Najbolje što se desilo Partizanu ove sezone

Prvi tim se bori da sačuva drugo mesto, omladinci su u donjem domu tabele, kadeti zaostaju deset bodova za liderom i kad se tako posmatra stvarnost nemaju u Partizanu razloga da budu zadovoljni takmičenjima koja se bliže kraju. Dodajte na to razmirice između čelnika i godinama praznu kasu i postaće vam jasno da budućnost slavnog kluba nije svetla.

Sve dok se ne pogleda Teleoptik.

Nekome deluje kao beg od realnosti, drugima kao slamka spasa, sigurno će biti onih koji ne mare mnogo za učinak filijale, međutim, klub koji posluje kao pridruženi entitet crno-belima predstavlja jedinu svetlu tačku u sumornim mesecima. Zato što je na pragu – duple krune.

Subotnjom pobedom nad Radničkim iz Obrenovca (2:0) ekipa Marka Jovanovića stekla je sedam bodova prednosti u odnosu na direktnog konkurenta. Sjajna zaliha pet kola pre kraja. Osim ako ne izbije Treći svetski rat ili opet zavlada pandemija korona virusa, prva će proći kroz cilj u Srpskoj ligi „Beograd“. Na taj način biće ispunjen jedan od, kako to u klubu vole da krste, strateških ciljeva, jer su čelnici prošlog leta označili plasman Optičara u savezni rang takmičenja među prioritetne zadatke, a sad je već izvesno da će biti realizovan na sjajan način.

Uz bitnu napomenu: jesenas je na klupi Teleoptika sedeo Nenad Stojaković, udarivši temelje ovom timu pre nego što je prekomandovan u Partizan, da bi ga u novembru zamenio Marko Jovanović. Tad je Radnički imao bod više. Furioznim rezultatima u nastavku takmičenja Optičari su ne samo obišli favorita, nego ga i ostavili u prašini.

Osim izvesnog povratka u Prvu ligu Srbije (gde je Teleoptik prethodni put bio u takmičarskoj 2018/19), Marko Jovanović ima šansu da osvoji i Kup Beograda. Minule sedmice u polufinalu su njegovi pitomci savladali Jedinstvo u Surčinu, a za pehar će igrati protiv Budućnosti iz Dobanovca. Biće to prilika da Optičari posle 20 godina osvoje trofej na teritoriji glavnog grada, jer su prethodno u tom takmičenju slavili maja 2006. Još ako bude i plasman u Mozzart Bet Prvu ligu – a biće – onda će se računati kao najuspešnija sezona od osnivanja kluba, jer se nikad u istoriji nije desilo da Teleoptik na dva koloseka bude najbolji u istom ciklusu.

Iza ovih podataka krije se daleko veća dobit i za Partizan i za Marka Jovanovića.

Optičari će biti u prilici da se takmiče protiv jačih timova nego dosad, a mladi igrači da prolaze filtere u Subotici, Kruševcu, Smederevu, Čačku, što će im pomoći da očvrsnu i eventualno naprave iskorak ka prvom timu Partizana. Biće to poligon koji su mnogi talenti preskakali minulih godina, jer im je bilo ispod časti da igraju na trećeligaškim terenima. U kvalitetnijem takmičenju će napredovati i zato već viđeni plasman posle nekoliko godina čekanja predstavlja nešto najbolje što se desilo crno-belima ove sezone. Makar bila filijala. Što drugi nisu ispunili zahteve, pitanje je ili za njih ili za one koji su bili nerealni i postavili ih visoko, što nije bilo moguće dostignuti.

Tokom minulih nekoliko meseci, pod komandom Marka Jovanovića, razigrao se krilni napadač Eldin Bajramović od koga su mnogi digli ruke; uticajan je centralni vezista Dušan Makević (asistencija i gol u derbiju sa Radničkim); Matija Ninić igra redovno i dobro, a njega je publika mogla da upozna na pripremama prvog tima; valja obratiti pažnju na Ivana Martinovića, Duška Janačkovića, Dimitrija Jankovića, koga je baš Jovanović pre godinu i po dana i promovisao u prvotimca.

To je projektovana dobit za Partizan. Ona, daleko veća, vidi se na horizontu.

Jednog dana će Marko Jovanović biti šef stručnog štaba crno-belih. To mu pripada po svemu što pokazuje: trenerski i ljudski. Kad je menjao Sava Miloševića izgledalo je dobro, kad je preuzeo tim posle rastanka sa Srđanom Blagojevićem uspeo je da ga stabilizuje, dok sada gradi istorijske rezultate sa Teleoptikom i put ka velikoj sceni. Jer, da je ostao u prvom timu, što jeste slatko i nosi privilegije, bio bi „samo“ pomoćnik. Jedan od. Ovako je glavni.

Prihvatio je Marko Jovanović da se spusti dve stepnice niže. Da uđe u rudnik. Da kopa. Da putuje po selima i gleda fudbal po terenima gde lopta „tandrče“. I da očvrsne, jer ne da na sebe, kakvi god bili uticaji spoljnih faktora. Da pomiri ego starijih igrača i bubice tinejdžera. Zato je materijal za Partizan. Možda još nije do kraja oblikovan trener, ali je na dobrom putu da to postane.

I svi znaju da ga mesto čeka. Sad se za njega sprema. Da, kad zakorači tamo gde energijom, stavom i idejama (pogledajte samo visoki presing kakav forsira i pokušajte da se setite kad ste ga prethodni put videli u Partizanu) pripada, bude spreman. A ne potrošen.