S. MilićevićLudnica u hodnicima Čika Dače! Omaž crno-belima uz Viki Miljković; Kako zvuči Baja u ušima Gvinejca
_Cropped_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | pon. 26.05.25. | 10:11
Kragujevčani proslavili plasman u Evropu
Slavila se u Kragujevcu u nedelju uveče pobeda nad TSC Bačkom Topolom (5:2) kao nijedna prethodna ove sezone. Radnički je zahvaljujući njoj, ali i trijumfom Partizana nad Vojvodinom, izborio peto mesto u Mozzart Bet Superligi, a samim tim i plasman u kvalifikacije za Ligu konferencije pošto četvrtoplasirani OFK Beograd nije dobio evropsku licencu. Kraj utakmice bio je znak za početak velike proslave, stotine navijača su utrčali na teren i izgrlili se sa fudbalerima, a sjajna atmosfera se ubrzo preselila i u svlačionicu Šumadinaca. Od trenutka kada je trener Feđa Dudić održao svoj govor posle meča, pa sve dok se i poslednji igrač Radničkog nije istuširao i krenuo kući, hodnicima stadiona „Ćika Dača“ odzvanjala je narodna muzika.
U jednom trenutku na maksimum je „odvrnut“ hit Viki Miljković, a većina fudbalera je iz sveg glasa zapevala stihove refrena „evo duša, evo telo, evo sve crno na belo“. Bio je to njihov jedinstven način da se od srca zahvale Partizanu za pošten pristup poslednjem kolu u sezoni i pobedu nad Vojvodinom koja je ostavila Novosađane iza Radničkog, zato što su tamo bili i posle 30. kola, što je odlučujuć faktor kada dva tima u plej-ofu imaju isti broj poena.
Izabrane vesti
Posle Viki, na red su došli i drugi estradni umetnici poput Seke Aleksić, mada, da budemo potpuno iskreni, nije ovaj repertoar bio baš svima po ukusu. Dok je junak pobede nad TSC-om, dvostruki strelac Isa Ba prilazio reporterima Mozzart Sporta sa namerom da im da izjavu, iza njega se začuo glas Nedeljka Bajića Baje. U prvi mah smo mislili da je 22-godišnji Portugalac rođen u Gvineji namršten jer nije raspoložen za razgovor sa novinarima, ali ubrzo je odmahnuo glavom i pokazao rukom ka svlačionici. Jasno je bilo šta mu smeta.
„Ovo je veliki problem“, kazao nam je Ba kroz osmeh, pa nastavio:
„Ne razumem ovu muziku uopšte, ali pokušavam da uživam u njoj. Moji saigrači su srećni, a onda nema razloga da ne budem i ja. Mada moram da priznam da mi se ne sviđa, nije to uopšte nešto što bih pustio za sebe“.
Na našu konstataciju da je ovo ipak Šumadija i da mora da se navikne na specifičan muzički ukus Šumadinaca, ponovo se nasmejao.
„Dobro onda, pokušaću da se naviknem i da je zavolim“.
Ba je pokušao da ostane maksimalno profesionalan u ovim, gotovo kafanskim uslovima. Nadglasavao se sa Bajom dok je pokušavao da analizira poslednju utakmicu u sezoni.
“Veoma važna pobeda i za mene i za tim. Dobro smo se pripremali pre meča, spremali smo do detalja kako ćemo da napadamo i kako da se branimo. Srećan sam što sam pomogao timu da pobedi, zato sam i došao ovde. Moram da se zahvalim i navijačima, njihova podrška je bila sjajna i mnogo su nam pomogli da trijumfujemo. Presrećan sam zbog golova“.
Trenutak kada su navijači ušli na teren (©MN Press)Njegov transfer u Srbiju sredinom februara još jedan je pokazatelj da uprava Radničkog, na čelu sa Slavkom Perovićem, maestralno skautira za širu javnost potpuno anonimne inostrane fudbalere. Ba je odrastao u Luksemburgu, najveći deo dosadašnje karijere proveo u Progresu iz Niderkorna, a onda je došao u Kragujevac i za kratko vreme postao jedan od najbitnijih šrafova u ekipi. Golovi TSC-u su mu bili četvrti i peti u plej-ofu, a prethodno je zatresao i mreže Crvene zvezde, Partizana i Novog Pazara – preostala tri tima koja će predstavljati našu zemlju na leto u evropskim kvalifikacijama.
„Nisam očekivao uopšte da ću da završim u Kragujevcu. Međutim, bio je poslednji dan prelaznog roka i kada su zvali mog agenta, rekao sam mu samo: ‘Kul, sviđa mi se kako pričaju o meni, zašto da ne probamo‘. Predstavili su mi čitav projekat i to mi se dopalo. Sada sam veoma srećan što sam ovde i što sam pomogao klubu“.
Mogućnost da se igra u Evropi bila je jak magnet ka Šumadiji.
„Da, priznajem da je evropsko takmičenje jedan od razloga zašto sam došao ovde, ali nije svakako jedini. Već sam igrao sa svojim prethodnim klubom Progres Niderkornom u kvalifikacijama za Ligu konferencije, tako da znam šta nas čeka. Drago mi je što sam sada i sa ovim klubom izborio plasman tamo“.
