Miroslav Tanjga: Posle titule sa Vojvodinom prestao bih da se bavim ovim poslom

Pogled na prošlu sezonu iz ugla Vojvodine izaziva osećaj ponosa, ali ujedno i sete za propuštenom prilikom u finalu Mozzart Bet Kupa Srbije. Ipak, u Novom Sadu su svesni da se od prošlosti ne živi - pred vratima su evropski izazovi, dvomeč sa Ferencvarošem i pripreme za sezonu u kojoj su očekivanja javnosti veća nego ranije. Za to su zaslužna i zvučna pojačanja koja su ovih dana predstavljena na Karađorđu.

Drugo mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige i plasman u evropska takmičenja podigli su očekivanja navijača, koji veruju da su njihovi miljenici sposobni za novi rezultatski iskorak, iako to neće biti lako ostvarivo na terenu, usled prilično ozbiljne konkurencije kakva se očekuje dodatnim skraćenjem lige.

Šef struke Lala, Miroslav Tanjga, u intervjuu za Mozzart Sport govorio je o ambicijama kluba, prelaznom roku i svim ostalim temama koje su usko vezane za novosadsku Staru damu i srpski fudbal. Osvrnuo se Tanjga i na dramatičnu završnicu prošle sezone, prokomentarisao pitanja poput suđenja i privatizacije klubova, te analizirao šta je potrebno da bi se srušila dominacija Crvene zvezde.
"Sezona je bila veoma uspešna. To je opšti utisak navijača i simpatizera Vojvodine, kao i moj lično. Mislim da smo dali sve od sebe i, mogu slobodno da kažem, malo prevazišli očekivanja navijača, pa možda čak i moja. Iskreno, pre početka prvenstva bio bih zadovoljan trećim ili četvrtim mestom i plasmanom u Ligu konferencije. Međutim, kada smo krenuli u takmičenje, rekao sam da ne želim da gledam šta će biti na kraju. Za mene je svaka sledeća utakmica bila najbitnija. Tako smo se vladali, tako smo igrali i samim tim dogurali ovako visoko. Momcima sam sve vreme govorio da pre svega moraju da veruju u sebe, u svoje kvalitete i da ostanu fokusirani. Rekao sam im da ćemo tek četiri-pet kola pre kraja videti kakve su nam šanse za plasman. Tako se i ostvarilo. Mislim da smo zasluženo bili drugi. Ostaje jedino žal za finalom Kupa, koji je po meni nesrećno izgubljen. Ipak, ne mogu da minimizujem uspeh Crvene zvezde, koja je u svakom slučaju zaslužila taj trofej. Ali, normalno je da boli kada primite gol u 98. minutu i nakon toga izgubite na penale", kaže Tanjga za Mozzart Sport.

Nakon tog finala Kupa povela se polemika o uzrocima takvog ishoda, jer je Vojvodina bila na korak od trofeja. Neki su smatrali da se tu video nedostatak dužine rostera u poređenju sa Crvenom zvezdom. Šta vi mislite da je presudilo, s obzirom na to da ste sa istim tim rosterom dva puta pobedili Zvezdu u prvenstvu?
"Upravo to - pobedili smo Zvezdu dva puta u prvenstvu. Ne znam koji bi tim u Evropi pobedio Zvezdu tri puta u sezoni, tako da je to sa jedne strane dobro pitanje. Sa druge strane, moram da priznam da smo u prvom poluvremenu finala dominirali, što je pokazao i rezultat od 2:0, ali smo se možda previše ispraznili. Možda je taj drugi gol došao prerano. Da je pao u drugom poluvremenu, u 60. ili 70. minutu, adrenalin bi verovatno dodatno podigao ekipu. Ja sam na poluvremenu rekao momcima da igramo kao da je 0:0, ali to podsvesno ostane u glavi igrača. Došlo je do zamora i pražnjenja. Nekoliko igrača mi je već na pauzi prijavilo probleme sa povredama. Zvezda je u tim trenucima pokazala da je mnogo iskusnija i moram da priznam da je imala dužu, bolju i kvalitetniju klupu od nas. Njima su ulazili igrači koji donose instant kvalitet, dok su naši ulasci možda bili malo impresionirani rezultatom i odgovornošću koja se nametnula u poslednjih nekoliko minuta. Tu je došlo do pada, ali sve je to deo odrastanja i sticanja iskustva. Ako nam se ponovo ukaže prilika, verujem da ćemo to iskustvo iskoristiti na bolji način".

