Moglo bi da bude lepo i ludo... Na Mundijal stiže i Bijelsin novi Urugvaj!

Teorija kaže da će Urugvaj na zvaničnu potvrdu plasmana na Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku morati da sačeka septembar. Zbog gol-razlike. Ali,teorija nije bitna.

Urugvaj večeras slavi plasman na peto uzastopno Svetsko prvenstvo! U direktnom duelu na svom Sentenariju, slomio je žilavu Venecuelu, slavio 2:0 i smanjio joj šanse za prvi mundijalski plasman u istoriji. One i dalje postoje, ali su manje.

Urugvajske šanse nisu matematički 100 odsto, ali jesu iznad 99. Da bi se stvari potpuno okrenule, Urugvaj mora da izgubi oba meča do kraja. Protiv dva najslabija tima: Perua i Čilea. A, Venecuela treba da pobedi Argentinu u gostima i Kolumbiju kući. I da uz sve to nadoknadi gol-razliku koja je trenutno za 11 pogodaka na strani Urugvaja. Složićete se, to ne može da se desi.  

Za sve istinske poklonike fudbala, lepo je što će na najvećoj smotri moći da gledaju uvek simpatične Urugvajce. Nekako su neizbežan mundijalski začin. Tradicija, istorija i fanatična borba za državni grb su lična karta dvostrukog svetskog šampiona. Pride, vodiće ih (valjda, ako nešto ne izluduje u međuvremenu...) zanimljivi i specifični Marselo Bijelsa. Biće mu to treći Mundijal sa trećom različitom reprezentacijom.

I šansa da uradi nešto veliko jer potencijala ima. Ne baš kao u Argentini 2002. sa kojom je doživeo brodolom, ali više nego u Čileu 2010. sa kojim je prošao grupu. Bijelsa je uspeo da izgura smenu generacija uz česte ocilacije, ali Urugvaj sada ima prilično ozbiljan kostur tima. To su igrači koji su u zenitu ili tek treba da ga dostignu. Retko ko je pri kraju karijere... A već igraju ozbiljne uloge u klubovima poput Reala (Valverde), Atletika (Himenez), Barselone (Arauho), Mančester Junajteda (Ugarte), Liverpula (Nunjez), Napolija (Olivera), Totenhema (Bentankur)... Plus nekolicina dobrih igrača iz južnoameričkih i ostalih evropskih klubova. Možda im fali neki bolji napadač od Darvina ili njegov večerašnje alternative Rodriga Agirea.

Nakon 15-ogodišnjeg selektorskog mandata Oskara Tabareza sa kojim su Urusi bili treći na svetu, usledio je period tranzicije u kojem se Dijego Alonso nije snašao, da bi potom došao Bijelsa i sproveo smenu generacija. Praveći i neke bolne rezove kao u slučaju Luisa Suareza. Na prvom spisku je imao čak 14 debitanata i bilo je jasno da Urugvaj okreće novi list.

Odlično je startovao, pobedio u četiri od šest mečeva u kvalifikacijama, tukao Brazil i Argentinu i osvojio treće mesto na Kopa Amerika. Ali, jesenas su počele oscilacije i Urugvaj je od tada do večeras pobedio samo jednu od devet utakmica. Zakomplikovao je sebi život i došao u ozbiljnu opasnost da izvisi za Mundijal.

Zato je večerašnji meč meč protiv Venecuele bio kao malo finale. Gosti su pobedom mogli da se bodovno izjednače sa Urugvajcima i da poslednja dva kola donesu dramatičan finiš. Ipak, Urugvaj večeras nije dozvolio senzaciju. Iako bez nekih bitnih igrača poput Valverdea ili Nunjeza, opet je imao mnogo kvalitetniji tim od rivala. I pokazao je to.

Od prvog minuta je Urugvaj napadao u talasima, imao posed lopte i 85 odsto, stezao obruč, ali se gost dobro branio. Sve do finiša prvog poluvremena kada je Urugvaj konačno probio venecuelanski bedem nakon kornera. Maksi Arauho je centrirao, a iskusni centarfor Rodrigo Agire se izvio na drugoj stativi i nekako došao do lopte koju je glavom spakovao u mrežu.