F. VeselinovićDeset sekundi u koje staje srpski strah: Neke stvari su zabranjene
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 10.09.25. | 14:24
Poraz od Engleske sramotan, manje zbog rezultata, koliko zbog korelacije Stojkovićeve optimistične uvertire i nezapamćene bojazni, nemoći i propusta na terenu
„Ako ne možeš da letiš, trči. Ako ne možeš da trčiš – hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi, ali šta god radio – samo nastavi da se krećeš napred.“
Reči Martina Lutera Kinga kao šlagvort za rezime jedne tužne, nedopustive fudbalske večeri u Beogradu. Ali i šire.
Izabrane vesti
Dobro se zna ko su evropski i svetski fudbalski visokoletači. I nije sramota kada vam Španija, Engleska, Francuska, Argentina ne dozvole da raširite krila i osetite strujanje vazduha.
Ali, čemu onda, zaboga, izmišljanje populističkog optimizma bez ikakve argumentacije, svesnog čačkanja lava za kojeg sami znate da će vas pojesti.
„Što ne bismo pobedili? Mislim… Jel zabranjeno? Ja koliko znam nije zabranjeno“, rekao je Dragan Stojković dan pre najtežeg poraza otkako je marta 2021. godine preuzeo selektorsku funkciju. A onda tridesetak sati kasnije, stadion Rajko Mitić, nikad inferiornija Srbija i ono čuveno „This escalated quickly”.
Te, euforične injekcije Piksi je ubrzgavao Orlovima u početnoj fazi svog mandata i bile su svrsishodne jer je Srbija u timu imala veći kvalitet, kreacju (čitaj: Dušana Tadića, Sergeja Milinkovića Savića, Mitrovića u zenitu karijere…), igrala kompetitivan fudbal i verovala u sebe i znala da poleti. Kada se pomenuto izgublio (znamo kada i kako), kada su kolena oronula, pa fudbalski hod postao otežan, veštački, neutemeljeni optimizam pretvorio se u stvar lošeg ukusa. Više ga niko „ne pije”, više mu niko ne veruje. Reči više ne znače ama baš ništa.
Jer kada javno pričate o pobedi nad Engleskom, onda vam je mnogo toga zabranjeno.
Ne mislimo na majstoriju Morgana Rodžersa i kao iz topa ispaljenog Maduekea kod drugog gola Engleza. Takve stvari jednostavno pripišete majstorstvu moćnijeg tima i nastavite dalje.
Nedopustivo je da vam se u prvih desetak sekundi utakmice, kada bi i niški FK Car Konstantin krenuo reda radi u početni presing protiv, recimo Crvene zvezde, gotovo cela ekipa po automatizmu krene nazad u sopstveni šesnaesterac. Kakvu poruku šaljete rivalu, na svom terenu, pred 40.000 ljudi!?
Nedopustivo je da kada vam Engleska, posle petnaestak minuta igre, ponudi prvu priliku da krenete napred, ponovo pošaljete poruku strahopoštovanja, bojazni od malo jačeg presinga…
Nedopustivo je da jednog od najboljih napadača planete i autora preko 400 golova u karijeri pustite da se prošeta šesnaestercem kod kornera, da vam igrači u dve situacije kod golova iz prekida lutaju po šesnaestercu. Prekidi su postali ozbiljna fudbalska nauka koja pravi razliku, Arsenalov specijalista Nikolas Žover je postao maltene planetarna fudbalska zvezda zbog načina na koji tobdžije napadaju i opsedaju šesnaesterac. Zato umesto neprimereno visokih očekivanja, više rada na sebi i svojoj reprezentaciji za koji je, deluje kasno.
Zabranjeno je pominjati pobedu, a približiti se golu protivnika… Pa ni kroz centaršut. Srbija iz otvorene igre gotovo da nije bila ni blizu da podigne loptu sa boka u protivnički šesnaesterac.
Zabranjeno je, a i naivno, misliti da ćete sa dva brža, ali fizički nedovoljno moćna igrača, pritom van svojih pozicija, iznenaditi velikog trenera kakav je Tomas Tuhel.
Dragan Stojković se, kao što smo već pisali, poslovično sopstvenu odgovornost sakrio iza nemoći svog, a moći protivničkog tima. I razlika u kvalitetu je nesporna. Ali bila je i u Kataru kada je Saudijska Arabija na čelu sa prekaljenom trenerskom lisicom Erveom Renarom, šokirala Argentinu, pa kada je jedna Australija, domaćeg selektora Grema Arnolda, napravila dva zicera protiv Gaučosa i umalo sudar osmine finala odvela u produžetke (2:1)… Primeri su brojni.
Pobedu niko nije tražio. Samo makar nekoliko intervala smislenosti i konkretnosti... Da Marakana ustane na noge, da se stadion probudi, da se izbegne veče sramote.
Ili naravučenije: Nemoj misliti da možeš da letiš, ako ti je hod nestabilan. A o kretanju napred s početka priče, ono za Srbiju suštinski ne postoji još od Katara.