Posle utakmice ste izašli u javnost sa oštrom izjavom na račun sudije Pavla Ilića. Međutim, Domeniko Mesina je na konferenciji izjavio da je reč o jednom od naših najboljih sudija?
"Pred samu utakmicu se mnogo pričalo o tome ko će suditi. Po evropskoj kategorizaciji naših arbitara, logično je bilo očekivati da finale dobije neko ko je iznad njega po rangu, ko sudi Ligu šampiona i važne evropske mečeve. Zato smo svi u klubu smatrali da to delegiranje nije u redu. Kada uđete u utakmicu sa takvim predrasudama i pod tenzijom da će vas neko oštetiti, onda svaki faul i svaku odluku gledate drugačijim očima. Sutradan, kada sam se smirio i seo da pregledam snimak, shvatio sam da tu zapravo nije bilo velikih grešaka. Štaviše, bilo ih je na obe strane. Osećao sam se bezveze što sam prozvao čoveka koji to nije zaslužio i zato sam naknadno tako reagovao. Što se tiče generalnog nivoa suđenja kod nas, mislim da ide nabolje, ali činjenica je da to još uvek nije nivo koji bismo želeli da vidimo i kakav gledamo u Evropi. Problem je što provodimo mnogo vremena uz televizor prateći lige petice i velika takmičenja, pa možemo da uporedimo kriterijume. Recimo, gledao sam utakmicu Senegal - Francuska na Svetskom prvenstvu: sudija je dopustio mušku, pravu igru. Bilo je faulova koji bi se kod nas sudili milion posto, a on je samo odmahivao rukom i puštao da igra teče. Mi nismo još na tom nivou, iako verujem da i naše sudije prate te mečeve i analiziraju kriterijume. Ipak, ako pričamo o regularnosti, mislim da je situacija bolja. Pogledajte samo poslednje utakmice u plej-autu - neke ekipe su vodile sa 2:0, pa na kraju gubile 4:2. To pokazuje da nema zatvorenih utakmica".

Za Vojvodinu se često kaže da je treći najveći klub u Srbiji. Imate li želju da promenite tu percepciju?
"Ako gledamo istorijske uspehe, mi definitivno jesmo treći. Ne možemo ignorisati činjenicu da je Zvezda osvojila ogroman broj titula, Interkontinentalni kup i Kup šampiona, kao i Partizan koji ima nebrojeno trofeja. To su činjenice. E sad, naša želja da jednog dana budemo ispred njih kroz sopstvene rezultate ne može da se ostvari preko noći. To je proces. Pre svega, naš budžet nije ni blizu Partizanovom, a o Zvezdinom da ne govorimo. U današnjem fudbalu važi pravilo "koliko para, toliko muzike". Mi možemo da pogodimo sa nekim pojačanjima, ali nemamo luksuz da platimo igrača tri ili četiri miliona evra i kažemo: "Pa i ako promašimo, nema veze, u fudbalu je sve moguće". Trudimo se da budemo na tom nivou da imamo kontinuitet iza njih, i da iskoristimo svaku šansu koja nam se ukaže - bilo u prvenstvu ili u Kupu. To je naš motiv i naša obaveza prema navijačima. Šta će doneti budućnost? Pa, ni Mančester siti nekada nije bio klub kakav je danas, pa je u poslednjih nekoliko godina osvojio sve. U fudbalu je sve moguće, ali ništa ne ide preko noći".

