Čudo prirode

Nedavno nam je jedan čovek blizak dešavanjima u evropskom fudbalu rekao da se iz znatiželje raspitivao u kakvom je stanju Zlatan Ibrahimović. Milan je ušao sa Ibrom kao jednim klasičnim špicem u sezonu i za mnoge je bilo nerealno da očekuju da Ibrahimović u tim godinama iznese sezonu i odigra svaku utakmicu. Milan je tu mnogo rizikovao…

“Ma jesi lud? Trenira kao 'pas', može ovako još par godina”, rekao je tom čoveku Ante Rebić koji sa Zlatanom deli svlačionicu od početka godine.

I to je sve što treba da znamo o čudu prirode zvanom Zlatan Ibrahimović. Oni koji ga ne vole zbog njegove arogancije ga nikad neće ni voleti. Oni koji ga vole otkako se pre 20 godina pojavio na velikoj sceni će ga voleti još više. Ali definitivno svi moraju da ga poštuju.

Jer ono što Zlatan Ibrahimović radi na terenu u 40. godini je čudo prirode.

(©AFP)

Posle pet kola u Seriji A, Ibrahimović je prvi strelac lige sa šest golova. Iako je propustio dva meča zbog korona virusa. I to dva meča protiv malih timova Specije i Krotonea, kojima bi sigurno zatresao mrežu. Uostalom, na gostovanju Bolonji je dao dva, u derbiju protiv Intera još dva i još dva sinoć u derbiju protiv Rome. Za prvi mu je bilo dovoljno 108 sekundi na terenu!

Ukupno je Ibrahimović od dolaska u Milan dao 18 golova na 25 mečeva u 2020. godini. To nije nikakav rekord. Efikasniji od njega u ovoj godini su Levandovski, Ronaldo, Lukaku, Haland, Imobile…

Ali niko od njih nije na pragu pete decenije u životu i niko od njih ne nosi sam na leđima mladi tim koji je bio lišen bilo kakvog samopouzdanja.

Sve dok Ibra nije zakoračio u svlačionicu zimus, Milanova ekipa je bila demoralisana, uplašena i nesvesna svojih kvaliteta. Njegovim dolaskom se sve promenilo. Doneo je taj svoj karakteristični duh prkosa. Možemo reći i balkanskog inata. Ali pre svega pobednički mentalitet. Ibra nije želeo da poslednje godine karijere troši na plivanje u proseku i presipanje iz šupljeg u prazno, što je bila Milanova svakodnevica poslednjih godina. Došao je da pobeđuje i naterao saigrače da veruju u te pobede. Alesio Romanjoli nosi kapitensku traku, ali se zna ko je od zimus gazda u Milanu.

Krenulo je malo sporije. Zlatan je dao četiri gola na 10 mečeva, a Milan je ostvario pet pobeda uz dva poraza. I tada je korona prekinula sezonu.

Kada se Milan vratio na teren posle tri i po meseca, bio je to potpuno drugačiji tim. Ibrahimovićev tim. Za nepoverovati kakva promena u igrama, stavova u glavama Milanovih igrača. Od tada traje serija nepobedivosti Rosonera. Tačno 22 utakmice. Ibra je igrao na 15 utakmica u tom nizu, dao isto toliko golova i zabeležio još pet asistencija.

(©Reuters)

Ali njegovo najveće dostignuće je što je preporodio neke potpuno izgubljene saigrače. Hakan Čalhanoglu kojeg Milanovi navijači nisu mogli očima da vide, sa Ibrom igra fudbal života. Frank Kesi je lider ekipe, Teo Ernandez je izrastao u jednog od najboljih levih bekova na svetu, Ismael Benaser briljira na poziciji plejmejkera, danski veteran Simon Kjer igra kao mladić, a Ibrino prisustvo je dalo krila mladićima poput Rebića, Leaa, Salemakersa, a očekuje se da isti uticaj ima i na novajlije Tonalija, Braima Dijaza, Haugea, Dalota…

Milan je sa prosekom od 24 godine i 34 dana ubedljivo najmlađa ekipa u Seriji A ove sezone. I neočekivani lider posle pet kola sa 13 od mogućih 15 bodova. Mogao je da ima i maksimalan učinak da sinoć nije prokockao pobedu protiv Rome.

Greh je reći da velikan poput Milana izgleda šokantno na prvoj poziciji na tabeli Serije A. Ali s obzirom šta je sve sedmostruki prvak Evrope preživeo prethodnih godina, ovo zaista jeste senzacija. Pa makar i posle pet kola.

