Holandski šmek u Topoli: Ko je novi trener TSC-a, saigrač Romedala, učitelj Vajnalduma i Bergvajna

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Idila je prekinuta odlaskom Žarka Lazetića u Tel Aviv, usledili su dani lutanja. Pokušaj sa prvim inostranim trenerom u Bačkoj Topoli (Dean Klafurić) nije prošao, ali uprava TSC-a se nije tako lako odrekla ideje da “uveze znanje“, pa je na klupu seo Darije Kalezić. U Srbiji možda ne toliko poznato ime, no svakako strateg interesantne karijere. I barem po CV-u čovek koji će imati šta da prenese igračima, jer nijedan trener ne bi mogao da potraje čitavu deceniju u holandskom fudbalu a da nema bar nešto u svom priručniku igre.

Kalezić je životni put počeo u Švajcarskoj, gde su mu te 1969. živeli roditelji, te se i on rodio tamo. Brzo se vratio u Mostar, a kao prvi klub u njegovoj biografiji stoji Mladost Doboj Kakanj. Nekoliko dobrih sezona u mlađim kategorijama Lokomotive iz Mostara preporučilo ga je Veležu, pa je u redove Rođenih stigao po želji nikoga drugog do Vahida Halihodžića. Ipak, ratna zbivanja sele ga potom nešto dalje, u Metković iz Neretve i u hrvatsku ligu. Bio je tada na probi i u splitskom Hajduku, ali nij euspelo, pa se 1994. preselio kod roditelja u Holandiju i tu je sve zaista počelo.

Prvi klub u zemlji Lala bio mu je Den Boš. Posle samo jedne sezone, postao je član RKC Valvajka, u kojem će provesti narednih sedam godina. Kakav je utisak ostavio u Den Bošu, govori i činjenica da je u to vreme plaćen 450.000 evra. A, šta tek reći za RKC, koji mu je i posvetio dokumentarac pod imenom “Vojnik Valvajka“ . Uspeo je da sakupi 141 utakmicu u Erediviziji i da postigne četiri pogotka kao defanzivac. U redovima Rimokatoličke kombinacije (što je u prevodu značenje skraćeniae RKC) delio je svlačionicu sa Miodragom Božovićem, Dejanom Govedaricom, Željkom Petrovićem, Radoslavom Samardžićem, ali i Denisom Romedalom, Halidom Bularuzom. Pre igračke penzije, odigrao je još jednu sezonuza Velež, pa poslednje tri u Holandiji, noseći dres Apeldorna i De Grafšapa.

Klub u kojem je okačio kopačke o klin mu je i ukazao poverenju kao treneru. Prvo je vodio mladu selekciju plavo-belih iz Detinhema, potom postao pomoćnik u prvom timu Henku Van Steu, da bi februara 2009. bio imenovan za šefa struke. Usledio je ekspresan uspeh, pošto je već naredne sezone uveo tim u Erediviziju. Tada je poneo i nagradu za trenera sezone u drugoj ligi Holandije. Izborio je i opstanak u eliti, da bi se zatim preselio u komšijsku Belgiju. Na vrlo kratak period, jer je posle samo par meseci i 21 takmičarske utakmice došlo do razlaza sa Zulte Varegemom.

Gotovo duple manje utakmica je imao na klupi Stokport Kauntija, borio se tim grčevito za opstanak u petom rangu engleskog fudbala, i pokušao je da ugasi požar sa Kalezićem, pa je posle samo mesec dana došlo do rastanka. Vratio se, gde bi drugo nego u Holandiju, da preuzme Jong PSV, rezervni sastav kluba iz Ajdnhovena. Tavorili su dve sezone na sredini tabele druge holandske lige, ali se Kalezić može pohvaliti da je trenirao imena poput Žoržinja Vajnalduma, Remka Pasvera, Tima Matavža, Nikole Isima-Mirina, Stivena Bergvajna ili Andrije Lukovića i Aleksandra Boljevića.

Predvodio je jednu sezonu Rodu, uspeo da je sačuva u eliti holandskog fudbala, da bi do prevremenog razlaza došlo jer je Kalezić javno kritikovao tadašnjeg tehničkog direktora kluba Tona Kanena, uz ironičnu primedbu da je pomenuti “predugo prodavao automobile“, pa više nema mnogo dodira sa fudbalom. U Saudijskoj Arabiji se zadržao vrlo kratko, posle svega pet prvenstvenih utakmica, nakon čega je usledio otkaz Al-Tavuna. Naredna destinacija bio je Novi Zeland, a u redovima Velington Finiksa ostao je ni godinu dana pre nego što je samostalno napustio klub.

Od februara do decembra 2019. sedeo je na klupi ekipe Makasar u Indoneziji, gde je stigao i njegov drugi trofej u trenerskoj karijeri, kada je sa ovim klubom osvojio tamošnji kup. Posle okončanog izleta u Aziju i Okeaniju, ponovo se vratio Darije Kalezić u Holandiju, u redove drugoligaša iz Mastrihta. Nakon godinu dana, preuzeo je Jong Utreht, da bi potom dve godine predvodio i Ado Den Hag. U nedavno okončanoj sezoni, stigao je do četvrtog mesta i plej-ofa za ulazak u Erediviziju, gde ga je porazio Telstar.

Ono što se može zaključiti je da kao trener Kalezić preferira napadački fudbal, formaciju 4-2-3-1 ili 4-3-3. TSC će pokušati sa njim da uradi dupli posao. Prvo, da afirmiše veći broj mladih igrača koje planira da od početka priprema uvrsti u prvi tim, i drugo, da se ponovi izbori za Evropu. Sve uz njegovu primesu holandskog fudbala, i pečat kao trenera naviknutog na drugačiji sistem rada u odnosu na ovdašnji. Baš zato su dugo birali ovog leta Topolčani, želeći da dovedu trenera na duže staze. Izbor je na kraju pao na Darija Kalezića, uz naravno činjenicu da je umalo posao „pokvario“ Vlada Radenković, čiji dolazak se izjalovio u poslednji čas.