Medeni mesec je gotov

U prirodi je čoveka, pogotovo na ovom delu prostora, da kada se dogodi neka havarija, obavezno se traži krivac. Prst mora u nekog da bude uperen. A, fudbalskoj reprezentaciji Srbije se takva havarija dogodila juče u Lisabonu, gde je izgubila 3:0 od Zelenortskih ostrva. Jeste u pitanju tim koji će igrati na predstojećem Mundijalu, za razliku od Orlova, ali teško da to može da bude dovoljno jak argument da opravda ovako težak poraz.

Sve što se dešavalo poslednjih dana u taboru reprezentacije Srbije i oko nje slutilo je na nevolju. Kao voz koji bez kočnica tutnji ka ambisu. Ako je suditi po reakcijama najvećeg dela javnosti, “pobednik” na izboru za najvećeg krivca, natpolovičnom većinom, bio bi Veljko Paunović. Nekako to ide jedno s drugim, kada tim izgubi, pa još ovako ubedljivo, uglavnom “visi” selektor ili trener.

Jednu veliku istinu rekao je Paunović na konferenciji pred put za Lisabon:

“Period medenog meseca je gotov”.

Ako do sada nije bio svestan, valjda je sada jasno selektoru u kakav vrtlog je upao, gde mu se već javljaju razni sa “dobronamernim savetima”, što je kod nas uvek samo “žuti karton” pred baražnu paljbu, gde su mu glavni igrači okrenuli leđa, a javnost koja ga je toliko dugo prizivala da dođe, počela je da mu stavlja omču oko vrata maltene pre prve takmičarske utakimice (ne računamo dve novembarske, gde je bio vršilac dužnosti).

Teško, ipak, da je u ovom slučaju Paunović nešto mogao čudesno da uradi, iako bi bilo najlakše njega okačiti da visi posle ovih 0:3. Selektor je ostavljen na cedilu od velike većine redovnih prvotimaca, maltene do nekoliko dana pre okupljanja nije ni znao na koga sve može da računa. Na kraju je skrpio tim za Zelenortska ostrva i za sledeći meč sa Meksikom od igrača koji su imali volju da putuju, a koji u ovom sastavu nisu zajedno odradili dva treninga. Da li je moglo bolje na terenu? Možda je moglo malo mirnije, staloženije u napadu, obazrivije u odbrani...

Postoji škola mišljenja da je Paunović sam sebi sapleo nogu kada je u martu javno poslao poruku igračima da bi trebalo da odlože odmore i letovanja za koji dan i da ih očekuje na okupljanju. Da li su se fudbaleri tom porukom našli uvređeni pa su hteli da pokažu neki svoj protest ili da pokažu da ih ne zanima mnogo šta priča selektor ili da pokažu da im je, ipak, koji dan na moru duže bitniji od puta u Meksiko, tek to je ostalo bez jasnog odgovora. Ima i onih koji su opravdano odsutni, ali je šteta što selektor nije bio otvoreniji da kaže koji to nisu došli, a očekivao ih je. Ili makar da kaže koji jesu opravdano odsutni, pa bi se onda moglo naslutiti ko je na drugoj strani spektra.

Paunović jeste tom izjavom samog sebe matirao. Ali, koji to selektor ne želi da vidi na okupu najbolje igrače na koje može da računa!? Pa, još tri meseca pred utakmicu godine, ključnu u Ligi nacija, protiv Grčke u Beogradu. Pritom, nije da je imao dve godine rada za sobom, pa da se sa reprezentativcima zna u prste. Naprotiv, otkako je preuzeo državni tim, nijednom nije na okupu imao sve raspoložive snage, uvek je neko falio.

Ono gde se selektor jeste preračunao ili zaleteo je utakmica sa Meksikom. Jasno je da je dogovorena na njegovu želju, jer je u toj zemlji ostavio lep utisak radeći u dva kluba. Još je trebalo da se igra i sa Argentinom, ali se od tog meča odustalo iz više razloga. Možda je trebalo odustati i od Meksika. Pogotovo što će se još igrati u Toluki, na nadmorskoj visini gde, kako je Paunović sam rekao, ni lopta ne odskače na “normalan” način. Bilo je sigurno opcija da se odigra i druga utakmica u Evropi, bez putovanja na američki kontinent. Jasno je kao dan da je i taj dugački put i utakmica sa domaćinom Mundijala “uplašila” deo igrača i ubedila ih da odustanu.

Ovako, ostalo je do Grčke da se odigra još samo utakmica sa Meksikom, u koju Orlovi ulaze u potpuno poljuljanom ambijentu, kao totalni autsajderi i koja ama baš ništa neće pomoći selektoru za septembarske izazove, kao što nije ni ova u Lisabonu. Kada dođe kraj nedelje, Paunović će moći mirne duše samom sebi da kaže: “Gde si bio u junu – nigde, šta si radio – ništa”.

Jesu li za jučerašnji debakl krivi momci koji su istrčali na teren protiv Zelenortskih ostrva i doživeli debakl? Oni najmanje. Jeste da su neposredni izvršioci zadataka na terenu i jeste da se poraz piše njima, ali činjenica je da su neki pre dva dana prvi put videli u životu, a kamoli da se poznaju sa fudbalskog terena.

Svakako da je moglo bolje, nervoza je pojela Orlove u prvom poluvremenu, a u drugom kada se činilo da gol za izjednačenje visi u vazduhu, pala su dva na drugoj strani. Sijaset grešaka je odveo Srbiju u poraz. Ali, opet, došlo je takvo vreme da momke koji su izabrali da se klackaju do Lisabona i Toluke treba pohvaliti, a ne kuditi. Nekada se nije postavljalo pitanje da li se igra reprezentaciju, danas je mnogo toga u svetu drugačije...

Jesu li krivi, paradoksalno zvuči, oni koji nisu bili tu? Jesu. Najviše. I sa nestrpljenjem će se čekati Paunovićev septembarski spisak. Jer, ovaj krah ne sme da prođe bez ikakve reakcije. Ko nije imao volju i želju da igra ova dva junska meča, ne treba ga “terati” ni da se znoji u septembru.