Kada je jesenas gostovao u podkastu "Kida Šou", Tanjga je govorio o manjim klubovima koji su napravili velika iznenađenja, poput Novog Pazara, Radničkog iz Kragujevca, a ove godine i Železničara. Da li mislite da su oni napravili uspeh zato što su veliki klubovi oslabili ili su ti manji klubovi realno napredovali?
"Po mom mišljenju, ljudi su uvek najbitniji faktor. Železničar je, recimo, mnogo poradio na organizaciji - od Upravnog odbora do predsednika. Tamo ima dosta ljudi koji se ozbiljno bave klubom, ulažu i trud i novac. To je dokaz da tamo gde ima sredstava, uz sportske radnike koji imaju jasnu viziju, uvek može da se napravi rezultat i da neko iskoči. Sa druge strane, imamo dosta velikih imena u našem fudbalu u kojima se stvari ne odvijaju kako treba, pa malo blesnu, pa padnu. Smatram da je nedostatak stručnih sportskih radnika naš najveći problem. Mnogo je teže napraviti dobrog sportskog radnika nego dobrog fudbalera, jer ti ljudi jednostavno nestaju. Dolaze pojedinci koji nemaju previše volje ni želje, već samo žele da zadovolje lične ambicije, pa brzo odu. Nema kontinuiteta u stvaranju kadrova koji će kasnije praviti i trenere, i igrače, i stabilnu organizaciju. Mi u Vojvodini trenutno imamo sreću da imamo predsednika koji je veliki zaljubljenik, entuzijasta i čovek koji svojim ugledom i materijalnim sredstvima omogućava da imamo ugodnu situaciju. Ne moramo da razmišljamo o tome da li će biti plate i da li nam nešto nedostaje. Ali opet, ni to nije dovoljno za same evropske visine. Radimo na tome, idemo korak po korak, ali ponavljam – ne može ništa preko noći".

Zbog čega nam nedostaju takvi ljudi u fudbalu?
"Mislim da bi privatizacija klubova donela rešenje. Kada bi se tačno znalo ko šta i koliko ulaže i čije je vlasništvo, imali bismo mnogo više uspeha. Naši klubovi još uvek nemaju rešene te vlasničke odnose i ljudi koji bi možda uložili ozbiljan novac zapravo investiraju u nešto što nije njihovo".

Dakle, Tanjga je da klubovi pređu u privatno vlasništvo.
"Da, ja jesam za privatizaciju. To bi donelo ogroman napredak našem fudbalu, kako u organizaciji, tako i u svemu ostalom. Ako neko želi da uloži deset ili sto miliona, on bar zna zašto to radi. Ako i propadne, propao je sa svojim parama. Ovako, ulažeš u nešto što nije tvoje, sutra se sastane Skupština, razreše te i čovek se opravdano zapita šta mu je sve to trebalo u životu pored pritiska navijača, medija i javnosti. Zato mnogi uđu i brzo izađu. Kada se reši vlasnička struktura, stvari će krenuti nabolje. Voleo bih da to bude već večeras ako je moguće, ali svestan sam da to kod nas neće zaživeti tako brzo".

Kako gledate na predstojeći dvomeč sa Ferencvarošem, sad kada su se utisci malo slegli?
"Ferencvaroš je veliko ime, ne samo mađarskog već i evropskog fudbala. Sama činjenica da su osvojili preko šezdeset trofeja u Mađarskoj dovoljno govori. Čuo sam priče u medijima kako imamo sreće jer igramo protiv "posrnulog giganta". Taj klub uopšte nije posrnuo. To je veliki klub za poštovanje, ali isto tako – klub koji nije nepobediv. Mislim da možemo da im pariramo. Ispratićemo ih i detaljno se informisati u naredne dve-tri nedelje, pogotovo što su promenili trenera pre nekoliko dana. Znamo kolika je veličina tog kluba. Dok sam igrao u Vojvodini, često smo igrali prijateljske utakmice sa njima i svestan sam o kakvom se respektabilnom protivniku radi. Uostalom, mi smo im prodali našeg najboljeg igrača Bamidela za ozbiljan novac, a on tamo još uvek nije standardan u prvih jedanaest. To je jasan dokaz njihove snage. Ali, to nas ne pokolebava. Mi znamo šta je naš cilj, verujem da možemo da prođemo i učinićemo sve da se spremimo za te dve utakmice".