Isto tako niko još ne sme da iznese ozbiljnu prognozu da je Milan kandidat za titulu. Još je rano i deluje nerealno. Plasman u Ligu šampiona bi za početak bio ostvarenje velikog cilja u dugo čekanom procesu oporavka posrnulog velikana. Ali s obzirom kako je Milan krenuo sa Ibrom, kakav fudbal igra i kako su direktni konkurenti krenuli da posrću, možda ovo zaista bude sezona u kojoj bi i Rosoneri mogli da se nešto pitaju u šampionskoj trci. Mada još jednom kažemo, baš je rano jer trka za titulu je maraton, a ne sprint.

A Ibrahimović trenutno sprinta. Igra bez zamene, “trenira kao pas” i ima ogromnu želju da baci Italiju pod noge. Naravno, moraće negde da dođe i do zamora, krenuće povrede, suspenzije, pad forme… Ipak je ovo neiskusan tim. I pitanje je da li Ibra može u 40. godini može da nosi taj tim cele sezone na leđima.

On veruje da može.

(©Reuters)

Kada je zimus dolazio u Milan posle posle dve godine “rekreativnog fudbala” u američkoj MLS ligi, mnogi su to smatrali očajničkim potezom sa obe strane da se malo uglanca izgubljeni sjaj na obe strane. Milan nije bio atraktivna sredina za neka veća imena, a Ibra nije imao bolje ponude. Zvali su ga iz Bolonje, Njukasla, Lidsa, Švedske, nekih južnoameričkih velikana… Sve je to bilo ispod njegovog renomea, a imao je želju da se sa porodicom vrati da živi u Milano.

Maldini i Boban su uspeli nekako da ubede američke vlasnike i glavnog čoveka u klubu Ivana Gazidisa da dovede čoveka koji je u penzionerskim godinama. Rezultati su tada bili loši, Milanu je bio hitno potreban igrač koji će odmah doneti kvalitet i praviti razliku u malim utakmicama. Maldini i Boban su znali da je Ibra jedino rešenje i Gazidis je nekako dao zeleno svetlo da se sklopi dogovor sa Minom Rajolom. Ibra je pristao na malu platu i šestomesečni ugovor. Samo da se vrati. I da im pokaže. 

Gazidisova dugoročna vizija Milana je bila da poput Arsenala kupuje jeftino, dovodi mlade igrače, prodaje ih skupo, a da ga za navijače i rezultate baš briga. Hteo je da dovođenjem Ralfa Rangnika od Milana napravi lansirnu stanicu mladih talenata i da američki vlasnici nemaju potrebu za trošenjem sopstvenog novca.

Međutim, u Italiji to ne ide baš tako. Milan je mnogo veći zalogaj od Arsenala i uprkos slabim rezultatima prošlih godina je uvek pod pritiskom javnosti, uvek se traži više i par pobeda je dovoljno da 80.000 navijača napuni tribine San Sira i zaurla. Međutim, kao čovek koji slabo poznaje suštinu fudbala i važnost emocije u ovom sportu, Gazidis je potcenio Ibrahimovića.

Ibra je od dolaska praktično kidnapovao klub i počeo da ga oblikuje po svome. Da on nije promenio mentalitet ekipe, Stefano Pioli bi verovatno bio smenjen, na njegovo mesto bi došao Rangnik, oterao Šveđanina i krenuo sa poslom kao u Salcburgu i Lajpcigu. Ali Ibra je pokrenuo tu neverovatnu lavinu, blindirao Piolija i srušio plan o dolasku Rangnika.

“Rangnik? Nikad nisam čuo za tog tipa”, rekao je Zlatan letos dok se Gazidis lomio da li da kvari ono što je stvoreno za par meseci i dovede Nemca.

(©Reuters)

Nemac je sam odustao kada je shvatio da će kod navijača i javnosti biti dočekan na nož ako zbog njega odu Ibrahimović i Pioli. Paolo Maldini je uspeo da smiri situaciju i da trenera i Ibrahimovića veže novim ugovorima. Ovoga puta je Ibra diktirao uslove i posle višenedeljnog natezanja je naterao Milan da mu ponudi najveći ugovor u ekipi vredan 7.000.000 evra neto godišnje.

