam dobro video ni da li je bio penal, ali znam da mi je Simić kazao kako ništa nije rekao sudiji. Fudbal je bio ovog puta bio surov prema našoj deci“, rekao je Blagojević.