Pretpostavljam da vam mnogo znači to što je kostur ekipe zadržan, a stigli su i novi igrači?
"Svakako nam olakšava posao što imamo kostur ekipe, a pojačali smo se na određenim pozicijama. Sada to treba ukomponovati, mada nam je period za pripreme prilično kratak. Sa druge strane, imali smo malo problema sa reprezentativcima koji su putovali u Meksiko i Portugal. To je njihova obaveza i naš ponos kao kluba, nemam ništa protiv toga, ali moram da primetim da nam je to poremetilo pripremni period. Sada u Austriji imamo tri utakmice u deset dana, a tri standardna igrača koja su bila sa reprezentacijom neće moći da igraju bez treninga jer postoji ogroman rizik od povreda. Pored toga, doveli smo četiri pojačanja: neki su stigli juče, neki sa dva dana zakašnjenja, a neki tek treba da se priključe. To stvara određene poteškoće, ali moramo da živimo sa tim. Verujem da ćemo uspeti da ih spremimo za prvu utakmicu. Izgovora nema – moramo da odigramo muški, damo sve od sebe i zadovoljimo navijače, pa ko bude bolji, čestitaćemo mu".

Da li je rano za pitanje kako vidite ulogu novajlija i šta očekujete od njih?
"Novajlije pre svega moraju na terenu da dokažu da su bolji od igrača koje su zatekli ovde. Verujemo da će biti prava pojačanja, ali u ovom trenutku ne očekujem nikakva čuda. Sve te igrače dobro poznajemo. Poslednje pojačanje, Zukić, igrao je u Vojvodini pre odlaska u Austriju, tako da znamo njegove mogućnosti. Pitanje je samo da li će uspeti da pruže svoj maksimum već u naredne tri nedelje do prve utakmice, ali dugoročno gledano, sa njima ćemo sigurno imati kvalitet više".

S obzirom na prošlosezonski uspeh, a znamo da navijači uvek traže više i žele da se taj nivo zadrži, smatrate li da to može stvoriti pritisak u narednoj sezoni?
"Novi Sad, Vojvodina i vojvodinaši su poznati po tome što uvek traže više i bolje. Svesni smo toga. Dugo sam u ovom klubu i odlično znam zahteve publike. Nekada su oni realni, nekada nerealni, mada i sami navijači u dubini duše znaju kada nešto nije izvodljivo. Ono što mogu da obećam jeste da ćemo ostaviti srce na terenu. Pravi i pošteni navijači će prepoznati naš maksimalan trud, čak i ako u datom trenutku prekoputa imamo boljeg protivnika. Ne mogu da obećavam ligašku fazu, iako bih to lično voleo više nego svi oni zajedno. Imamo teške protivnike ispred sebe. Ako prođemo Ferencvaroš, potencijalni protivnik je Tvente. To je ekipa koja svake godine igra Evropu i poseduje ogroman kvalitet, baš kao i Fajenord koji je redovan učesnik ligaških faza Lige Evrope ili Lige konferencije. To su timovi sa ozbiljnim evropskim iskustvom i moramo biti realni. Ali to nikako ne znači da se predajemo i da ne verujemo u pobedu. Ja iskreno verujem - da ne verujem, ne bih se ni bavio ovim poslom".

Kada smo kod holandskih klubova, Tvente je igrao protiv Čukaričkog 2022. godine. Šta je ključ za takve utakmice, ili je još uvek rano za to razmišljanje?
"Ključ je, pre svega, u suvom kvalitetu. Njihova liga je mnogo jača i kvalitetnija od naše i to su činjenice preko kojih ne možemo da pređemo. Međutim, u fudbalu se nikada ne zna. To što je neko na papiru favorit ne znači da ne možemo da ga prođemo. Sve se rešava na terenu. Mnogo toga zavisi i od dnevne forme - onih dana kada vas sve hoće ili kada vas neće. Ja se nadam da ćemo mi biti ti koje će u tim mečevima sve hteti".

