Kompani, hvala ti: Gospodine Nonšalantni, vaša sloboda - naše uživanje

Naravno da nije isto kada vam, kao nekada Ronaldinju i Del Pjeru aplaudira publika na Santjagoo Bernabeuu nakon što su njenom timu održali fudbalski čas i kada to čine domaći navijači na stadionima što ne pripadaju evropskim velikanima. Ali, opet, ako više desetina hiljada ljudi počne da klepeće dlanovima (dobar deo i ustane) i časti vas aplauzima, znači da je vaš fudbal, u njihovim očima, bio veći od debakla koji ste im priredili. A to, verujete, nije lako... To znači da je posredi bila briljantnost koju će taj stadion dobro upamtiti.

(2,10) PSŽ (3,60) Čelsi (3,60)

Sinoć se u Bergamu desila jedna od najboljih individualnim predstava sezone 2025/26. Napravio je Majkl Olise na severu Italije lutkarsko pozorište, a marionete su bili gotovo svih na terenu. Bajern je igrao kako je Francuz svirao, Atalanti je vezao noge i (gomlanske) ruke u čvor.

Ne igra sa spuštenim štucnama, ali često odaje utisak da tera loptu s rukama u džepovima. Možda zato što je toliko siguran u svoje noge, zato što zna da kada krene, protivnik već kasni... Za korak ili dva kada mu je namera da postigne gol, za misao i delić sekunde, kada se nameri da isti spakuje.

Na internet "ulici" ga bije glas da je gospodin Nonšalantni... Zaista, podseti nekad na tipa kojeg jednom i nikada više, iskopaju iz telefonskog imenika da spasu fudbalski termin, ekipa koja ga ne poznaje i sa kojom treba da zaigra se uhvati za glavu jer je došao u trenerci i patikama za svaki dan, pre nego što počne da deli lopte kao da ceo život igra sa istim ljudima.

U nedostaku Harija Kejna se pokazalo da je Majkl Olise, ako ne najvažniji, onda podjednako važna figura tima koji je postigao 134 gola na 39 utakmica. On je član trija koji zbirno ima 80 golova i koji će se do kraja sezone potruditi da uhvati 122 gola čuvenog MSN trozupca sa Mesijem, Suarezom i Nejmarom.

Ali jurnjava za pomenutim rekordom biće tek usputna. Bajernu su na pameti svi trofeji, a kako i ne bi bili kada u timu imaju dva realna kandidata za Zlatnu loptu. Francuz je sinoć sa dva gola i asistencijom došao do 15 postignutih i 26 nameštenih pogodaka u svim takmičenjima.
“On je toliko posvećen u radu i pričao sam ranije o radu sa top talentima - ne želim da poredim igrače jer nisu isti, ali... To je mentalitet koji sam video kod mog bivšeg saigrača Kevina De Brujnea. Imao sam sreću da budem svedok njegovog dolaska kada je bio mlad igrač i njegovog izrastanja u super zvezdu. Video sam čitav proces, opsednutost detaljima, a to je isto ono što vidim kod Majkla. To nije dovoljno. Želimo da guramo Majkla da uradi još više. Na odličnom je putu i zadovoljstvo je prisustvovati", rekao je Vensan Kompani nakon što je Olise zadivio fudbalsku Evropu.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Iako je Kompani nesebično podelio zasluge za Oliseov rast sa bivšim mu trenerima Patrikom Vijerom i Oliverom Glaznerom (znate već da je Veljko Paunović otkrio francusko čudo u Redingu početkom ove decenije), sam Olise je, u sinoćnom razgovoru sa Tjerijem Anrijem objasnio šta mu je Kompani dao: "Kada se nađem u određenim zonama terena, trener traži od mene da budem napadnem svog čoveka, da igram, da šutiram, da radim šta poželim. U tom pogledu imam slobodu."

Svi mi, zaljubljenici u fudbal, treba da zahvalimo Vensanu Kompaniju. Jer za razliku od modernih tekovina i mnogih trenera koji zatrpaju svoja krila salvom zadataka ubijajući im kreativnost i inspiraciju, Belgijanac nam je pomogao da se podsetimo koliko je fudbal prelepa igra kada krilima date priliku da se slobodno kreću.

E sada pokušajte da rekreirate situaciju iz 25. minuta utakmice u Bergamu. Olise tada prihvata sedamdeset metara dugu loptu Jonasa Urbiga i šalje je na spavanje. Zamislite da mu je u glavu urezana komanda da je vrati unazad? Fudbal bi ostao uskraćen za malo-remek delo, za poteze koji predstavljaju njegovu suštinu.