Moj prijatelj, Franc: Sin na probi u Zvezdi, a tata gospodin! Ni Helmut Kol nije bio taj autoritet

Poslednji pozdrav prijatelju, Francu. Od Dragana Džajića. Igrao je protiv svih najvećih asova svoga doba, ali za Franca Bekenbauera je najbolji jugoslovenski fudbaler 20. veka bio posebno vezan. Jer to nije bilo puko rivalstvo. To je bilo iskreno prijateljsko. I trajalo je više od pola veka.

“Upoznali smo se još u Rio de Žaneiru, kad sam igrao za ’Tim sveta’ protiv Brazila. Posle smo se viđali baš često. Što po utakmicama, što privatno ovako, čak i u Beogradu, Bajern je igrao i jednu prijateljsku utakmicu sa Crvenom zvezdom. Poslednji put sam ga video na utakmici Bajern – Mančester Siti. Bio sam u Minhenu. Slučajno smo se sreli u restoranu. Znao sam da je bio bolestan, čuo sam, ali tada je delovao fenomenalno. Žao mi je, šta da kažem“, počinje predsednik Fudbalskog saveza Srbije mini-intervju za Mozzart Sport.

Kažite nam za početak, kako ga pamtite?

“Iskreno, ja ga lično pamtim kao najvećeg gospodina u kopačkama. Kao da je bio rođen u njima. Tako je delovao i na terenu i van njega. Plenio je, delovao gospodski, i kad samo stoji odmah ga primetiš“.

A kad igra?

“Fenomenalan, da ne govorimo o tome. Meni je prva asocijacija na njegov fudbal ta tehnika udarca spoljnom nogom. Lakše je naravno kada je udari unutrašnjom stranom stopala, tačnije je. Ali on je stalno udarao spoljnom, takvu je tehniku imao“.

Kad se spoje to gospodstvo i taj kvalitet dobija se – najveći autoritet nemačkog fudbala.

“Bio je takva figura, imao i taj stav, delovao nekako drugačije u odnosu na sve fudbalere. I ne mislim to samo ja, sa kim god da pričate isto će vam reći. Strašno je bio cenjen, voljen. Sećam se na Mundijalu 1974. godine, kada je postao prvak sveta, čim uključiš televizor – eto ga on. Uvek je on govorio ili se o njemu govorilo. Imala je Nemačka more vrhunskih fudbalera, ali ovakvu ličnost dugo neće imati. On je tamo bio autoritet, to ni Helmut Ko,l ni svi kasniji kancelari nisu imali“, uverava Džajić.

Ne želi da ga rangira na večnoj listi najboljih, jer takve veličine teško je porediti. Ali...

“Pele i Maradona su bili sasvim drugačiji igrači, različite pozicije, to stvarno ne može da se poredi. Ali što se tiče odbrane? Tu je Kajzer Franc bio broj jedan. Neverovatno sa kakvom je lakoćom igrao. Pa i danas kada vidite nekog mladog štopera da igra elegantno prvo što ćete i vi novinari da napišete da je elegantan kao Bekenbauer. To dosta govori, on se pominje samo kad se piše o najlepšem u sportu“, kategorički će prvi čovek FSS.

FRANCOV SIN U ZVEZDI

Nije tajna i da je Bekenbauerov sin Štefan – preminuo već 2015. godine kada i kreću Francovi problemi sa zdravljem – bio na probi u Crvenoj zvezdi baš kada je Dragan Džajić bio tada popularni “tehniko“, a Zvezda na putu ka tituli prvaka Evrope. Pričalo se i da je baš Kajzer Franc zvao Džajića da zamoli za uslugu?

Ne, nije me on zvao, njegov sin je sam došao, da li se konsultovao sa Francom – ne znam. Znam samo da je i Franc neverovatno poštovao naš, tada još jugoslovenski fudbal. Međutim, nama je tada igrao Miodrag Belodedić i nije išlo. I rekao sam to Francu, došao je baš da gleda jednu utakmicu, jer je tada već bio sportski direktor Olimpika iz Marselja, pa su se i oni pripremali za finale. I onda smo nas dvojica gledali baš omladince naše, predigru pred glavni meč, ja mu objasnim, rekao je da sve razume“, premotava film Dragan Džajić.