Fudbalska priča s Mehmedom Ćosićem: U Srbiji krila najbolja, ali nije ni njima lako s nama

(Od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)

Od Veleža do Radničkog - stara hemija, ista filozofija, nova energija i nivo fudbala. Feđa Dudić i Mehmed Ćosić, kombinacija koja traje već godinama. Bek kragujevačkog tima i šef struke istog sarađuju još od dana u Mostaru, ali ono što sada zajedno grade u Šumadiji deluje kao najzrelija verzija njihove zajedničke fudbalske priče. Ćosić bez ustezanja kaže da je Dudić taktički napravio ogroman iskorak u odnosu na period u Veležu, jer Mozzart Bet Super liga traži više, traži detalj, traži viziju. A Dudić je ima. "Bukvalno nam opiše utakmicu i tako se i odvija", ističe u razgovoru za Mozzart Sport 28-godišnji bek koji je za nepunih pet godina sa Dudićem iskusio mnogo toga - od evropskih kvalifikacija i osvajanja Kupa BiH do ponovonog izleta u Evropu sa Radničkim.

Ali u Kragujevcu ne kriju da se tu ne završavaju njihove ambicijame: žele više, žele bolje, žele iskorak. I pre svega iskupljenje za prošlogodišnje ispadanje od Mornara na startu evropskog puta. Iskupljenje koje će tražiti protiv pobednika dvomeča SJK – Klaksvik i još važnije - pred svojim navijačima. Istorijski prvi meč u Evropi prošle godine bili su primorani da igraju u Leskovcu, ove će igrati kod kuće, na Čika Dači. I to bi, veruje Ćosić, moglo da napravi prevagu u njihovu korist.
“Postoji mala doza pritiska, da pokažemo da se nismo zadovoljili time što smo izašli u Evropu. Spremno čekamo, imamo sreću da možemo da gledamo protivnike od kojih će jedan igrati protiv nas, tako da ćemo da ih skautiramo i dobro se pripremimo. Misli su nam prvo na utakmici protiv Novog Pazara, pa onda da se pokažemo u Evropi. Prvu utakmicu igramo kod kuće, da pokušamo uz pomoć naših navijača da ostvarimo što bolji rezultat i da posle odemo gore i završimo posao ako Bog da“, počinje desni bek Radničkog priču za Mozzart Sport.

Kog god da se na kraju nađe sa suprotne strane, bilo iz Finske ili sa Farskih Ostrva, prvi rival Radničkog na evrosceni – nadamo se ne i poslednji – neće biti preterano atraktivan, svakako ni izbliza kvalitetan da izazove na strah u taboru Kragujevčana. Mada je i sa Mornarom bio isti slučaj prošle godine pa znamo kako se završilo. Ipak, sada je situacija dosta drugačija.
“Prošle godine je veliki problem bilo igranje van našeg grada i Čika Dača. Verujem da smo i potcenili protivnika, plus to neigranje kod kuće, jer iako smo se u Leskovcu osećali lepo, nije to – to. Da smo prošle godine igrali na Čika Dači došlo bi 15.000 navijača, bilo bi drugačije sve, navikli smo tamo da igramo. I zato mislim da će glavni faktor da napravimo nešto više biti Čika Dača“.

To ‘nešto više‘ Dudić i ti napravili ste i u Veležu pre četiri godine. Prošli dva kruga kvalifikacija u Ligi konferencije, eliminisali AEK u drugoj rundi, odigrali nerešeno i sa Elfsborgom u prvoj utakmici trećeg kola…
“Te godine je i AEK nas dosta potcenio, kao što smo na neki način mi potcenili Mornar. Pred tu utakmicu protiv AEK-a sedeli smo na klupi kao što mi sada sedimo i pričali kako ćemo ih dobiti sto posto. Ušli smo u utakmicu sa ogromnim samopouzdanjem, nismo njih precenili niti smo sebe potcenili, a kad tako kvalitetno uđeš možeš u Evropi da napraviš rezultat. Videli smo i prošle sezone Borac u Ligi konferencije, napravio je bolji rezultat u Evropi od svih ostalih sa Balkana. Sve se može kad si fokusiran i veruješ“.

