Idealnih 11 Gorana Bogdanovića: Njih bih voleo da imam u timu da sam trener...

“Ja 18 godina, a tamo sve same legende koje sam do juče, kao igrač Druge srpske lige, gledao na TV-u. Branio je Omerović, onda Radović i Rojević bekovski par, Ljuba Radanović i Vermezović štoperi, vezni su bili Smajić, Uške Vučićević, Đelmaš, Plavi Stevanović, u špicu Varga i Živković. I sad se ježim kada se setim tih imena. Kakvi su igrači bili u onoj staroj Jugoslaviji”...

“Ipak, krasio me je taj neki fudbalski bezobrazluk i bez pardona sam počeo da koristim ‘biciklicu’ na treninzima. Prva ‘mušterija’ bio mi je Rojević, kao levi bek, pošto sam ja igrao po desnoj strani. Stari šaljivdžija Mića Radović odmah je od toga pravio šou, pitao je Rojevića zašto mi ne čupa uši, a-ha-ha."

“Danas se u mnogim školama fudbala taj dribling zove mojim imenom. To je stvarno velika čast i baš sam ponosan, jer očito da je ostalo nešto iza mene, što će se prepričavati iz generacije u generaciju".

Goran Bogdanović proveo je osam godina u Partizanu, računajući i onu jednu što je protekla dok je služio vojni rok. Odigrao je 187 zvaničnih utakmica i postigao 17 golova. Osvojio je tri titule sa crno-belima, jedan Kup Jugoslavije i jedan Superkup.

Svoju ‘bicikleta-magiju’ potom je prodavao Špancima, igrajući za Maljorku, Espanjol i Ekstramaduru. Početkom novog milenijuma vratio se u rodni grad i tu završio karijeru 2004, osvojivši pre toga Kup Srbije i Crne Gore sa tadašnjim Sartidom.   

“Timove sam sastavio, mogao bih da ih izdiktiram odmah, ali zamolio bih ipak za još neki dan strpljenja ako nije problem. Da razmislim još malo”...

Naravno, nema problema.

Na vezi smo ponovo bili iduće nedelje...
“Nisam imao nikakvih izmena, ostaje sve kako sam poređao. Moram priznati, mislio sam da će ovo biti mnogo lakši zadatak. Ispostavilo se da je mnogo teško, zaista mnogo teško. Zbog toga sam odlučio da suzim krug i da biram između igrača koje sam imao prilike da gledam ili da igram sa njima”.

“Pa i tako, nekoliko dana sam odlazio u krevet razmišljajući o timovima. Dugo nisam mogao da zaspim”.

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Koji je bio vaš osnovni princip izbora?
“Odlučio sam se za igrače koje bih ja voleo da imam u timu da sam trener. Naravno, moram još neka imena da pomenem koja su bila u najužem krugu za idealnih 11. Kod Partizana to su golman Omerović, legendarni Sale Ilić, čovek sa najviše utakmica u crno-belom dresu, pa Miloš Đelmaš, Jokanović, Varga, Krčmarević, Vermezović, Plavi Stevanović”...

Za trenera ste ‘postavili’ Golca...
“I tu je mnogo velikih imena. Odlučio sam se za Ivana Golca jer mislim da smo pod njim igrali najatraktivniji fudbal, uvek za gol više. To je bila ona čuvena sezona kada smo igrali sa Seltikom, Groningenom, Dinamom iz Bukurešta”.

Ko je još konkurisao za Zvezdin idealni tim?
“Imao sam na umu i Vladu Stošića, Ljukovčana i mlađeg Diku kao golmane, Boška Đurovskog, Binića, Boru Cvetkovića, Jovicu Nikolića, Milana Jankovića, koji je kasnije igrao u Realu iz Madrida. Jedino oko trenera nisam imao dilemu - onaj koji je napravio najveći uspeh za mene je najbolji: Ljupko Petrović”.