Majkl Kerik napustio Mančester posle 15 godina

Kao igrač je bio tih, nenametljiv i koristan. Kod ser Aleksa Fergusona je izrastao u veličinu. Imao je od koga da uči, pa je trenersku žicu demonstrirao posle rastanka Mančester junajteda i Olea Gunar Solskjera, ali je došlo vreme da i Majkl Kerik kaže Old Trafordu – doviđenja.

Znalo se još pre desetak dana da je samo privremeno rešenje, ali je malo ko verovao da će stabilizovati ekipu posle turbulentnog perioda. Najpre 2:0 protiv Viljareala u Španiji u direktnom obračunu za prvo mesto u grupi Lige šampiona, posle toga 1:1 na terenu evropskog prvaka Čelsija, pa 3:2 u sjajnom derbiju sa Arsenalom.

Posle te utakmice objavio je da je kraj, jer ne želi da smeta Ralfu Regniku, iako definitivno ima šta da ponudi. Kerik je u velikom stilu napustio klubu na kojoj se zadržao kao privremeno rešenje.

„Vreme provedeno u Mančesteru vrednovaću kao najbolje tokom karijere. Kad sam pre 15 godina potpisao prvi ugovor nisam ni u najluđim snovima mogao da zamislim da ću osvajati trofeje, a svakako nikad neću zaboraviti fantastične uspomene kao igrač i deo stručnog štaba“, emotivan je bio Kerik u oproštajnoj poruci, uz podsećanje da je pre Solskjera pomagao i Žozeu Murinju.

Penzioneri, bolje vam je da ćutite... Meni bi trebalo dva života da stignem Ronalda

Na odluku da ne ostane među Crvenim đavolima, makar na nekoj drugoj fukciji, uticala je i porodica.

„Još sam sam igrao, obećao sam supruzi, ćerki i sinu, da ću po okonačnju karijere voditi normalan život i da ću se isključiti iz fudbala. A onda sem uleteo pravo u trenerske vode. To baš oduzima. Zato je ovo (pobeda nad Arsenalom, op. au) savršen način da se oprostim. Ostaću navijač Junajteda, a ionako me sin neprestano zapitkuje kad ću ga odvesti na neko gostovanje“, dodao je Kerik uz zahvalnost svima u Manesteru za prethodnih 15 godina.

Premostio je između Olea Gunara Solskjera i Ralfa Ragnika. Sad je vreme za Nemca. Njegova era počinje nedeljnim susretom sa Kristal Palasom.