Kod Dudića, čini se, svi veruju. Nisi jedini koji baš pod njegovom trenerskom palicom igra najbolji fudbal karijere u Kragujevcu.
“Naglasio bih da se dobro trenira, sve ovo je plod dobrih, kvalitetnih treninga. Dosta se radi na oporavku i mislim da je to ključan faktor, naravno, uz kvalitet igrača, trenera i stručnog štaba koji nas stalno guraju da budemo što bolji. Kako mi rastemo s njima, oni rastu s nama, svi smo shvatili njegovu viziju i već sada javnost u Srbiji i šire zna šta može da očekuje od nas“.

Zna i Dudić šta može da očekuje od tebe. Sarađivali ste tri sezone u Mostaru, a kada je video da si slobodan na tržištu, doveo te je i u Kragujevac pre godinu i po dana. Možeš li da uvidiš neke razlike u njegovom radu sada i tada u Veležu, koliko se promenio, unapredio?
“Suština je ostala ista mada mislim da se dosta unapredio što se tiče taktike. U suštini je on većinu tih stvari radio i u Veležu, ali je ovde zahtevnija liga i onda i on uči neke nove stvari. Na primer kako da se postaviš protiv Crvene zvezde. Tamo ti nemaš takvog protivnika. Tako da mislim da se dosta unapredio taktički i svih stvari što se tiče fudbala, ali su treninzi u suštini ostali isti, bili su isto ovako naporni, intenzitet je takođe bio isti. Sada se nadogradio što se tiče detalja, bukvalno ide do toga da nam neko ne proda aut, neku uigranu akciju. I tada je obraćao pažnju na detalje, ali ne toliko jer i liga nije bila ovako kvalitetna. Da je kvalitet bio kao što su ovde Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina, sigurno bi ulazio ozbiljnije u detalje, ali sada ide do najsitnijeg detalja da ništa ne bi moglo da nas iznenadi. Bukvalno nam opiše kako će se utakmica odvijati i u 80-90 posto tako i bude“.

Njegova filozofija umnogome zavisi od bekova i njima može da bude posebno mučna budući da od vas traži da igrate u oba pravca.
“Jeste, jeste, posebno kada igramo protiv kvalitetnih krilnih igrača, a u svakoj ekipi su uglavnom po dvojica takvih. Ali on tako kaže, možeš – možeš, ne možeš – ne možeš. Prilagodili smo se, ja već duže radim sa njim, skoro pet godina, tako da sam spreman na sve to i baš kroz te treninge na kojima sve radimo smo spremni da na utakmici odgovorimo na ono što on želi. Čak je nekad krilnim igračima teže da prate nas nego nama da pratimo njih“.

Možeš li da pojasniš zbog čega?
“Teže je kad si bek i stalno se ubacuješ, onda on mora da te prati, i što se ti više nametneš on će imati manje svežine da te posle napada. Gledamo, na primer, Pariz, vidite kako igraju, dvojica bekova su stalno u završnici. Nemoguće je sve to pohvatati, pogotovo što mi imamo moć ponavljanja i ubacujemo se iz drugog plana pa protivnici donekle i zaborave za nas. Imamo osećaj za prostor, napadamo iz drugog plana većinom, traži to od nas, to je taj moderan fudbal. Ali uvek kaže ‘prvo odradi defanzivne zadatke‘, sve što odradiš posle gore je samo plus. Stalno nas tera da idemo gore ha-ha-ha iako kaže ‘prvo si bek“.

Ali od silnog ‘ponavljanja‘ i vama vremenom ponestane svežine.
“Svako ko ne igra ne zna koliko je teško, imate igrače koji po potrebi mogu da odigraju tu poziciju i onda kad dođe trenutak da treba da odigra kaže ‘vraćaj me na moju poziciju‘. Nikome nije prijatno, ali što budeš spremniji, što više možeš da izdržiš, to će tebi više pomoći. Posle i treneru, ekipi, klubu, ali prvenstveno tebi kao igraču, da se osećaš bolje, da možeš više ofanzivno i defanzivno da se ponavljaš što jeste teško“.