“Star sam, to više nije tajna. Godine su samo broj. Odlično radim, postižem dobar balans i osećam se dobro. Ja sam predsednik, igrač i trener. Jedino negativno u tome je da imam platu kao igrač. Da sam ovde od prvog dana sezone, osvojili bismo 'skudeto'. Ovo nije moj Milan, sve je sada drugačije. Ciljevi više nisu ono što su nekad bili, oni za koje sam mislio da su ciljevi Milana. Želim da vodim borbu za 'skudeto' i za Ligu šampiona. I dalje uživam da igram, ali ne igram za ugovor”, rekao je Ibrahimović letos pre nego što mu je klub ispunio uslove.

Izgleda da se nije šalio i da zaista veruje u te priče o "skudetu". Ne mogu brojke, golovi i asistencije da objasne značaj koji ima za tim Milana. Način na koji vuče ekipu, komanduje, kako ide u duele, koliko se troši i šta sve pokušava da izvede na terenu… Impresivno! U derbiju protiv Intera se pored dva postignuta gola ceo meč rvao sa štoperima Nerazura, uništio Kolarova, pokupio im većinu lopti u duelima, na kraju mrtav umoran uklizavao da preseče loptu u 90. minutu… Neverovatno za čoveka koji je nedavno napunio 39. godina.

(©Reuters)

Nemoguće je prognozirati šta će dalje da urade Ibrahimović i Milan. Očigledno je da ovom timu nedostaje još mnogo toga i da je morao da se pojača makar igračima za klupu. Ali ni ovo do sada nije bilo očekivano.

Ibrahimović igra kao da sutra ne postoji i kao da je svaki trenutni meč najvažnija stvar na svetu. Od pet utakmica koje je odirgao od početka ove sezone, čak četiri je proveo na terenu svih 90 i kusur minuta. On sa 39 godina nema ništa protiv da igra dva puta po 90 minuta nedeljno. Samo je protiv Seltika izmenjen sredinom drugog poluvremena kada je Milan već vodio sa 2:0. Želi da igra i uživa u svakom minutu na terenu. Svaki dobar potez, svaka pohvala javnosti, svaki pogled straha u očima protivnika hrani njegov ego i čini ga još moćnijim.

Zato želi da igra stalno i to je vrlo jasno stavio do znanja treneru Stefanu Pioliju. Kada se ova serija bez poraza zahuktala u nastavku prošle sezone, Pioli ga je uglavnom menjao u drugom poluvremenu. Verovatno iz najbolje namere da ga sačuva. Ali je Ibra u meču protiv Bolonje poludeo na trenera prilikom izmene i pred svima mu sasuo u lice.

“Sledeći put, menjaš nekog od ovih ostalih, a ne mene! Hoću da dam gol”, uhvatile su kamere Zlatana kako drži lekciju treneru pored aut-linije.

(©AFP)

Svestan krucijalne važnosti Ibrahimovića za ekipu i njegovu buzdućnost u klubu, Pioli nije bio sujetan, uvređen ili povređen. Prihvatio je Zlatanovu burnu reakciju, želju da bude vođa i od tada ga je samo jednom zamenio u utakmicama Serije A. Na 3:0 protiv Sampdorije, deset minuta pre kraja kada je Ibrahimović dao dva i namestio treći gol.

Kada je rekao da je predsednik, trener i igrač, Šveđanin se nije šalio. On zaista odlučuje zahvaljujući svojoj fudbalskoj moći. Promenio je odluku gazde kluba ko će biti trener. Tom istom treneru određuje koliko će igrati. A na terenu je očigledno šta radi.

Po njegovim izjava i objavama na društvenim mrežama se vidi da uživa u svemu ovome i da je gladan velikog uspeha na kraju karijere. Nikada se niko nije vratio iz Amerike u Evropu i pravio ovakvu razliku u vrhunskom fudbalu. Samo ON. I to ga verovatno pokreće pošto je dočekan sa skepsom. A Ibrahimović nikako ne podnosi samo jednu stvar – ravnodušnost prema njemu.

Uživa da ga obožavaju, voli i da ga ne vole, ali neće dopustiti sebi da bude neki tamo običan tip na kojeg ne obraćaju pažnju. Iako niko u Milanu ne priča o "skudetu" i svi bi odmah potpisali da se klub vrati u Ligu šampiona. Ali u Zlatanovom srcu gori vatra jača od svih drugih. On nema vremena da čeka. Hoće sve i hoće to odmah.