Ili ga pustiti zauvek, ili mu dajte ozbiljnu minutažu

Driblinzi posle kojih rival završava na zadnjici, mogućnost da igra u viskom intenzitetu presing, vrlo dobre tehničke mogućnosti... Sve što je Vladimir Lučić demonstirao u pobedi Crvene zvezde nad Debrecinom (3:1) nije ništa novo kada je u pitanju rođeni Beograđanin.

Znao je Vladimir Lučić tokom prethodne četiri godine da oduševi bivše stručne štabove i zvezdašku javnost, i povremeno podseti zašto su ga tokom staža u Prvoj Ligi Srbije nazivali „malim Kataijem“. Međutim, od kada je redovan na pripremama seniorskog tima Crvene zvezde, Vladimir Lučić je stalno u bestežinskom stanju. Dovoljno dobar da predstavlja vlažan san i tihu patnju sportski direktora svih klubova iz Mozzart Bet Superlige (Vojvodina letos nudila milion evra), nedovoljno konkretan da u jakoj konkurenciji na Marakani dobije ozbiljnu minutažu u kontinuitetu.

U tom lavirintu krajnosti Vladimir Lučić se svideo Baraku Baharu, predstavljao bonusa na početku mandata Vladana Milojevića, ali je ujedno bio i maneken malera. Kada god je trebalo da iskorači na veliku scenu, kao legitiman kandidat za startnu postavu, ofanzivni vezista se suočavao sa problemima i povredama. Pokidao je ligamente na gostovanju TSC-u u februaru 2024. godine, ove jeseni, kada je Crvena zvezda kuburila sa ofanzivnom potencijom, morao je na operaciju krajnika. I logično je što treneri i ljudi iz kluba nisu  videli u njemu stabilno i dugoročno rešenje.

Povremeno je Vladimir Lučić i sam kumovao takvom raspletu. Nikako nije mogao da uprosti igru, pa su driblinzi bivšeg člana IMT-a i Čukaričkog okarakterisani kao najbolji i najjaloviji lažnjaci u Srbiji. A i šire. Sećaju se sigurno navijači Crvene zvezde kako je dva puta Vladimir Lučić na krivoj nozi hvatao igrača takve klase kao što je Kai Voker, i bio inicijator žurke maloborjnih Delija u kopu na Etihadu. Imao je „tadićevske“ poteze Vladimir Lučić i tokom ostalih mečeva Lige šampiona.

Ali malo je tu bilo konkretnosti. Pauza izazvana operacijom krajinka, uoči Zvezdinog odlaska u Antaliju, pokrenula je priču o tome da bi Vladimir Lučić mogao ponovo da ode na šestomesečnu pozajmicu. Međutim, reči Dejana Stankovića posle dva gola u mreži Debrecina ukazuju da bi srpski šampion mogao da dobije novu snagu u ofanzivnom delu manevra.
„Lučić je sigurno ozbiljan kanidat za startera u važnim mečevima. Videli ste šta može. Samo treba da nastavi da radi kao do sada“, poručio je Dejan Stanković.

Možda pohvala Zvezdinog šefa stručnog štaba nešto nagoveštava. Tačno je da je srpski šampion pun u ofanzivnom delu, ali je Vladimir Lučić pokazao da, bar za početak, može budnim da drži Nemanju Radonjića. Da ga tera da stalno na maksimalnom broju obrtaja. Nije zanemarljiv podatak da je Lučić delovao zaista dobro kada se rotirao na terenu sa Aleksandrom Kataijem. Bio je nešto između krila, desetke i drugog napadača.

Biće izazov Vladimir Lučić za Dejana Stankovića i kompletan sportski sektor crveno-belih. Došao je do zida, i sigurno je da Lučić više ne može da bude „jo-jo“ igrač koji stalno ide i vraća se sa pozajmice. Vreme je da ga Zvezda pusti, ili što je u ovom trenutku realnije da mu da ozbiljnu minutažu do juna.