Kao što je i u fudbalu generalno teško ponavljati uspehe. Međutim, zasad vam dobro ide, drugu uzastopnu sezonu zaredom ste ćete igrati na međunarodnoj sceni i shodno tome verovatno postoji ambicija da se istorijski period u Kragujevcu kruniše osvajanjem trofeja.
“Sigurno da postoji. Borimo se za što bolji plasman u ligi, ali i za Kup. Živimo za to, voleli bismo, naravno da bi to bilo lepo. Kao što je bilo u Veležu, dva puta smo izborili Evropu i treći put uzeli kup. Nadam se da bi moglo da bude isto i u Radničkom. Naravno, tu su Zvezda, Partizan, dosta je kvalitetnih ekipa i puno je teže to uraditi ovde sa nešto manjom kvalitetnom ekipom od njih, ali opet jedna je utakmica, nikad se ne zna. Ove sezone smo jedini pobedili Zvezdu, ako bi se potrefilo da dođemo do finala nikad se ne zna“.

U tome bi značajno moglo da pomogne to što se tim nije značajno promenio u odnosu na prošlu sezonu. Zapravo, osim golmana Marka Miloševića niko od startera nije napustio tim.
“Ostala je okosnica, igrači koji su tu u ovih godinu i po dana otkako sam ja tu što je veoma bitno. Opet, ako nastavimo ovako da igramo ne znam koliko će biti realno da se svi zadrže jer je kvalitet igrača dobar. Dok smo tu, na okupu, treba da se fokusiramo samo na Radnički, na našu igru i da klub podignemo koliko možemo. Naravno, doći će vreme kada će igrači početi da se prodaju, ali za sada smo zadržali okosnicu, videćemo šta će doneti budućnost“.

Konkretno tebi bi mogla da donese novi poziv u reprezentaciju. Dva gola i pet asistencija, među defanzivcima manje jedino od Ebenezera Anana iz Crvene zvezde, na kraju i zasluženo mesto u timu sezone Mozzart Bet Superlige. Sigurno da sve to budi nadu da bi poziv iz državnog tima mogao da stigne na Čika Daču. Dudić te je putem medija u domovini već ‘preporučivao‘ selektoru Sergeju Barbarezu.
“Naravno da postoji nada. Kada je Dedić (desni bek Salcburga, prim.aut.) bio povređen bilo je naznaka, ali na kraju nije bilo ništa od toga. Čast je i privilegija, svaki igrač se nada da će dobiti poziv, posebno nakon dobrih igara, dobre sezone, kao dokaz da neko to prati. Iščekivao sam, ali znam kako je, selektor Barbarez ima svoj fond igrača i njih rotira. Mislim da svakog igrača koji dobro igra, ne samo mene, treba nagraditi. Videćemo šta će biti, spreman sam uvek“.

Kao što si mahom bio spreman na duele sa protivničkim krilima. Ipak, nije baš da te nijedan nije namučio.
“Iskren da budem, dosta sam se sa Serijem mučio mada sam uvek igrao dobro protiv njega, uvek sam mu bio blizu. Ima još dosta dobrih krila, ali protiv njega sam se uvek trudio da mu budem blizu, da mu ne dam da se okrene. Jer ako se okrene, onda je gotovo. Ima nisko težište, brzo sklanja loptu, ide na tebe u punom sprintu, čeka tvoju reakciju… Dobro barata s loptom u malom prostoru, nezgodan je, brz, žilav, i kad misliš da si tu on se nekako iskobelja i izvuče loptu“.

Mehmed Ćosić u duelu sa Piterom Olajinkom (©MN Press)

Ko je, pored Serija, još bio nezgodan za čuvanje?
“Olajinka isto dok je igrao krilo dosta je bio dobar, pravio mi je dosta problema. Ali nekako sam uvek bio na svom nivou i da krila koja sam čuvao nikad mi nisu postigla direktno gol posle duela. Desi se od pet put da me jednom, dva puta prođu, ali mislim da sam u 70-80 odsto utakmice učinio da budu nevidljivi. U svakoj ekipi imate ponekog. U Pančevu imate Cvetkovića, isto je dobar i nezgodan, kad sam pratio plej-of video sam ga. Iz Čukaričkog Đorđević, taj mali koji je odigrao dve-tri utakmice na krilu je isto nezgodan, IMT Lučić i Radočaj“.

Na osnovu tvojih reči reklo bi se da su u Mozzart Bet Superligi najbolji fudbaleri igraju na krilnim pozicijama?
“Sigurno, smatram da jesu. Barem ja to osetim kad igram protiv njih ha-ha-ha. Ali i mene to čini boljim bekom, bolje se spremam, uvek sam fokusiran, našpanovan“, zaključio je Ćosić.