Tranzicija sa luksemburškog na srpski fudbal nimalo nije bila laka. Bilo je potrebno 22-godišnjem krilnom napadaču nekoliko nedelja da se uhoda sa novim saigračima.
„Srpska liga je mnogo čvršća od luksemburške i ima znatno više taktike. Mada nije ni prvenstvo Luksemburga tako loše. Imaju četiri-pet timova koji su korektni, ali definitivno je srpski šampionat znatno bolji. U tome je ležao izazov, iako mi je trebalo malo vremena da se adaptiram“.
Muzika je opet preovladavala. Nasmejana lica zaposlenih na „Čika Dači“ smenjivala su se u hodniku. Ba ih je samo skenirao pogledom.
„Dobro je u Srbiji. Ljudi su društveni, uvek su srećni. Vole da pričaju sa nama na ulici, u restoranima. Hrana vam je takođe dobra, pogotovo jedno jelo sa krompirom, ali ne znam mu ime. Baš sam zadovoljan u Kragujevcu“.
(©MN Press)Naravno, svi smo svesni da hitronogi fudbaler neće dugo tu ostati ako nastavi da igra u kontinuitetu ovako dobro.
„Nemam trenutno dugoročne planove, želim samo da uživam u ovom trenutku. Ako bih dobio dobru ponudu, razmislio bih o povratku u zapadnu Evropu, ali samo ako je ta ponuda dobra i za Radnički. Srećan sam ovde i rado bih ostao još. Sutra imamo doručak u klubu, posle toga možemo da se odmorimo. Idem na odmor, da se vidim sa porodicom. To je zasad sve što imam od planova“, zaključio je nasmejani, ali vidno premoreni Ba.
Ništa manji umor se ocrtavao i na licu 19-godišnjeg veziste Kragujevčana Bogdana Mirčetića. Tinejdžer se u ovoj slavljeničkoj atmosferi potpuno pogubio i dezorijentisao. Prvo je krenuo ka izlazu da nas traži, pa na drugu stranu hodnika i samo što se nije sudario sa nama. Bilo je i više nego jasno da nije bio spreman za jedno ovakvo veče u Kragujevcu.
„Sad je baš ludilo, niko ne zna gde je, šta je. Tek ćemo, kada budemo prespavali, da vidimo šta smo uradili“, kazao je Mirčetić, kojeg je iznova otvorena svlačionica i dodatno pojačana muzika pomalo zbunila.
Prvo je krenuo da zatvori vrata, ali shvatio je da je to borba sa vetrenjačama, pa nas je odveo na drugi kraj hodnika, gotovo u pres salu, samo kako bi mogao da čuje svoje misli.
„Znali smo pre meča da je bilo mnogo scenarija, da je više stvari moralo da se poklopi, ali najbitnije je bilo prvo da mi pobedimo. Svi smo se nadali da može da nam se vrati za neke nesrećne situacije na prethodnim utakmicama i to se i desilo. Sada smo svi u šoku, idemo sada malo da proslavimo, a tek sutra kada se probudimo videćemo ustvari na čemu smo“.
Bogdan Mirčetić (©MN Press)Ko je ispratio dešavanja na utakmicama poslednjeg kola plej-ofa, odnosno kako su se kretali rezultati u Beogradu, Zaječaru i Kragujevcu, zna koliki je to bio haos. Tabela uživo se smenjivala, navijači su grickali noge i nervozno cupkali po tribinama, a kako su se za sve to vreme igrači osećali možemo samo da zamislimo.
„Bilo je opšte ludilo. Na našoj utakmici gol, pa poništen, pa stativa, prečka… Provalio sam u jednom momentu da Pazar gubi, publika je nešto skočila, navijala. Znao sam da je Partizan vodio sa 2:1, ali posle toga je dole sa klupe neko rekao da Vojvodina vodi 3:2… Čitav tobogan sa emocijama sam preživeo tokom tih 90 minuta. Znate da ste dali maksimum da vodite, ali opet vam ništa ne znači ako Partizan ili OFK Beograd ne pobede“.
Odrazilo se to i na Mirčetićevu igru. Nedostajala je koncentracija u određenim momentima, mladi fudbaler je propustio neke lepe šanse.
„Bilo je teško. Jedan šut iz dobre pozicije, prešla mi lopta preko noge i odletela. Tek sam posle shvatio da sam bio sam i da je trebalo da je primim. Posle toga još jedna dobra šansa da zatvorim utakmicu, nisam je iskoristio. Neće me gol. Najbitnije je posle svega da smo pobedili, jer ova ekipa je to zaslužila“.
Euforija, umor, zbunjenost čitavom situacijom… Jasno je bilo da ovo nije bilo ni vreme ni mesto da pitamo Mirčetića za bilo kakve dalje planove koje ima, a poznato je da bi njegov matični klub Partizan voleo da ga vrati ovog leta. Biće prilike za priču na tu temu neki drugi put.
„Trenutno znam samo da igramo Evropu i da sam najsrećniji na svetu zbog toga. Zaista ne znam gde se nalazim, ne bih znao ništa više da ti odgovorim“, euforičan je bio Mirčetić.
I niko ne može da mu zameri zbog toga. Ne ulazi se sa Radničkim iz Kragujevca svaki dan u Evropu, pogotovo ne na ovakav način...
_92_(1)_(2).jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)