Moj hleb jede, pa me izbaci sa Mundijala

Pobeda Maroka nad Holandijom i eliminacija jednog od favorita iz senke ostaće upamćeni po tome što je četi Ronalda Kumana presudilo njihovo sopstveno 'oružje'. Njihov proizvod. Dok su izdanci holandske škole fudbala Anas Salah-Edin i Nusair Mazraui odrađivali ogroman posao tokom čitavog meča, a Sofijan Amrabat posmatrao sa klupe, tačku na i stavio je momak koji se fudbalski profilisao i dokazao u Ajndhovenu u prethodnih šest godina – Ismail Saibari.

Novi fudbaler Bajerna - kako se šuška poslednjih dana - hladnokrvno je izveo ključni penal i srušio snove državi u kojoj je započeo profesionalnu karijeru.

Pobeda Maroka nije se desile slučajno, niti je plod sportske sreće. Ona je direktna posledica decenijske transformacije u kojoj je Maroko od fudbalske periferije postao jedan od najvećih regrutera talenata na svetu.

Izbacivši Holandiju pomoću igrača rođenih i stvorenih upravo u holandskom, francuskom, španskom i belgijskom sistemu, Maroko je dokazao da u modernom fudbalu nacionalnost više nije pitanje geografije, već osećaja pripadnosti. Pretpostavka da će igrač uvek izabrati bogatiju evropsku silu definitivno je mrtva. Holandski sistem poznat kao jedan od najboljih za razvijanje mladih igrača, uzeo je tu decu, naučio ih svemu o “totalnom fudbalu” da bi oni na kraju obukli dres Maroka i tom istom sistemu ispostavili istorijski račun.

Nekada su se talentovani Marokanci rođeni u zemlji Lala borili kroz mlađe kategorije da jednog dana zaigraju za veliku evropsku silu kao što je Holandija. Ibrahim Afelaj bio je jedan od njih. Izborio se i nosio dres holandskog nacionalnog tima na 53 meča. Ipak, pred ovu utakmicu nije krio gde leže njegove prave emocije:
“U ovom slučaju, moje srce je uz Maroko. Jednostavno, moji koreni su u Maroku, moji roditelji dolaze odatle i moja porodica živi tamo. Šta više treba da objašnjavam?”

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Priča o modernoj reprezentaciji Maroka zapravo je priča o velikim migracijama s kraja 20. veka, kada su stotine hiljada ljudi napustile sever Afrike u potrazi za boljim životom. Ta velika seoba imala je nekoliko stanica. Francusku i Belgiju zbog jezika, a Španiju zbog geografske blizine. Međutim jedna od ključnih i najvažnijih tačaka u ovoj istorijskoj tranziciji bila je Holandija. Zemlja vetrenjača je krajem šezdesetih potpisala zvanični sporazum o radnoj snazi sa Marokom.

Pola veka kasnije te migracije su ostvarile ogroman uticaj na fudbalske terene.

Hakim Ziješ bio je čovek koji je među prvima napravio istorijski preokret i poslužio kao primer novim generacijama, prelomivši da igra za domovinu svojih predaka:
“U mom slučaju, to je bio Maroko - bez oklevanja. Oduvek sam se osećao kao Marokanac, iako sam rođen u Holandiji. Mnogi ljudi nikada neće razumeti taj osećaj.”

Vođeni Ziješovim primerom sve više fudbalera rođenih u inostranstvu danas bez razmišljanja bira Maroko, naspram mnogo veći fudbalskih sila.

Epilog - jedna od novih, nadolazećih sila, postaje upravo Maroko.