A kada budemo pravili presek za godinu dana, šta bi za u tom trenutku za vas bio lični uspeh?
"Voleo bih da ponovimo ovu sezonu, ali uz jednu malu izmenu - da ako je ikako moguće osvojimo taj Kup. Tri puta zaredom smo igrali u završnici i nismo uspeli, a ovaj put smo bili na korak. Taj trofej nam je izuzetno važan jer u njemu vidimo veliku šansu. Naravno, onog trenutka kada osetimo šansu i u prvenstvu, nećemo je ispustiti. Imao sam sreću da u sezoni 1988/89. budem prvak države sa Vojvodinom. Tada niko nije računao na nas. Ponašali smo se slično kao i sada – išli smo utakmicu po utakmicu sve do poslednjih pet-šest kola, dok nam tadašnji trener Ljupko Petrović nije pokazao tabelu i rekao: "Momci, pogledajte, ima još pet kola i ovo ne smemo da propustimo." Mislim da bi tako nešto moglo i nama da se desi u budućnosti. To bi bila stvar posle koje bih prestao da se bavim ovim poslom. Znamo kakvo nam je okruženje i liga, Zvezda je neprikosnovena sa ogromnim budžetom i kvalitetom. Da bismo ih ugrozili, mora mnogo stvari da se poklopi i da pojačanja koja dovodimo prođu "ispod radara" večitima. To je teško, ali je moguće. Zato verujemo u to, a bih bio prezadovoljan da ponovimo rezultat iz prvenstva i uzmemo Kup".

Tanjga naravno ne propušta ni mečeve Mundijala, ima svoje favorite i viđenje turnira. A koliko Srbija nedostaje na jednom ovakvom takmičenju?
"Nama nedostaje, a da li nedostaje drugima - to ne znam. Činjenica je da smo mi u padu već duži period. Pogledajte samo koliko naših igrača danas nastupa u ligama petice u poređenju sa situacijom od pre pet ili deset godina. Kvalitet nam opada iz godine u godinu i nije čudo što je reprezentacija u padu. Svako veliko takmičenje, bez obzira na to da li prošli grupu ili ne, donosi ogromno iskustvo kroz koje rastu i tim i savez. Mi smo ispustili veliku šansu, ali za prolivenim mlekom ne vredi žaliti. Moramo da gledamo napred, da skockamo tim za predstojeće Evropsko prvenstvo i da radimo teško i naporno. Bez teškog rada i želje nema rezultata, od samog plakanja i pametovanja kako ništa ne valja nemamo ništa. Moramo da se skupimo i da počnemo da stvaramo igrače, da poboljšamo domaću ligu i da utičemo na to da mladi momci pažljivije biraju inostrane klubove – da odlaze tamo gde će igrati, a ne samo sedeti na klupi. Kod nas klubovi često prodaju igrače tamo odakle stigne najbolja finansijska ponuda, bez obzira na njihov igrački razvoj. Zato imamo problem sa reprezentacijom jer momci preko ne igraju. Trenutno nemamo potreban kvalitet, a o kultu reprezentacije da ne govorim – kod nas su svi selektori i svi u svakom momentu znaju bolje od struke. Svest ljudi se najteže menja, ali moramo raditi na tome".

Naša liga je okarakterisana kao razvojna. Međutim, sa ovim najavljenim skraćenjem lige, pritisak rezultata će biti veći, pa će mlađi igrači verovatno teže dobijati šansu. Koliko će to uticati na reprezentaciju i same mlade fudbalere?
"Ideja skraćenja lige je da se koncentriše kvalitet, što podržavam. Ako je mladi igrač vanserijski talenat, on će isplivati bez obzira na sve. Gledali smo momka iz Senegala koji ima osamnaest godina, a igra i za reprezentaciju i za Pari Sen Žermen. Veštačko pravljenje "mladih timova" radi reda ne donosi velike igrače. Skraćenje lige je dobra zamisao. To što mnogi klubovi u tome vide problem jer se plaše ispadanja u niži rang – pa, ispadanje u drugu ligu nije smak sveta. Ako želimo dobro našem fudbalu, moramo da koncentrišemo kvalitet u manjem broju klubova, jer mi jednostavno nemamo kapacitet za ligu od 16 ili 18 ekipa. Formati sa 12 ili 14 klubova su optimalni, jer u prevelikoj ligi samo dobijamo ogroman broj stranaca prosečnog kvaliteta. Smanjenjem lige ćemo dobiti na kvalitetu utakmica, a lično nisam pristalica toga da u svakom timu imamo toliki broj inostranih igrača. Nažalost, svestan sam da ne mislimo svi isto po tom pitanju", poručio je Tanjga za Mozzart Sport.

Priredila: Aleksandra GVOZDIĆ